ИНТЕРВЈУ Бранка Пујић: Цео живот трагам за истином и лепотом

ЖИВОТ Бранке Пујић испуњава не само глума, већ и природа, плес и знање у којима налази мир и смисао. Ова интересовања, како нам поверава, чине је бољом особом и доносе јој радост.

Фото Г. Јовић

Срећном је чине и животни партнер и колега Драган Јовановић, као и ћерка Анђела, такође глумица. Бранка је ишла на балет, студирала психологију, а на Факултету драмских уметности била је једна од 12 величанствених из прве класе Владимира Јевтовића.

Сада је Бранка професор на ФДУ, на ком завршава докторске уметничке студије и има ниску филмских, позоришних и телевизијских улога. Тврди да не може бити ни млађа ни лепша него што је била, али да може бити паметнија. Зато је у потрази за новим знањима о сценској игри стигла чак до Буенос Ајреса.

- Смисао живота, између осталог, видим и у томе да се развијам у сваком смислу да бих била добра и себи и другима и да оставим мали, лепи траг у времену кроз које пролазим. Зато се цео живот усавршавам, трагам за истином и лепотом. Ишла бих на крај света да видим и да сазнам нешто лепо - каже за "ТВ новости" Бранка Пујић, чије умеће глумачке игре можемо да видимо и у другој сезони серије "Швиндлери", у којој први пут глуми заједно са супругом и ћерком.

* Вратили сте се аутентичној причи, епохи и ликовима "Швиндлера". Шта је вама у наставку приче најзанимљивије?

- Доживљавам "Швиндлере" као нови жанр, нешто попут филма "Добар, лош, зао". Добро и зло се преплићу, укрштају, разилазе, али и сви ликови, поготово они који су између те две силе, имају шансу за преобразбу. Највећа импресија друге сезоне ми је управо метаморфоза ликова и комични или трагични исход тих промена. Ова сезона нам доноси много нових ликова, сукоба, интрига, љубави, духовитих обрта и верујем уживање за публику.

* Док сте стварали улогу Соколије, позивали сте се на претке. Како је једна стварна Сока била инспирација за фиктивну?

- Мој тата Лазар у младости је био глумац аматер и сарађивао је са великанима као што су Мата Милошевић, Цица Перовић, Аца Поповић... Волели су га и био је веома уважен и због свог дара, а и шарма. Али он се заљубио у моју маму Надежду и оставио глуму јер се појавила већа љубав, која је трајала 63 године. Траје и сада, само што је он са оне стране дуге... Пре неколико година, били смо мама, тата, Драган, Анђела и ја породично на Златибору. Драган је дао Лази сценарио прве сезоне "Швиндлера" да прочита и као бивши колега каже своје утиске. У том тренутку још нисам била у подели. Прво су звали Анђелу да игра Софију, па затим и Драгана да игра њеног оца, Софронија. Тати се много допао сценарио и питао ме зашто ја не играм Соку. Објаснила сам му да ме нису звали и да не могу да се намећем, и да је већ довољно лепо што ће Драган и Анђела да глуме заједно оца и ћерку у тако добром пројекту. Није прошло ни недељу дана када ме је Дејан Луткић, као копродуцент, позвао да играм Соколију. Рекла сам му да прво морам да питам Драгана и Анђелу да ли је то њима у реду. На моју радост били су одушевљени и ја сам пристала. Тако сам на неки начин и тати испунила жељу да будем део породице Игњатовић. Сетила сам се и да тата има сестру од тетке, Соку. Гледали смо фотографије и тата ми је причао о њој, као и о другим женским прецима у нашој породици који су живели у то време. Тако сам успоставила контакт са својим прецима, а они су ми помогли и инспирисали ме.

Фото Н. Вукес

* Соколија делује безазлено и послушно, али уме да покаже право лице и изненади, како остале јунаке тако и публику. Ви сте врло отмени, женствени и сталожени, али у којим тренуцима то бива нарушено?

- Хвала на комплиментима. Сока је можда опозит мени и мом сензибилитету, зато ми и јесте та улога била изазов. Женственост и отменост су категорије које не могу да коментаришем, о томе морате да питате моје најближе, али надам се да су углавном константа. Сталоженост уме да ми измакне. Највише у саобраћају и кад се уплашим због неке стресне ситуације. Ето, а Сока се ничега не плаши. Соколија је то!

* Кога ви соколите и зашто?

- Соколим себе да завршим докторат, а драге људе око себе обично соколим да остваре своје снове.

* Поново сте у наставку "Швиндлера" са супругом Драганом и ћерком Анђелом у кадру. Како је овог пута протекао заједнички рад?

- Било је задовољство и радост. Лепо је видети своју породицу, своје најдраже, на радном месту. Знам да је то велика привилегија и захвална сам на тој прилици. Како је за партнерство и глумачку игру веома важно поверење између партнера, било нам је лако и лепо. Било нам је и веома инспиративно и интересантно да развијамо другачије породичне односе и да се њима поигравамо. Са сетом смо се присећали Власте Велисављевића... сада је био у нашим причама. Атмосфера на снимању била је посебна. Породица нисмо били само Драган, Анђела и ја, већ цела екипа. А нама је као породици било драгоцено време које смо провели заједно на снимању јер се Анђела спремала да иде на годину дана у Лондон, на глумачко усавршавање. Ето, "Швиндлери" за мене имају посебно место и вредност из крајње личних разлога.

* Делује да је за посебну хемију међу Игњатовићима кључно што се Јовановићи добро познају. Откријте нам, да ли заиста умете да читате мисли једни другима?

- Довољно је да се погледамо и разумемо. То је природно јер смо Драган и ја заједно тридесет година и много времена смо провели заједно и на сцени и пред камером. Анђела је од малена, стицајем околности, била пелцована позориштем и филмом, а сад је сазрела у праву уметницу и веома смо поносни на њу и њен професионални приступ раду. Поверење, разумевање и блискост између нас грађени су дуги низ година. Ако се то види у кадру, онда имамо нешто драгоцено. Да, дефинитивно има нека тајна веза...

* Шта сте научили од Драгана као мушкарца и супруга, а шта од Анђеле као младе жене и ћерке?

- Драган ме је научио шта је љубав, а Анђела шта је апсолутна љубав.

* Користите сваку прилику, баш као и сад, да време проведете далеко од града. Човек се одавно отуђио од природе, али не и ви. Да ли зато што су вам родитељи, између осталог, усадили и љубав према природи?

- Имам срећу да је и Драган велики љубитељ природе, и да смо успели Анђелу да пелцујемо том љубављу, исконском. Љубав према природи јесте заслуга мојих родитеља. Одласци за викенд у природу били су део мог одрстања. Проводили смо по два месеца кампујући на Пељешцу. Током боравка у нетакнутој природи, где те од мора и бора дели само танко платно, и то једино ноћу кад спаваш, потпуно си једно са природом, што је незаборавно. Мама умеси, а тата пече палачинке за цео камп. Сестра Марина и ја смо уживале на најлепшим рајским местима захваљући нашим родитељима. Са мало средстава омогућили су нам непроцењиве тренутке. Неизмерно смо им захвалне на свему. Били смо срећна породица. И више од тога.

* Да ли је за вас танго тужна мисао која се плеше, како гласи наслов филма Пурише Ђорђевића у ком сте глумили, или ипак не?

- Да, може бити и тужна мисао, али за мене танго представља неисрцпни извор среће. То је плес који садржи у себи највећи број фигура и могућности да се изразиш. Уз танго никад ниси сам и никад није досадно. У Буенос Ајиресу, на стручном усавршавању, имала сам прилику да учим од највећих танго мајстора и кореографа, Анхел Кориа и Хорхе Фирпа. Тај осећај потпуне хармоније и заустављеног времена је чаробан. Тамо на Танго фестивалу, где се такмиче најбољи парови из целог света, упознала сам и Роберта Дивала који је велики тангерос и сјајно плеше у филму "Танго смрти". Само смо разговарали, али сам сигурна да бих више сазнала о њему да смо и заплесали, јер танго је додир душе са другом душом.

* Дуго се бавите педагогијом као професор на ФДУ. Како вам сад делују младе генерације?

- Младе генерације ми враћају веру у бољу будућност. Они су брзи, сналажљиви, знају шта хоће и храбри су. Понекад се уплашим да ће их дезоријентисати тектонски поремећаји у систему вредности, али они ме изненаде својим зрелим промишљањем. Волим да проводим време радећи са тим младим, даровитим људима који су се изборили за своје место под сунцем. Уписали су факултет који воле, мада их тек чека велика борба кад га заврше и крену у професионалан живот. Можемо само да им дамо ветар у једра... Верујем у њих!

Фото Н. Вукес

* Приметан је парадокс да на пријемном за глуму дођу три девојке на једног момка, а има више написаних мушких улога. Зашто по вашем мишљену долази до овога?

- Било би интересантно урадити социолошко истраживање у вези тог феномена. Моје претпоставке су да је у питању наметнути модел успешног, јаког мушкарца и предрасуда да је он мање мушкарац ако покаже емоције. Наш посао јесте један од најлепших, али и најнеизвеснијих. У свету глумци живе на високој нози, а код нас преживљавају углавном. Сада се доста снима и имају веће шансе да добију неки ангажман, али број позоришта је срамно мали. Увек их саветујем да оформе сами позоришну трупу истомишљеника, глумаца, редитеља, драматурга, продуцената и да праве представе. У њиховим годинама Аница Добра, Милорад Мандић, Драган Бјелогрлић, Дарко Томовић, Горан Радаковић, редитељ Александар Лукач и ја смо имали Plexus. Била су то лепа времена. Трајали смо неколико година, али смо узели ствар у своје руке и направили нешто другачије.

НЕКЕ ДОБРЕ УЛОГЕ

* ГЛЕДАЛИ смо вас недавно и као Биљу у "Калканским круговима" и као Милу Поповић у "12 речи". Које глумачке изазове и радости су вам донеле ове серије? Где ћемо вас још видети?

- Драго ми је што сам радила "Калканске кругове" и поново се сусрела са одличним текстом Ђорђа Милосављевића, који је писао и прву сезону "Швиндлера". Са Миланом Караџићем радила сам на почетку каријере и играла сам Дона Елвиру у његовој режији представе "Дон Жуан". Он сјајно ради са глумцима и било ми је задовољство да сарађујемо и у другом медију, поготово што је Биља лик који никад нисам играла, а далеко је и од моје природе. У "12 речи" играм мајку, хладну и блазирану, која је опозит мени. Млада редитељка Јелена Столица помогла ми је много у стварању карактера. У "Ургентном центру" играла сам другачију варијанту мајке, јер Олга Кос има биполарни поремећај. Био ми је велики изазов и радост да се вратим првој студентској љубави - психологији, коју сам неправедно оставила на трећој години због глуме. Сад сам се одужила кроз ову улогу, бар мало... И ту сам сарађивала са младом, даровитом редитељком Катарином Живановић, са којом сам већ остварила успешну сарадњу у "Синђелићима". Играћу и у наставку "Камионџија д.о.о." у режији Филипа Чоловића, као и серији "Певачица" редитеља Милоша Кодема.

Препоручујемо

Познати

0 0

ОВО СУ НАЈДУГОВЕЧНИЈИ БРАКОВИ НА СРПСКОЈ ЕСТРАДИ: "Разводе нас макар једном месечно"

14. 04. 2021. у 22:15

Култура

0 0

ИНТЕРВЈУ Андреј Шепетковски: Новим улогама ме води жеља да преживим

15. 08. 2021. у 15:46

Култура

0 0

НЕДЕЉА ПРОЂЕ - Дејан Луткић: Добра прича је најважнија!

01. 08. 2021. у 08:25

Култура

0 0

ИСКРЕНО ЈЕ САМО НЕПОВЕРЕЊЕ: Премијера друге сезоне серије "Швиндлери" на Суперстар ТВ

30. 07. 2021. у 15:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације