ТРАУМА ИЗ ПРОШЛОСТИ НА ИВИЦИ БУДУЋНОСТИ: Представа говори и о рату у Југославији, каже Ерсан Монтаг

Вукица Стругар

13. 09. 2021. у 13:00

ДАНОМ пролога и премијером представе Living room вечерас ће се у Београдском драмском подићи завеса 54. и 55. Битефа: пред фестивалском публиком је копродукција позоришне куће на Црвеном крсту и Битеф театра, чији концепт потписује немачка редитељска звезда Ерсан Монтаг.

ТРАУМА ИЗ ПРОШЛОСТИ НА ИВИЦИ БУДУЋНОСТИ: Представа говори и о рату у Југославији, каже Ерсан Монтаг

Фото Приватна архива

Под слоганом "На ивици будућности", овогодишња позоришна фешта за почетак је, како се најављује, одабрала лирску медитацију о времену, пролазности и отуђености. Реч је о другом делу трилогије (први је изведен у Генту), у којој главну улогу, оперску певачици Катарину Малковић играју Весна Чипчић (у зрелом добу) и Ива Илинчић у младости, а у подели су и Љубомир Булајић и Александар Јовановић.

- Живот јунакиње пратимо од почетка осамдесетих година прошлог века, када је био испуњен надама у породичну срећу и каријеру, а онда прескачемо четрдесет година и сусрећемо је на дан када одлази у пензију. И даље је у истом, скромном стану као на почетку, али је сама и тужна. Разлог њеног стања, велику трагедију, сазнаћемо на неуобичајен начин - открива селектор и уметнички директор Битефа Иван Меденица.

Фото Драгана Удовичић

Овим пројектом редитељ Ерсан Монтаг (1987) заправо се вратио Битефу. С два остварења ("Истребљење" и "Снег"), представио се на 51. фестивалском издању, а пре две године био је и члан жирија. Поред режије за представу Living room, урадио је сценографију и дизајн светла. У ексклузивном разговору за наш лист, на вест о новом пројекту и питање зашто се одлучио баш за ову, "женску" причу одговарио је:

- Као прво, сматрам да би требало мање да се размишља у родним категоријама, а и не бих нужно тврдио да је ово женска прича. Више је то историја, можда прича о рату у Југославији на примеру једне жене. У тих четрдесет година њене биографије, нарочито ме занимало како се једна млада особа (у том тренутку оперска певачица, уз то још трудна), 1980. године, на дан Титове смрти, отиснула са својим сновима у свет. Она није свесна тога како ће се тај свет променити (пре свега њен лични), како ће се променити југословенски регион, и где ће завршити на крају 2020. године. У међувремену, може се закључити да јој је свеукупно политичко окружење исцртавало, мењало и обликовало читаву животну причу. Можда бих желео да бацим и меланхоличан поглед на живот ове жене, без жеље за политичком конкретизацијом.

Занимљиво да се упркос "пандемијским" околностима, млади редитељ није двоумио да прихвати позив из Београда у коме му је, по сопственом признању, и почела међународна каријера и популарност.

- Када је стигао позив из БДП нисам оклевао ни трен. Иако је финансијска ситуација другачија него у другим позориштима с којима сарађујем, био сам начисто с тим да хоћу овде да радим. Желим да се Београду одужим на неки начин! Није се могло предвидети да ћу доћи у време некаквог "ванредног стања", али сматрам да се град носи с тим веома суверено, бар колико сам ја приметио.

Другог фестивалског дана (такође Дана пролога) на програму је већ изведена представа на сцени БДП: "Цемент Београд" (инспирисана драмом Хајнера Милера), у режији Себастијана Хорвата.

СВЕТ ПОСЛЕ

- ТЕМЕ из којих је протекло овогодишње фестивалско издање крећу се у распону најинтригантнијег глобалног проблема данашњице, климатских промена, уништења еко - система и, последично, реалног ризика од катаклизме светских размера, до пројекције "света после", света који у савременој теорији неки мислиоци називају постхуманизмом или трансхуманизмом - истиче Иван Меденица.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)