Култура

ПОГЛЕД ИСКОСА - Колекционарство као страст

Дејан Ђорић

14. 09. 2021. у 16:00

ВЛАДИМИР Поповић је професор и декан Машинског факултета, а Борка професорка и директорка Пете гимназије у Београду.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Колекционарство као страст

Тај брачни пар деценијама сакупља дела ликовне уметности, о чему аутопоетички кажу:

"Шта је колекционарство? Страст, пасија, начин живота, трагање, одрицање, нека врста задужбинарства, дуг према будућим нараштајима, можда и лудост, или све то помало?".

Део њихове збирке представљен је у Галерији Матице српске, у Новом Саду, са каталогом у коме је стручну студију написала кустоскиња др Снежана Мишић. Део те колекције био је приказан са студијским каталогом у Галерији УЛУС, у Београду, 2017. године. Ма колико ти сакупљачи и поштоваоци уметности били скромни, стручна јавност и шира публика су свесни да је реч о изврсној збирци, од које је у Новом Саду приказан само део који се односи на цртеже и радове на папиру. За разлику од приватних колекција слика, ми немамо превише богатих збирки цртежа изван великих музеја. Издвајају се корпуси цртежа које су сакупили Љубомир Ерић, Милољуб и Иван Перић и Момчило Моша Тодоровић. По свој прилици најзначајнија те врсте је она коју је поседовао Владимир Величковић у Паризу, али она никада није била представљена у Београду. У ту категорију спада и збирка брачног пара Поповић. Одлучили су да велики део те своје страсти посвете цртежу, између осталог из практичних разлога. Врхунска сликарска остварења српских уметника 19. и 20. века већ се налазе у музејима или у приватном поседу, док су цртежи и радови на папиру још увек доступни на уметничком тржишту.

Тако од 242 уметничка дела из њихове збирке 108 чине она која нису слике, и то од 47 уметника, у распону од најстаријег Паје Јовановића из 1896. до најмлађег Милана Туцовића из 2017. године. Можда је и пресудни разлог посвећивања цртежу поред сликарства био метафизичке врсте. Цртач и професор Драган Лубарда је рекао да се деца рађају да би цртала. Цртеж је кичма целе ликовне уметности, духовна вертикала, оса смисла. Од њега све почиње и у њему се идејно завршава.

Збирка породице Поповић прати три главна тока српске модерне уметности - модернизам, реализам и фантастику, као трајна стилска обележја домаће уметности. У њој су најбројнија дела Љубомира Љубе Ивановића, првог српског цртача који је осамосталио тај медиј, извео га из подређеног положаја припремног рада и довео на ниво студије и самосталног остварења. Из најплоднијег периода тог цртача, од 1918. до 1938. године, брачни пар Поповић сакупио је 29 квалитетних радова, какве немају други колекционари.

У својој збирци слика пажњу и првенство су дали Милићу од Мачве, с правом, јер он није довољно цењен у односу на ликовну вредност свог рада, међутим, он није претерано цртао, па слично њему у збирци Поповић од појединих великих сликара има по неколико радова на папиру или само један.