КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Све је на маргини
ПРВУ збирку кратких прича Ане Марије Грбић "Срнећа леђа", објављену у "Геопоетици" 2021. године, чини шест приповедачких целина. Свака од њих садржи по пет прича.
Фото: Приватна архива
У оквиру тих целина сведених наслова, на основу којих се не може наслутити или закључити много о садржају, а који унеколико јесу инвентивни, налазимо мотивске везе између прича, као и сродност хронотопа.
У готово свим целинама преовлађује извесна суморност - приповеданог места и времена, предела, атмосфере, ситуација, самих јунака и исхода њихових судбина.
Суморност приповеданих места Десимировац, Белосавци, Крушовица или пак места која сабирају болесне: Институт за кожне и венеричне болести, Институт за онкологију, Клиника за инфективне и тропске болести, Клиника "Лаза Лазаревић итд., употпуњује суморност и безнадежност јунака обичних људи обичних имена: Јован Вокановић, Јагода Великић, Мирјана Гузина, Марта Саватић, Јасмина Тешић, Сара Аврамовић, Слађа, Марина, Берисав, Андреј и други, који због своје толике обичности садрже извесну необичност.
Фото Архива
Иако је та суморност константа, сценографија у свакој причи је другачија. Док читамо приче Ане Марије Грбић, због њихове краткоће, али и ефектности, што није лако постићи у овом жанру, стичемо утисак филмичности. Као да се свака прича састоји из неколико кадрова који се ланчано смењују. И њихово смењивање у подсвести нам изазива пулсацију једне чињенице - да је све на маргини.
На основу приповедачких поступака и њихових домета закључујемо о сталном, неексплицитном присуству ироније, чак и гротеске, која је у функцији доказивања апсурдности бивања на свим тим местима, као и ефемерности и промашености односа међу јунацима.
Све приче Ане Марије Грбић имплиците сведоче о томе како је заправо све фалш и треш, како је све руина у односу на оно што би живот требало да буде, у односу на оно чему се тежи или пак да су поједини јунаци у својим сремљењима потпуно нереални, што утврђује њихово место на маргини. У прилог томе говори и чињеница, записана у књизи, да су сви домови културе по малим местима претворени у продавнице испред којих локална безвољна, заправо изгубљена, екипа цевчи пиво и псује власт. Они носе гумене "адидас" папуче. Јагода Великић је касирка у једној таквој продавници у Десимировцу. Њени зуби су натрули и жути. Она чезне да се уда за Јована Вокановића, полудипломираног јединца једног великог десимировачког домаћинства. Ипак, до тога неће никада доћи.
У истом том месту извесна Вида се спрема за гласање, па три пута пере косу, пегла свилену мараму с мотивима пауновог репа, планира да обуче пурпурни комплет и да дочека председника. Спремила је за њега и саксију са цвећем, умотану у светлуцави папир. И кад се сретну, казаће му да се осећа толико добро, да боље не може.
Мирјана Гузина презире птице, јер оне могу да одлете, и одлећу, с јесени тамо где је топлије и лепше.
Приче Ане Марије Грбић, нарочито оне које кадрирају руралност, а које садрже и натуралистичке елементе, по самом приповедачком поступку, по начину карактеризације јунака, по ситуацијама у којима се они затичу, подсећају на приче Владана Матијевића.
Но, јунаци неких прича Владана Матијевића знају да буду и ведри, и врло динамични. Они живот, упркос сведености места, интензивније и отвореније конзумирају, не настојећи особито да мисле о смрти.
Јунацима прича Ане Марије Грбић нема мрдања, па ни спаса, и то појачава њихову статичност.
Оно што је за ову успелу збирку кратких прича каратктеристично јесте живост самог језика, његово нијансирање које функционално садржи и псовке које изговарају јунаци у сложеним ситуацијама. Дискурс се у потпуности уклапа с њиховим бићем и статусом.
Све наведено довољан је разлог да пробамо "Срнећа леђа" Ане Марије Грбић - са шлагом или без њега.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
Дете оца Чавке добило тешку дијагнозу, 2. таква у свету: "Докторка из Тиршове била чувар наде - и десило се чудо" (ВИДЕО)
"НАШЕ дете било је у болници два и по месеца. Дакле, дете са једном тешком дијагнозом. Друга таква дијагноза у свету, можете да замислите."
14. 03. 2026. у 19:08 >> 19:17
ШАБАН О ПОРЕКЛУ: Зна се да сам Муслиман, деда ми се звао Никола, славили смо Божић
ПЕВАЧ Шабан Шаулић (1951-2019) важио је за краља народне музике.
15. 03. 2026. у 14:29
Прекинут Цецин концерт у Чачку: "Обезбеђење, брзо је извуците одавде"
ПЕВАЧИЦА је одмах реаговала.
14. 03. 2026. у 22:30
ТРАМП: Лакше је постићи договор са Путином него са Зеленским - чиме је Украјинац изненадио председника САД
ПРЕДСЕДНИК САД Доналд Трамп рекао је да је лакше постићи договор о украјинском решењу са руским председником Владимиром Путином него са председником Украјине Володимиром Зеленским.
15. 03. 2026. у 08:31
ТРАМП И АМЕРИ У ШОКУ! Ево шта је Иран затражио од њих
Док траје напад на Иран, који су започели САД и Израел, али и одговор Ирана у виду напада на суседне земље које помажу ту агресију, и спорт и те како осећа последице новонастале ситуације. Рат је, како и не би... Али, мало ко је очекивао да ће да се деси овакав ирански одговор, након последњег што је урадио председник Сједињених Америчких Држава, Доналд Трамп.
14. 03. 2026. у 20:15
ЗАШТО ТРАМП НЕЋЕ МОЋИ ДА ОКОНЧА РАТ У ИРАНУ: Упао у стару замку - Америка није научила лекције из Ирака и Авганистана
РАТ који је "добијен", али "још није завршен". "Излет" који захтева "безусловну капитулацију" Ирана. Ови реторички чворови председника Доналда Трампа добро се уклапају у његов стил диктирања америчке информативне агенде, али наилазе на тврду реалност рата када се суоче са суровом стварношћу сукоба.
15. 03. 2026. у 07:31
ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина
ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".
12. 03. 2026. у 19:25
ХОРОР У ХРВАТСКОЈ: Сви се хватали за главу, Американац једва остао жив (ФОТО/ВИДЕО)
СТРАШНЕ сцене виђене су у комшилуку на кошаркашкој утакмици.
13. 03. 2026. у 19:25 >> 19:26
Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)
ДЕКА Мирослав из села Дворска код Крупња већ 33 године живи у земуници без струје и воде, а његов вапај за помоћ дирнуо је хуманитарца Марка Николића.
14. 03. 2026. у 11:54
Најновије из рубрике
ЦЕО РЕГИОН НА ЈЕДНОМ МЕСТУ: „Ковински позоришни сусрети“ од 23. до 28. марта
„КОВИНСКИ позоришни сусрети“ ове годиће ће бити одржани од 23. до 28. марта, под слоганом „Више од игре“. По први пут фестивал ће бити такмичарског карактера, а сам репертоар и састав жирија говоре о посвећености организатора да то постане значајна позоришна светковина.
13. 03. 2026. у 16:30
УРУЧЕНА НАГРАДА "МИРОСЛАВ АНТИЋ" ПЕРУ ЗУБЦУ: Почела манифестација "Антићеви дани" у Новом Саду
УРУЧИВАЊЕМ награде „Мирослав Антић“ данас је у Градској кући свечано отворена 19. по реду манифестација „Антићеви дани“. Добитник наградe је песник Перо Зубац, за дело „Мирис старог сребра“, као најбољу књигу песама у претходној години. Престижно признање лауреату је уручила председница Скупштине Града Новог Сада Дина Вучинић.
13. 03. 2026. у 15:55
„ГОСПОДАР ОЛУЈЕ“ У ЛОС АНЂЕЛЕСУ: Холивудско-српски играни филм премијерно приказан у САД
Црвеним тепихом Saban Theatre на Беверли Хилсу прошетале су филмске звезде фришког, овогодишњег, холивудско-српског филма "Господар Олује", који је премијерно приказан у Сједињеним Америчким Државама.
13. 03. 2026. у 14:43
„ЗАУСТАВИТЕ ДУНАВ…“ ДА НЕГУЈЕМО БАШТИНУ: У Новом Саду премијерно приказан доснимљени дугометражни документарни филм
ДУГОТРАЈАН, снажан и искрен аплауз, као потврда пробуђених емоција и прегршт позитивних коментара, обележили су премијерну пројекцију доснимљеног документарног филма, „Зауставите Дунав и сказаљке старе“, у четвртак увече у препуној новосадској „Арени“.
13. 03. 2026. у 13:48
ЖИВИ ПРОСТОР СУСРЕТА, УЧЕЊА И ДИЈАЛОГА: Добрила Бегенишић, добитница награде Народне библиотеке Србије "Јанко Шафарик"
НА свечаном обележавању Дана Народне библиотеке Србије, престижна национална награда "Јанко Шафарик" за допринос у развоју библиотекарства уручена је др Добрили Бегенишић, дипломираном германисти, доктору филолошких наука, библиотекару саветнику.
13. 03. 2026. у 12:41
Коментари (0)