ПОГЛЕД ИСКОСА - О духовном у уметности

Дејан Ђорић

21. 09. 2021. у 12:33

УМЕТНИЧКА колаборативна група Дим Тим делује од 2011. године, када су брачни пар Данијела Мршуља Васић и Миленко Васић спојили своје поетике и унутрашње светове у нова визуелна искуства.

ПОГЛЕД ИСКОСА - О духовном у уметности

I used to be different. Now Im the same.

Уметност парова као Стевана Новаковића и Снежане Миротић, Радована и Љиљане Хиршл или Драгана Дангубића и Станке Ђорић са Дим Тимом долази у ред највреднијих појава у нашој неоавангарди. Дим Тим је током августа и септембра у Нишком павиљону у организацији Галерије савремене уметности остварио већу самосталну изложбу под називом "Некада сам био другачији. Сада сам исти", који може да се схвати на више начина. Изложба је важна не само због свог обима, већ и зато што представља пресек заједничког рада током претходних десет година. На њој су представљени скоро сви видови израза овог тима - слике, скулптуре, фотографије, инсталације и објекти, а група се бави још и перформансом и муралом. Недавно је изведен њихов мурал у Новом Београду, један од 27 остварених од Швајцарске до Вијетнама. Како сами кажу, није реч о класичном стрит арту већ о увећању њихових слика.

Делујући у различитим медијима, брачни пар Васић доводи у жижу свог интересовања на нов начин класичне поставке ликовне уметности, као што су репетиција, агломерација, геометрија слике и психолошко дејство симбола. У доба масмедијске пропаганде, свеопштег кича, хладноће и отуђености уметности, која из досетке клизи у демонизам, на сцену враћају пуризам и конструктивизам као духовност, као и вредност уметничког чина, данас потпуно десакрализованог, тј. компромитованог на исувише застарео начин стварања многобројних уметника - занатлија. Успостављајући дијалог са Баухаусом и пионирима апстрактне уметности на прелому 19. у 20. век, када је сликарство било духовност, Дим Тим заговара чисту ликовност, али проширену ка широј области визуелног. Не само да сећају на Василија Кандинског, Пола Клеа и Оскара Шлемера, чија је слика полазиште за поменути нови мурал, већ превреднују то велико искуство као реалну могућност обнове савремене уметности, као повратак духовности у новом кључу нових медија. Њихова визуелност пре свега је вид истраживања подстакнут новим технологијама и манипулативном моћи садашњег врлог новог света. Дим Тим отвара и паралелне светове пролаза, излаза из кризе, на сликама - шифрама су и космичке пирамиде, неке нове-старе утопије као реалности. Свесни да се утопије релативно лако остварују у стварности, они саму уметност виде као позитивну утопију. Можда је реч и о заснивању друге модерне, модерни после постмодерне, о чему је писао Хајнрих Клоц, о модернизму коригованом искуствима постмодернизма и високе технологије која, како тврде езотерици попут Пауелса и Бержијеа, прелази у вид магије. Дим Тим је лабораторија наде, покушај излаза из уметности посустале у досади и сенилности, огрезлој у естетици ружног и шокантног.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)