ДА ЛИ СМО УМРЛИ МИ ИЛИ РОКЕНРОЛ? Срђан Ђиле Марковић, учесник изложбе "Артикулације" у Галерији Доб

ИЗЛОЖБА "АРТикулације" у Галерији београдског Дома омладине од ове недеље представља радове стваралаца истовремено присутних на музичкој (рокенрол), али и сцени визуелних уметности.

Фото Н. Скендерија

Међу онима који кроз различите медије презентују своје поетике и виђење стварности, односно, како тврди ауторка поставке Јелена Павићевић, "креирају простор за промишљање о уметности, политици, музици, театру и тексту", налази се и сликар Срђан Ђиле Марковић.

Један од најистакнутијих ликовних стваралаца данашњице, Марковић је, још пре него што је уписао и завршио ФЛУ, у класи професорке Милице Стефановић, ступио на музичку сцену, којом је касних седамдесетих година 20. века доминирао нови талас. Свирао је у бендовима "Нуле", УКТ, "Бомбардери", "Дисциплина кичме", "Плаћеници", "Казимиров казнени корпус", DDT, а шира јавност највише га зна по ангажману у "Супернауту" (иначе, са Соњом Савић основао је својевремено и мултимедијалну трупу "С. С. Супернаут" која је снимила филмове "Убиство на ивици града", "Суперстварност" и Рlay).

- Не знам где је и шта је данас рокенрол - каже Ђиле, у разговору за наш лист.

- Некада је представљао иновацију, а сада се претворио у неко биће које припада прошлости. Млади бендови звуче исто као "ЕКВ", или нека друга група од пре тридесет година. Страшно је што млади људи имитирају старе. Значи ли то да смо сви већ умрли?

А на питање како се "оно наше време" огледа у визуелним уметностима, Марковић каже:

- Са доласком рачунара, почела је да доминира фотографија, и то она неинвентивна. Нови медији величају најпримитивније начине комуникације. Све је велики симулакрум, уместо креације, имамо благо подгрејани леш. У 21. веку као да је време кренуло да тече наопако.

Враћамо се на почетак 19. века. Не само у уметности, него и шире постављају се неки другачији императиви. Свуда смо окружени фотографијама младих, здравих, лепих људи.

"Талент менаџер", Фото Архива

Као да ништа друго не постоји. Али, ликовна сцена, као и увек, само је ехо онога што се дешава у свету. Тако да су то планетарне тенденције.

Шта су, у том контексту, приоритети који су нам наметнути, одговора:

- Најважније је зарадити паре, што значи удварати се публици. Популизам је овде увек имао предност, а они којима је уметност намењена, деценијама су препуштени сами себи.

Све зависи од тога колико лично имате потребу да у тој области нешто научите и сазнате.

За публику нико ништа није урадио, па се не треба чудити што много људи не разуме уметност. То такође није прича овог времена. Још док сам ја ишао у средњу школу, имали смо један час ликовног недељно - закључује Срђан Ђиле Марковић.

ЗАМРЗНУТИ ТОНОВИ

УЧЕСНИЦИ поставке "АРТикулације", уз Марковића су Гилдо Бавчевић, Немања Николић, Владимир Лалић, група Ах Ахилеј, Никола Крстић, група Аuf Wiedersehen, Демир Ахметовић. У холу ДОБ изложени су и фотографски записи Марка Ристића "Замрзнути тонови", на којима су кадрови са концерата бендова: "Ритам нереда", "Мортал комбат", "Гоблини", Хyпе, "Надимач", "Пекиншка патка", "Буч Кесиди" и концерти Николе Врањковића.

Препоручујемо

Култура

0 2

"ЗОРАН ГРМАШ - ГРАФИКЕ" Изложба у Галерији Академије уметности, 12. јануара

09. 01. 2026. у 13:58

Култура

0 0

„СВЕТИЊЕ САНКТ ПЕТЕРБУРГА“ У ВРШЦУ: Изложба фотографија две руске светиње отворена до 30. јануара

09. 01. 2026. у 13:56

Култура

0 0

ДЕСЕТОГОДИШЊА ЕМИЛИЈА ОЧАРАЛА ПУБЛИКУ: Божићни концерт у Великој дворани Коларчеве задужбине окупио 60 музичара

09. 01. 2026. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације