СЕЋАЊА НА ДРУЖЕЊЕ СА БРЕТОНОМ И ДАЛИЈЕМ: Академија чува легат Марка Ристића са јединственом библиотеком надреализма

Р. ДРАГОВИЋ

24. 09. 2021. у 11:17

УМЕТНИЧКИ хваљен, а идеолошки и политички оспораван, књижевник и дипломата, академик Марко Ристић, својеврсни патријарх надреализма на нашим просторима, незаобилазна је личност предратне и поратне југословенске књижевно-уметничке сцене.

СЕЋАЊА НА ДРУЖЕЊЕ СА БРЕТОНОМ И ДАЛИЈЕМ: Академија чува легат Марка Ристића са јединственом библиотеком надреализма

Сведочанство Библиотека Марка Ристића у САНУ, Фото Архива

Његову заоставштину, чија је окосница библиотека са више хиљада прворазредних наслова, као легат данас чува Српска академија наука и уметности. То је само једна од збирки академика - најзначајнијих српских научника, књижевника и уметника, о којој ова институција води бригу и чини је делом колективног знања српског народа.

Ристићева библиотека, када је о надреализму реч, убраја се у сам светски врх. За њу се зна широм Европе, а проучавали су је и студенти и постдипломци најпрестижнијих француских универзитета. Реч је о фонду са око 10.000 наслова, међу којима је и суво злато - готово 4.000 примерака надреалистичких часописа, комплетних и систематизованих серија, који су раритет у глобалним размерама. Ови магазини у којима су своје текстове објављивали аутори - највећа имена свога доба прворазредни су извор за проучавање не само надреализма, као по много чему јединственог уметничког покрета, него и тенденција свеукупне међуратне европске културе.

Раритет посвета Салвадора Далија, Фото Архива

У посебној соби палате у Кнез Михаиловој улици, у центру Београда, похрањене су Ристићеве књиге, које је годинама сакупљао и непрекидно им се враћао. Посебну вредност имају примерци које је добијао на поклон од својих француских пријатеља надреалиста Анрија Бретона, Пола Елијара, Луиса Арагона... Ове публикације, многе са личним посветама аутора, које су историјски и идеолошки ветрови касније развејавали на различите стране, живо су сведочанство интелектуалног значаја Марка Ристића и његових конекција са духом времена у коме је стварао.

Отац надреализма Андре Бретон у посветама Ристићу није пропуштао да помене и његову супругу Шеву, Жан Пол Сартр је писао свега неколико речи за успомену, а Салвадор Дали је својеручно потписао књигу коју је објавио у Паризу са репродукцијама својих слика под програмским насловом "Освајање ирационалног".

И насумични поглед на богату Ристићеву библиотеку, која је данас један од бисера фондова САНУ, описује његов животни и политички пут. Стара издања, махом на немачком и француском, Гетеа, Хомера, Балзака, Игоа, затим дела готово свих надреалиста, Фројда, Рембоа, луксузне међуратне уметничке монографије, мемоарске студије Другог светског рата, богата послератна политичка литература, са незаобилазним сабраним делима Јосипа Броза и Едварда Кардеља.

Пријатељи Бретонов рукопис на књизи, Фото Архива

У соби-легату Марка Ристића налази се и његов писаћи сто, за којим је годинама радио.

Баш за тим столом написао је стотине чланака, есеја, критика, али и антологијске текстове који су бацали другачије светло на његову личност, начела и доживљај политике. Такав је свакако добро познати есеј "Три мртва песника", посвећен Растку Петровићу, Полу Елијару и у време писања текста још увек живом Милошу Црњанском. Такође, на истом месту рођени су и суморни чланци објављивани у "Политици" с јесени 1944, који су, по многима, били увертира за потоњи Ристићев амбасадорски ангажман у Паризу.

Амбијент његове радне собе дочаравају у САНУ и скице и цртежи, лични предмети, као и писаћи сто - секретер његовог деде, чувеног министра и председника владе, али такође и академика с почетка 20. века, Јована Ристића.

Међу књигама овог легата у САНУ налази се и први аутоматски текст српске књижевности, који је најавио нови, авангардни и надреалистички метод писања који ће бити заштитни знак новог покрета. Реч је о Ристићевом "Примеру" из 1924. који је настао одмах по објављивању Бретоновог првог "Манифеста надреализма". Овај рад био је очигледан доказ да је тек афирмисан нови метод писања могућ и у југословенској уметничкој средини.

Текст Марка Ристића, који је сасвим на линији Бретонове поставке, и данас служи као егземплар књижевног надреализма - писања без тежње ка естетизацији језика, улепшавања, описивања. Сам аутор, описујући нову тенденцију, наглашавао је да поента не мора да буде ни разумљивост, већ само праћење импулса и тока непримењене мисли.

Уметник Ристић у својој радној соби, Фото Архива

Српски надреализам и његове везе са француским, појава су за коју не јењава интересовање међу страним истраживачима и књижевним теоретичарима. То је и разлог што на врата САНУ често куцају страни студенти и аутори, али и заљубљеници у епоху међуратне Европе.

На полицама Ристићеве библиотеке је и алманах "Немогуће" из 1930. који је као манифест покрета изашао у Београду са потписом тринаесторице чланова групе - Александра Вуча, Оскара Давича, Милана Дединца, Младена Димитријевића, Стевана Живадиновића, Радојице Живановић, Ђорђа Јовановића, Ђорђа Костића, Душана Матића, Бранка Миловановића, Коче Поповића, Петра Поповића и Марка Ристића. У алманаху, осим београдских надреалиста, сарађују и француски интелектуалци - осим Бретона, Арагона и Елијара, и Бенжамин Пере, Рене Шар и Андре Тирион.

НЕМОГУЋЕ КАО ОПРЕДЕЉЕЊЕ

НАКОН програмског алманаха "Немогуће", који је један од међаша међуратне српске књижевности, објављено је више публикација названих "надреалистичка издања" у којима се осећа важан утицај Марка Ристића. Ту се убрајају "Позиција надреализма" (1931), "Надреализам данас и овде" (1931-1932), "Нацрт за једну феноменологију ирационалног" (1931) Коче Поповића и Марка Ристића, "Положај надреализма у друштвеном процесу" (1932) Оскара Давича, Ђорђа Костића и Душана Матића, "Анти-зид" (1932) Стевана Живадиновића и Марка Ристића и "Један надреалистички одговор" који потписује више аутора.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)