КАРИКАТУРА КАО ЈЕДНАЧИНА: Драгослав Јаношевић, добитник "Златног Пјера" наше куће

Марина Мирковић

26. 09. 2021. у 13:00

КОНКУРС "Новости" за најбољу карикатуру "Пјер", и самим својим трајањем током више од пола века постао је институција којој карикатуристи верују и коју поштују.

КАРИКАТУРА КАО ЈЕДНАЧИНА: Драгослав Јаношевић, добитник Златног Пјера наше куће

Драгослав Јаношевић

Каталози изложби конкурса чине библиотеку савремене карикатуре за неке будуће хроничаре. На конкурсу сам учествовао редовно последњих педесет година. Учешће сам схватао као неку обавезу, надајући се само да ће се макар једна карикатура наћи у каталогу изложбе. Прву награду "Златни Пјер" доживљавам са неком благошћу у себи и питањем да ли сам је заслужио.

Овим речима Драгослав Јаношевић из Медвеђе описује своју реакцију на вест о првој награди на 54. "Пјеру", на ком је тријумфовао са својим свевременим, у изведби крајње једноставним радом, који носи невероватно моћну, универзалну и ванвременску по(р)уку - коју ће са подједнаком лакоћом и једнако снажним утиском "читати" (или, како он вели, "решавати") и неки посматрачи у далекој будућности.

* Како се то један математичар, доктор техничких наука и професор Машинског факултета у Нишу у пензији, заљубио у цртање и карикатуру? Доживљавате ли га као свој хоби?

- Као што знате, основ техничких наука је математика. А карикатура има сличности са математиком. Наиме, да бисте разумели карикатуру морате једноставно да је решите као математички задатак. Неко ће карикатуру разумети брзо и лако, некоме ће требати више времна да уочи њену идеју а некима ће остати нејасна - нерешива. Слично је и са математичким задацима. Од основне школе, коју сам похађао у родном селу Медвеђи код Трстеника, па ево до данас, подједнако волим и математику и цртање. У основној школи смо цртали оно што је било задато. Да цртам оно о чему размишљам у форми карикатуре почео сам крајем средње школе, коју сам завршио у Трстенику, и почетком студија на Техничком факултету у Нишу. Током студија цртао сам, чини ми се, свакодневно, али највише на распусту који сам проводио код родитеља у селу. И касније, када сам почео да радим, и поред обавеза на факултету, наставио сам да цртам. Не могу да кажем да ми је цртање хоби. Није ми ни професија. Једноставно - навикао сам да цртам.

* Како је изгледао ваш први сусрет са карикатуром, као читача - посматрача?

- Једном, после часова у средњој школи, на киоску за дуван, новине и семенке видео сам окачен лист "Ошишани јеж". Пажњу ми је привукао цртеж на насловној страни: јеж као Деда Мраз са поклонима. Купио сам га уместо семенки. Био је то двоброј - новогодишње издање. Тада сам се, листајући га, први пут сусрео са правим карикатурама штампаним на целим страницама. Наставио сам да купујем "Ошишани јеж", јер је био пун карикатура и цртежа великог формата са кратким сатиричним текстовима и без фотографија. Нажалост, данас нема више таквих листова, јер је некако писани хумор и сатира потиснуо карикатуру до те мере да се у појединим листовима штампа најчешће у формату не већем од шибице.

* У чему је, по вашем мишљењу, моћ карикатуре?

- Моћ карикатуре је њен немушти ликовни језик без речи. Када сте поменули моћ карикатуре, сетио сам се једног стварног догађаја. Као студент, на распусту у селу, нацртао сам, у дворишту на великом зиду казанице, где су моји и комшилук пекли праву ракију, казан и поред њега велику гомилу шећера са бркатим казанџијом. Карикатуру сам нацртао угљеном који сам нашао у ложишту казана. Када је отац видео карикатуру, схватио ју је озбиљно - и одмах прекречио.

* Победнички рад носи посве универзалну, филозофску поруку, мимо актуелних збивања. Нагињете ли таквим, свевременим карикатурама и иначе?

- Углавном цртам црно-беле карикатуре без речи. Наравно, цртам и карикатуре везане за актуелне појаве и догађаје код нас и у свету.

Награђена карикатура Драгослава Јаношевића

* Цртеж, обичном оловком и туш-пером, ретко је и видети у 21. веку. Сматрате ли да снага поруке изражене обичном оловком и цртачка вештина, надилазе (по)моћ силних техничких новотарија и помагала?

- Порука карикатуре је најважнија, али ништа мање није важна и њена графика и ликовност. Увек цртам туш-пером и слободном руком. Видим да многи карикатуре цртају користећи компјутер. Признајем, гледајући са графичке стране, карикатуре цртане на рачунару изгледају ми некако као воштане. Нисам противник компјутера. И сам у раду са студентима користио сам компјутер, али за развој софтвера за прорачун и моделирање машинских система. При чему сам и студентима увек саветовао да почетна решења цртају слободном руком.

* Ко вам је омиљени карикатуриста - у свету или код нас? Пратите ли радове страних аутора, мимо скандала попут оних са "Шарлијем" и карикатурама Мухамеда?

- Омиљени су ми француски карикатуристи, али међу њима ипак бих издвојио Парижанина Семпеа, мајстора цртежа и карикатуре ноншалантних идеја изражених виртуозним линијама и дискретним бојама. Наравно, пратим радове и осталих наших и страних карикатуриста. Када сам мало путовао по свету, за успомену сам увек куповао књиге карикатура и цртежа и сатиричне часописе и листове. Приметио сам да у тим светским градовима у књижарама имате читаве рафове књига цртежа и карикатура. Нажалост код нас нема или су врло ретка таква издања, и ако их и има, нема их у књижарама. Добро би било да нека државна институција или фондација покрене пројекат штампања монографија наших мајстора карикатуре: Добрића, Живадиновића, Рудића, Павловића, Крњетина, Савића, Кушанића и осталих великана карикатуре. Наравно, пројекат можда не би био комерцијалан, али би представљао и те како значајно културно наслеђе.

* Јесте ли и раније објављивали радове, да ли сте учествовали и(ли) бивали награђивани на другим конкурсима?

- Прве карикатуре сам објавио, као средњошколац, у трстеничком локалном листу "Трибина". Као студент био сам стални сарадник листа младих "68" града Ниша. Тада сам доживео драж атмосфере рада редакције листа. Касније сам објављивао радове у крушевачком листу "Победа". Последњих 15 година стални сам сарадник крушевачког листа "Град", а повремено ми и дневни лист "Политика" објави карикатуре. Немам много признања. Добио сам, као студент, прву награду за карикатуру листа "Страдија", који је својевремено излазио у Београду и специјално признање Светске галерије карикатура у Скопљу прошле године. Као студент и нешто касније учествовао сам на домаћим и страним конкурсима и фестивалима карикатуре и имао неколико самосталних изложби у Нишу, Београду, Трстенику и Крушевцу. Када сам почео да радим, престао сам да шаљем радове на конкурсе и фестивале, осим на "Пјер".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)