ИНТЕРВЈУ Андреј Шепетковски: Новим улогама ме води жеља да преживим

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

15. 08. 2021. у 15:46

СКОРО свакодневним снимањима веома заузетог Андреја Шепетковског затекли смо - у селидби. После лика Милутина, ауто-механичара који је осуђен за силовање и оптужен за убиство, у играно-документарној серији "Бранилац", уследио је потпуни обрт и улога главног доктора у селу поред Сопота у теленовели "Коло среће".

ИНТЕРВЈУ  Андреј Шепетковски: Новим улогама ме води жеља да преживим

Фото Н. Скендерија

Шепетковски је претходних недеља стигао да заигра и у наставцима хумористиче серије "Камионџије д.о.о." и крими-драме "Мочвара". Док ова остварења не стигну на мале екране, Шепетковског гледамо викендом на Суперстар ТВ у другој сезони "Швиндлера" као власника кафане "Код миле нам и напаћене отаџбине".

- Никада се оволико није снимало и када се заређа неколико снимајућих дана у различитим пројектима, може да се дође у опасност да ликови заличе један на другог или да свуда играм себе. Срећом, сви ликови које сада оживљавам потпуно су различити карактери. Доктор из "Кола среће" је образовани, интелигентни лекар, добар у свом послу, али патолошки љубоморан и посесиван, Реџа из "Камионџија" страствени Ром из махале који препродаје секундарне сировине, Света из "Мочваре" помало успорени шеф полиције у Бачкој који жели да очува мир у свом малом месту, лик из серије "Бранилац" је унезверени бегунац од закона. Али, те разлике међу њима ми пријају, јер волим трансформације - каже за "ТВ новости" Андреј Шепетковски.

* Део сте аутентичне приче и епохе "Швиндлера". Шта је вама најзанимљивије у овој серији о преварантима?

- Серије о "убицама меког срца" и о шармантним лоповима којима у неком тренутку проради савест и осећај за правду, одувек су биле мамац за публику. Још ако је радња смештена у живописни градић који осваја својим изгледом и даје романтичарску ноту, уз обиље необичних ликова у дивним костимима из епохе између два светска рата, добија се слика која плени.

* Ваша кћи Лариса и син Алексеј заиграли су уз вас у овом остварењу. Да ли им је ово било прво глумачко искуство? Како је до тога дошло? Како сте се осећали?

- Помоћник редитеља, искусна Маја Гардиновачки, дошла је на идеју да Алексеј и Лариса играју и моју децу у серији. После првобитног страха да се деца не узнесу претерано, затим породичних разговора који су по трајању и озбиљности претекле седнице Савета безбедности УН, а на крају и психолошке припреме, пристали смо. Имали су јаку жељу, одговарали су по узрасту, воле да глуме, а и легле су им улоге. И чини ми се да су трезвено приступили томе. Алексеј је већ играо у једном кратком играном филму, Лариси је ово први пут. На крају ми је било драго, пре свега због њихових хонорара које сам одмах опорезовао, а затим због тога што су се дивно играли и у тим хладним снимајућим данима, грејали срца екипе.

Андреј Шепетковски са Јованом Гавриловић у "Камионџијама д.о.о." / Фото Приватна архива

* Најчешће глумци своју децу желе да склоне од тог заниимања. Да ли бисте ви своју подржали у одлуци да крену вашим путем и зашто?

- Глумци врло добро знају колико је турбулентан овај позив, пун неизвесности. А родитељи желе својој деци сигурност и мир. Глумачки позив је леп, али често стресан и непредвидив. Један дан снимате у врхунској продукцији и осећате се као холивудска звезда, а већ сутрадан можете да играте у хладној сали пред неколико гледалаца у Дому културе на крај земље, са могућношћу да ту останете заувек, јер нема правила. Можете да играте маестрално, а да то уопште не буде вредновано, јер каријеру често усмере фактори који немају везе са нечијим стварним даром и уложеним трудом. Ако би постојала таква невероватна могућност да могу да одредим чиме ће ми се деца бавити, одабрао бих им друга занимања. Опет, можда бих направио неопростиву грешку јер је најважније да неко ради оно у чему ће се највише остварити и што га највише испуњава. Подржаћу их у свему што изаберу, наравно, али најбитније је да развију и негују свест о томе да ће радосни бити једино ако кроз свој позив, који год то био, искрено служе другима и раде га за добробит целе заједнице. Другим речима, да мотиви за бављење одређеним послом нису популарност, лагодан живот и новац. Видећемо шта ће бити и како ће развијати своје дарове. То што је неко дете глумца, па чак и то што у детињству вешто глуми, нису априори знаци да глума треба да му буде професија.

* У "Швиндлерима" се појављује много младих глумаца, а искусни глумци попут вас, Драгана Јовановића, Дејана Луткића и других "прикују" гледаоца за екран. Шта глумац мора да испуни да би му се могао приписати придев - велики?

- Тај придев се додељује онима који пуно играју, а имају среће да учествују у познатим пројектима. Некад је по таленту и харизми заслужен, а некад се "пришије" незаслужено, па умањи вредност онима који га истински завређују, јер се све стрпа у исти кош. А можда су "највећи" у некој провинцији, никад нисмо чули за њих, а они су виртуози који са сцене исијавају љубав и срећни су. Познајем, или сам познавао, неколико нестварних глумаца које широка публика не познаје, попут Ане Ћук из Лазаревца, Михајла Лаптошевића, покојних Салета Богдановића из Зрењанина или Ивана Јагодића... Мени су и они велики.

* Када говорите о глуми, умете да потцртате да је то игра која има прецизна правила, али да је радосна. Шта је то што вас и даље враћа новим улогама и глумачком послу?

- Новим улогама ме враћа жеља да преживим, то ми је посао (смех). Немам избора, мада бих сада волео да се посветим писању, надам се ускоро реализацији неких пројеката које сам писао. Глума увек надахњује када је идеја добра, када је дело у којем учествујете оплемењујуће. Тада се добије додатна снага и жеља да своју улогу избрусите до перфекције.

* Вечерас почиње Филмски фестивал у Сарајеву на ком ће, поред осталих, претпремијерно бити приказана серија "Време зла", настала по роману Добрице Ћосића. Који је највећи изазов са којим сте се сусрели радећи на овој серији и формирању лика Адама Катића?

- Целу сагу о Катићима Добрице Ћосића прочитао сам још у основној школи и гимназији, јер ме је, попут неке добро екранизоване серије, вукла да видим шта ће се све дешавати са члановима породице. А Адам ми је остао у сећању као један од најплеменитијих ликова, прави витез из Прерова. И то и јесте био највећи изазов, јер је покварењака лакше одиграти, барем мени. Није то велика улога, али је значајна, јер је он наследник имања, син Ђорђа Катића. Брижан, топао, одлучан, бивши ратник, заштитник брата и сестре од стрица који у по живот опасним ситуацијама показује правдољубивост, храброст и спремност на жртву која је одликовала српске јунаке из Првог светског рата.

* Постоји ли улога која би се могла назвати савршеном, и да ли сте ви већ наишли на такву?

- Нема савршене, увек је могло још боље. Радујем се једној комедији која се спрема и комично написаном лику. Опет, то није гарант да ће и улога бити добра. На коначан исход утиче много ствари, сарадња са редитељем, хемија са партнерима, надахнуће, монтажа... Некад се деси да не очекујете пуно од неке улоге, а она одјекне, али и обрнуто, да полажете наде у неки лик, а он остане непримећен. Слично је то у сваком послу. Из свих тих искустава извукао сам поуку да се не погордим у добром, мада је ту потребно стално подсећање, нити да очајавам кад нешто крене низбрдо...

"Бранилац" / Фото В. Данилов

СА СЦЕНЕ ПРЕД КАМЕРУ

* ПРИДРУЖИЛИ сте се и наставку серије "Камионџије д.о.о." где тумачите интересантног јунака. Како сте постали део екипе?

- Редитељ Филип Чоловић је гледао чувену, вишеструко награђивану представу "Моје дете", Београдског драмског позоришта, која је била, колико год то нескромно звучало јер сам учествовао у њој, културно добро Београда и Србије. У њој смо, између осталих, играли Јована Гавриловић и ја, а тумачили смо Роме из махале, ћерку и оца. Филип нас је позвао да одиграмо ромску породицу и у "Камионџијама", с тим да су мало промењени ликови и односи. Било је пуно смеха на снимању, али и дирљивих сцена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ЕКСКЛУЗИВНО: Погледајте шта полиција ради у кући Данкине мајке (ВИДЕО)