ПОЗОРИШНА КРИТИКА - БИТЕФ: Чехов као онлајн настава

Драгана Бошковић

25. 09. 2021. у 13:27

ДОВИЈАЊЕ знаног нам редитеља, Бобе Јелчића, да са својом трупом "Де факто" уприличи позориште у време пандемијске изолације, резултирало је адаптацијом Чеховљевог "Вишњика" за извођење на Zoom и осталим онлајн платформама.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - БИТЕФ: Чехов као онлајн  настава

Новости

Јасно је да, ако гледалац не зна оригиналну драму, тешко да ће, из информативног "извештаја о штети" због продаје вишњика Рајевских, дознати било шта о овом драмском ремек-делу.

Хрватски глумци (Јерко Марчић, Марко Маковичић, Јадранка Ђокић, Уго Корани, Петра Свртан, Лана Менига) су филмски уверљиво, у нужном крупном плану, показали довољно да, без уживљавања (па тако и без катарзе) са интересовањем присуствујемо продаји вишњика на имању Љубов Андрејевне, која га је одавно страћила својим раскалашним, неодговорним животом... Из Париза, свог егзила од проблема и бола, Љубов прима вест о аукцији и продаји вишњика, у коме је одрасла, у кревету, док пати за још једном промашеном везом... Гајев, њен брат, жртва банкрота, Лопахин, некадашњи слуга, који на аукцији купује вишњик, као и сви присутни у овој скраћеној (не и сажетој) верзији драме, дају тачну информацију о суноврату имућне породице, али, притом, емитују потпуно погрешну емоцију (суштинску незаинтересованост, коју носи кћер Ања), без посредовања реверзибилне чеховљевске ироније, оличене у подтексту, парадоксалном у односу на дијалог међу ликовима. Овде се, нужно за овај вид комуникације, све експлицитно саопшти, никаква метафора није могућна. Кључни догађај, продаја вишњика, и у Јелчићевој онлајн представи добије одјек у животима актера. Но, њен прави контекст, порука, да се изразимо старински, не бива ни додирнута. А "Вишњик" је прави комад за ово доба, то Јелчић непогрешиво погађа. Вишњик је, код Чехова, главни лик у драми, његово сечење (а не само продаја због парцелисања због туризма) је болни драматични симбол уништавања поретка, земље, породица, судбина... Осим добре забаве, до нас је из Јелчићевог "Вишњика у вишњику" допрла информација да мондијализам узима свој данак, да се бивши богаташи бахате по светским метрополама, да некадашње слуге постају профитери, да се не исплати бити солидаран брат, да смо сви ми, гледаоци на "Зуму" учесници ове распродаје, па се и ликом појављујемо на крају воајерског увида у интимни проблем породице о неприкосновеној приватној својини...

Није незанимљиво, иако није театар. "Две даске и једна страст", како рече Лопе де Вега о суштини позоришта, односи се на жив однос извођача и његовог гледаоца. Без интимности позоришног чина, све је само Zoom... У Главном програму Битефа?!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)