И ОД МАЛЕ УЛОГЕ ПРАВИО "ВЕЛИКИ ПРАСАК": Незаборавни и непоновљиви Лане Гутовић био до краја посвећен позоришној уметности

УЗМИМО, за ову прилику, да је позоришни комад Едварда Олбија, "Ко се боји Вирџиније Вулф" прича о друштвеном самозаваравању и идеји да узајамна деструкција учвршћује међуљудске односе.

Фото П. Митић

Милан Лане Гутовић (1946-2021) је, играјући главни лик, Џорџа, у Театру Славија, пре десетак година, антиципирао не само свој потоњи аналитички поглед на овдашњи живот, него и на позоришну уметност, којој је до краја (ћудљиво) служио... Много смо се тада бавили Олбијем, припремајући његову славну драму. Лане је, као мало кад, био пун енергије, да расплетемо сложене породично-позоришне односе, показивао је ону драгоцену, скривену страну свог уметничког бића, која више припада редитељу, или продуценту, а не главном глумцу, који може да се укључи и на крају, када је сцена за њега припремљена...

"Буба у уху", Фото Промо

"Лажа и паралажа", Фото Промо

"Кир Јања", Фото Промо

Та посвећеност се могла препознати врло рано, и пре него што је, у "Путујућем позоришту Шопаловић", у режији Дејана Мијача (ЈДП), био незаборавни и непоновљиви Филип Трнавац, занесени глумац, који страда, јер не препознаје границу између позоришта и живота, што је најлепша посвета свима, који служе богињи Талији. Још као Владимир Недељковић је, у Нушићевој "Пучини", уверљиво заиграо у грађанској, породичној драми, трасирајући пут америчком психолошком, реалистичком театру код нас. Његов Владимир, главни јунак Нушићеве драме, преварени преварант, овенчан је Стеријином наградом за глуму (само првом од многих будућих награда), јер се даље од Гутовићевог тумачења није могло ићи. Тек у Олбијевој "Вирџинији Вулф", Лане Гутовић се, после много комичних ликова, које је тумачио, вратио проживљавању дубоких, трагичних осећања, као Џорџ, који за Марту, за себе, за публику (и за позоришну историју) убеђено говори о детету, које не постоји... И као Уча у Селенићевом "Ружењу народа", и у улози мајора Гаврила Станковића ("Ваљевска болница"), нарочито као пуковник Смиљанић ("Колубарска битка"), све три у ЈДП, прочишћеној емоцији је на сцени дао првенство над својим врхунским глумачким умећем.

Одблеске те Ланетове аутентичне, истините, потресне драмске осећајности видели смо последњи пут у комедији "Шупљи камен", Николаја Кољаде, у режији Тање Ригонат (Театар "Вук"), када је, сам између четири колегинице, изненада заиграо "пуном ногом" чисту драму, потресно, чеховљевски, опроштајно...

ПЕСМА ЗА ЛАНЕТА

ГЛУМАЦ Љубомир Бандовић опростио се од

Гутовића стиховима на фејсбук-профилу:

Све натенане.

Увек са стране.

К'о неки агент за боље дане.

Говори мало, а много ту стане.

Исмева мане. Зна и да лане.

На шарлатане. И полутане.

И само нестане, да душом да'не.

Јер гужва је у Алеји за великане.

Лане.

Фото Танјуг

Да ли је перформер хтео да се одмакне од аристотеловског театра, и да остане само у кабаретским водама, у чему је био такође непревазиђен, или је планирао повлачење са сцене, нико никад неће моћи да се закуне. Вољен, слављен, харизматичан, препознатљив по комичким бравурама и оштром језику, Лане Гутовић је остао до краја непрочитан, помало далек као човек који цени своју приватност, и својој публици, и колегама, са којима је делио позоришну страст.

"У "Златном телету", Иљфа и Петрова, у режији Горана Марковића, на сцени Народног позоришта, помало је, шеретски и присно, како је само он знао, заиграо Остапа Бендера, великог комбинатора, као самога себе.

Публика је ову референцу препознала и бурно поздравила, а тв камере су, у директном преносу, тај моменат овековечиле, да се не заборави.

На сцени Звездара театра, у једној од својих скорашњих улога, био је Смрт, у представи "Арзамас", редитељке Љиљане Тодоровић. Као највеће светске глумачке звезде, појавио се у малој улози, а остварио "велики прасак".

Сама појава Ланета Гутовића на сцени одавно је постала знак за себе, као представа у представи.Публика то памти, а позоришне касе су га славиле. Чини се да заувек траје сећање на дуговечну "Бубу у уху" Љубише Ристића, на сцени ЈДП, у којој је остао, уз остале тада млађане колеге, Ланетов лепи, насмејани лик.

"Веселе жене виндзорске", Фото Промо

Бриљантан, циничан, профетски дух, онај који је био харизматичан и док само седи у фотељи на сцени, а глас му допире из звучника, који је у Екатеринбургу, код Кољаде, својом слободном вољом преседео у хотелској соби, који је, уз шале на рачун деке и баке у свом кабареу провукао и много озбиљније пацке транзицији у култури, онај који је мапирао стање у нашем театру опаском да позоришни програм треба штампати на нови начин, да са једне стране пише ко игра, а са друге, ко гледа(!), није стигао, или није хтео да се опрости свечаном представом од нас, који смо имали среће да живимо у истом добу и гледамо га на сцени...

Остаје нам да се надамо, да није отишао огорчен и да ће његов слободни, цинични, нежни, заводљиви дух бити са нама, док смо и ми ту. У Театру.

* * * * * * * *

КАКО ЈЕ СЛАВНИ УМЕТНИК ГОВОРИО О УТОЧИШТУ ВАН ГРАДА И ЉУБАВИ ПРЕМА ПЕЦАЊУ

Оазу мира направио у контејнеру

ЛАНЕ Гутовић није волео градску галаму и гужву, те је уточиште налазио у својој викендици банатском месту Сечањ, далеко од славе и рефлектора. Своју оазу мира овај страствени риболовац направио је на рибњаку у Војводини. Говорио је да је тамо дивљина, али му за пецање више и није потребно.

- Није то викендица, него контејнер. Служи ми као склониште кад пецам - појашњавао је својевремено новинарима глумац који није крио да му не прија велико друштво и да више воли да сам у природи ужива у њеним чарима.

- Не личи на цивилизовано место, успео сам нешто да направим од тог места да има струју и соларну енергију.

Фото Принтскрин

Одлазио је Лане у викендицу кад год је желео да се осами.

- Зими је мало неудобно, али је лети предивно - говорио је. - Више ми прија да будем сам.

Открио је Лане новинарима и зашто се одлучио за скромну монтажну кућу уместо праве:

- Kад саградите кућу, онда дође први комшија, па други и онда се направи гужва. Зато сам редуково своје жеље и дошао до овога. Имам два кревета и купатило. Имам ту и 20 штапова за пецање, а сваки има своју функцију, већи су за теже рибе, а блинкери су за пловке. Кажу да се на прибор прво упеца риболовац. Некад буде величанствен улов, а некад катастрофа.  Д. Б. М.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације