КИЈЕВ У ВЕЛИКОМ ПРОБЛЕМУ Млазни „герањ“ мења правила: Да ли украјински пресретачи могу да прате дронове брзине 600 км/х?

РУСКИ напади на циљеве у Украјини већ дуже време у великој мери се ослањају на беспилотне летелице „Герањ“, познате и као варијанте засноване на иранским дроновима „Шахед“.

Фото принтскрин oruzjeonline.com

Ови системи први пут су масовно уведени 2022. године, а од тада су прошли кроз више модернизација како би се прилагодили све сложенијем украјинском систему противваздушне одбране.

Сада се појављују индиције да би следећи корак у еволуцији ових беспилотних летелица могао бити прелазак на млазне варијанте које постижу знатно веће брзине. Према анализи коју преноси Форбс, позивајући се на украјинске војне изворе, такви дронови могли би да достигну брзине и до 600 километара на час, што би значајно отежало њихово пресретање.

Украјински званичници сматрају да Русија има неколико опција за унапређење ових система. Према речима Сергеја Бескрестнова, саветника украјинског министра одбране, руска страна би могла да уведе маневре избегавања, лет на веома малим висинама или повећање брзине дрона. Међутим, с обзиром на постојећи дизајн летелице, повећање брзине се сматра најреалнијим решењем.

Термин „Герањ“ односи се на читаву породицу релативно јефтиних лутајућих муниција које користе једноставне аутопилотске системе, инерцијалне навигационе сензоре и сателитске пријемнике за навигацију. Летелице обично имају карактеристичну делта конфигурацију крила и способне су да аутономно прате унапред програмиране руте до циља.

Током рата ове летелице су стално унапређиване. Новије верзије добиле су додатну заштиту сателитских навигационих пријемника кроз вишеканални систем „Комета“, који помаже разликовање стварних сателитских сигнала од покушаја ометања или лажирања. Неке варијанте омогућавају и ограничено даљинско управљање у завршној фази лета, што пилоту даје могућност извођења маневра избегавања против противваздушне одбране.

Поред тога, поједине верзије су опремљене камерама и елементима вештачке интелигенције који омогућавају прилагођавање путање лета како би се смањила изложеност радарским и оптичким сензорима. Паралелно са техничким променама развијане су и нове тактике, укључујући употребу мамаца или лет у пару, где једна летелица прикрива сигнал друге.

Упркос тим променама, ефикасност напада последњих година делимично је смањена због развоја украјинских пресретачких дронова. Од 2023. године Украјина је почела да уводи посебне беспилотне летелице намењене пресретању нападачких дронова, које допуњују постојеће системе електронског ратовања и краткодометне противваздушне одбране.

Ови пресретачи могу да достигну брзину до око 300 километара на час и користе системе праћења уз помоћ вештачке интелигенције како би закључали мету и уништили је кинетичким ударом. Њихова ефикасност, према доступним проценама, прелази 60 процената. Када се комбинују са другим слојевима противваздушне одбране, релативно мали број нападачких дронова успева да пробије заштиту и погоди циљ.

Фото принтскрин Дефенс експрес

ПОЈАВА МЛАЗНИХ ВЕРЗИЈА ГЕРАЊ-3 И ГЕРАЊ-5

Како би неутралисала ову предност украјинске одбране, Русија развија брже варијанте својих дронова. Једна од њих је „Герањ-3“, млазни нападачки дрон који се први пут појавио у руским нападима током лета 2025. године. Иако се користи у знатно мањим количинама од ранијих верзија, већ је уврштен у поједине ударне таласе.

Према анализама украјинске војне обавештајне службе, ова летелица користи кинески турбомлазни мотор Телефлy, што јој омогућава брзину већу од 500 километара на час. Осим промењеног погонског система, конструкција је слична претходној верзији „Герањ-2“, са распоном крила од око три метра и сличном авиоником.

Још већа платформа је „Герањ-5“, која се први пут појавила у борбеној употреби почетком 2026. године. Ова летелица дугачка је око шест метара, са распоном крила од приближно 5,5 метара. За разлику од делта конфигурације претходних модела, има равна крила и труп који више подсећа на класичан авион.

Већи простор унутар трупа омогућава јој да носи бојеву главу масе до 90 килограма. Процене говоре да може да пређе око 1.000 километара при брзинама близу 600 километара на час. Ипак, упркос тим карактеристикама, њена употреба је за сада ограничена и појављује се у релативно малом броју напада.

Фото принтскрин ГУР

ПРЕДНОСТИ И ОГРАНИЧЕЊА МЛАЗНИХ ДРОНОВА

Главна предност нових варијанти је брзина. Млазни погон омогућава дрону да се креће знатно брже од већине постојећих пресретачких дронова, што отежава њихово пресретање и скраћује време реакције противваздушне одбране.

Међутим, прелазак на турбомлазни мотор има и своју цену. Једноставност и ниска цена били су кључни елементи оригиналног концепта „Герањ“ дрона, који је омогућавао масовну производњу и нападе засићењем противваздушне одбране. Млазни погон повећава цену, техничку сложеност и зависност од ланца снабдевања.

Због тога је вероватно да ће се ове варијанте производити у мањем броју, макар док се не развију стабилни домаћи извори мотора и производних капацитета. Ако би Русија успела да успостави сопствену производњу одговарајућих мотора, трошкови би могли да падну, што би омогућило ширу употребу ових система.

Фото принтсцреенX@SU_57R/Heyman_101

КАКО УКРАЈИНА ПОКУШАВА ДА ОДГОВОРИ

Бржи дронови аутоматски смањују ефикасност постојећих пресретача. Због тога ће Украјина морати да се ослања на шири спектар одбрамбених средстава, укључујући електронско ратовање, системе кратког домета, као и хеликоптере и борбене авионе који могу обарати долазеће летелице.

Истовремено, украјинске компаније које развијају беспилотне системе добиле су задатак да убрзају развој бржих пресретачких дронова. Министарство одбране позива произвођаче да приоритет дају моделима са већим брзинама, напреднијим погонским системима и снажнијим процесорима за обраду података.

Циљ је стварање пресретача који може брже да затвори дистанцу и да задржи стабилно праћење мете и при великим брзинама.

Foto Tanjug/AP/Stefan Rousseau

РАТ ДРОНОВА УЛАЗИ У НОВУ ФАЗУ

Украјина и Русија већ неколико година воде технолошку трку у области беспилотних система. Свака нова генерација оружја у почетку доноси предност једној страни, али противник убрзо развија одговарајуће противмере.

У овом тренутку, украјински пресретачки дронови представљају један од ефикаснијих одговора на руске нападе. Међутим, увођење бржих млазних верзија „Герањ“ летелица могло би привремено променити однос снага.

Историја овог сукоба показује да такве предности ретко трају дуго. Како се појављују нове технологије и тактике, противник проналази нове начине одбране, чиме се циклус иновација и противмера наставља.

Управо тај стални технолошки дуел постао је једно од главних обележја савременог рата дронова.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 10

УКРАЈИНСКЕ СНАГЕ НАПАЛЕ КРИМ: Путин у великом проблему, уништен ракетни систем "Панцир" и база беспилотних летелица

09. 03. 2026. у 12:28

Свет

0 3

(МАПА) ЧИШЋЕЊЕ ЏЕПОВА: Ситуација на славјанском правцу, жестоке борбе не престају

09. 03. 2026. у 06:45

Свет

0 1

ТЕЖАК УДАРАЦ ЗА ЗЕЛЕНСКОГ: Хиљаде бораца ВСУ на дну реке Волчја

09. 03. 2026. у 16:00

Свет

0 3

БИТКА НА ПРИЛАЗИМА СЛАВЈАНСКУ: Лош знак за Украјинце – Зеленски дошао у обилазак!

06. 03. 2026. у 22:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације