ПОГЛЕД ИСКОСА - Неомодернизам Саше Кликовца

Дејан Ђорић

28. 09. 2021. у 16:47

МЛАД по сликарском стажу, са својом другом самосталном изложбом од педесетак слика, Саша Кликовац (Београд, 1962), који делује под псеудонимом Салваторе (старим српским именом из зетске равнице), привукао је пажњу.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Неомодернизам Саше Кликовца

Фото Архива

Његов сликарски свет баштини многе најбоље елементе модернистичког сликарства, па се може вредновати у ери свеопштег одустајања од слике и превласти нових и дигиталних медија, као успешан повратак или обнова модернизма. Неомодернизам Саше Кликовца обухвата широки естетски распон стилскоуметничких појава и техничких решења. Поред преовлађујућег експресионизма широког потеза и гестуалног сликарства, он уводи различите феномене апстракције, од оне лирске, асоцијативне, са полазиштем у стварности до слика високог импаста, дебљих слојева боје и раскошне бојене површине. На појединим остварењима узор је из природе али преображен у нову, уметничку реалност. То су мотиви коња, бизона, змаја, папагаја, цвећа, или замка, цркве на Монмартру, џунгле, витезова па чак и Бабароге. Повод за једну слику је партизан, а на другима се пошло од призора Београда, ведуте, утопијских градова будућности, Аладиновог замка, да би се стигло до сликарства као неке врсте ослобођења и претворбе реалног света у уметничку стварност. У извесном смислу би се о овом сликарству могло размишљати и као имагинарном, колико то класичне вредности модернизма дозвољавају. Ма колико да се бавио митским и животињским светом, овај сликар није много залазио у фигурацију, његов поглед на свет је шири од свођења на људске вредности, па су код њега портрет, акт и људска фигура изнимке.

У практичном, извођачком смислу, који је кључан за настанак сваке слике, Кликовац се служи широким спектром техничких решења - од лаганог, скоро лазурног набојавања, са прозирањем слојева, тежег импаста до цурења боје, њеног сливања, тзв. дрипинга који је измислио Макс Ернст, а шире га у сликарство увели Џексон Полок и припадници Њујоршке школе апстрактног експресионизма. Реч је заправо о потврди чисто ликовних вредности, схваћених на нов начин, па тако Саша Кликовац уме да истакне значај линије и потеза, као и мрље (о којој је Драган Лубарда, цртач и професор створио својеврсну митологију), или тачке, као основног, елементарног нивоа цртежа и слике. Има код овог по искуству младог а по опусу зрелог сликара трагова оног најбољег у модерни, од Сутина, Утрила, ташизма, енформела, до Готлиба и Де Кунинга. Очигледно је да овим текстом стављамо Кликовчев опус у шири контекст, не само да бисмо му дали на значају, поставили га у шире оквире, већ и да бисмо га правилније разумели. Притом увек треба имати у виду да је Саша Кликовац свој неомодернизам открио и освојио не као угледање и преношење узора, већ вођен искључиво својом интуицијом, сликарским нервом, који га непогрешиво води ка највишој вредности - чистој ликовности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

САУЧЕШЋЕ ПОРОДИЦАМА, ИЗДРЖИТЕ Познати потресени масакром на Цетињу - бројне објаве на мрежама, отказани наступи