ПОГЛЕД ИСКОСА - Интроспективно сликарство
У ТЦ Галерија, у Кварту Београд на води, у цењеној Галерији Штаб, са четири велике излагачке просторије на два спрата, своје слике представила је уметница Вања Вулин Ивошевић (Зрењанин, 1974).
Са њеним остварењима углавном већег формата уочавамо живо завештање апстрактног сликарства. Дела имају иконичке назнаке, колико је то могуће у представи лишеној људске фигуре, времена, моде и историје, дакле апстракције као вида безвременог и вечног. Вања постиже сакралност на већини слика у оквиру беспредметне апстракције, на сликама и са иконичким златом, надбојом, метабојом, чистим симболом светлости и божанског присуства. Њене слике су преступи из отужне, досадне и обесмишљене свакодневице коју поништавају ови трансцендентни резови, увиди у другу, немиметичку реалност. Без присуства предмета или било какве назнаке из стварног света, али не и дехуманизовани, њени палимпсести, слојевите слике, чији међупростори дишу, воде само у једном правцу, ка једној религији - уметности као чистој ликовности. Та химера је многе обманула али не и ову младу уметницу, која јој прилази са опрезом, извлачећи на светло дана најбоља својства апстрактног сликарства. Цело платно је несазнатљив простор, који призива посматрача у своје дубине, слика је можда и симбол, тајна, неисказива вербално, али доступна чулима.
Сликарка се не обраћа само уму, већ и чулима, њена платна допуштају доживљај и осећања, скоро прогнана из савремене уметности, ако нису стигма шокантног и естетике ружног. Ни ружне нити лепе, њене слике су истините, колико је истинит њен унутрашњи свет и духовни пејзаж.
На први поглед она се налази на трагу радикалних видова апстракције и монохромног сликарства, од Маљевича, Рајнхарда, Ротка до Пеладића, који брутално суочавају посматрача са естетиком нереалистичког света, водећи минималистичком тоталитаризму и концептуалном иконоклазму. Вања успева немогуће, да монохроме очовечи, унесе осећања у искључивост тзв. "сликарства тврде ивице". То постиже меким, слојевитим и дубинским формама, чији се садржај отвара према некој несазнатљивој перспективи, мистици сликарства, тајни суочења са чистом бојом, која може бити и вртоглава илузија.
Монохромија се често исцрпљује у плакатском првом слоју боје, који "закуцава" гледаоца за површину; ове апстрактне студије допуштају уношење и проживљавање, које се у немачкој науци о уметности назива "уосећавање". Тиме излазе из сада већ класичног схватања апстракције као неке врсте новог академизма и службене уметности. Ове слике су усмерене у правцу сазнања вишег реда, интроспекције и самопонирања. Несумњива је сакралност неких њених остварења, у домену изван маште и стварног, у простору чисте илузије. Уметница је поново дозвала у дело поетичност, тајанство сликарства, које и овде почиње са наглашеном естетиком тишине.
ЗЕЛЕНСКИ САЗВАО ЧИТАВ ГЕНЕРАЛШТАБ: Издао хитно наређење, тек сада следи хаос на фронту у Украјини
УКРАЈИНСКИ председник Владимир Зеленски хитно је сазвао састанак са високо позиционираним званичницима Генералштаба и војске због ситуације на фронту, наводи британски експерт Александар Меркурис на свом блогу на Јутјубу.
04. 05. 2024. у 20:06
У НЕДОУМИЦИ СТЕ? "Васкрсе" или "воскресе"? Овако се правилно честита Ускрс или Васкрс?
У СУСРЕТ највећем православном празнику, покушаћемо да разбијемо недоумице око тога како је правилно честитати Ускрс односно Васкрс.
04. 05. 2024. у 21:16
ПОСЛЕ ОПТУЖБИ ДА КРИЈЕ НАЦИОНАЛНОСТ И ВЕРОИСПОВЕСТ: "Ја сам Српкиња, крстићу сина у Храму!" Маја Беровић о ПРАВОМ имену и пореклу
"ЈА САМ Српкиња и поносим се тиме!"
01. 05. 2024. у 13:14
Коментари (0)