НЕ УТАПАЈТЕ ВИНЧУ У ДУНАВ: Ауторски текст нашег познатог архитекте, вајара и истраживача о књизи Харолда Хармана

У ИЗДАЊУ "Академске књиге" штампана је изванредна књига "Загонетка Подунавске цивилизације" Харолда Хармана, у једнако добром преводу и са лепим објашњењима Бранке Рајлић.

Фото Б. Субашић

Аутор аргументовано темељи корене и културни зачетак читавог нашег континента - Европе, смешта их у њен "централни југоисточни део", то јест на Балкан, односно на територију Србије, на чему смо му веома захвални и врло поносни.

Истиче да је Дунав кичма и родитељ(ка) Европе и да су кључну улогу одиграла хидролошка и климатска дешавања. Велики потоп 6.700 година пре Христа и мини- ледено доба 6.200 година пре Христа. У исто време, када је у осталим деловима Европе живот замирао и борио се са суровим недаћама, у једном делу средњег тока Дунава, у средњем каменом добу (мезолиту) житот цвета и буја, као у неком рајском врту.

Загонетна кугла из Лепенског вира

Захваљујући термостатским благодетима кречњачких масива, Ђердапска клисура је у то време деловала као огромна природна ТА (термоакумулациона) пећ. Зато је ту и тако настала и најзначајнија (мезолитска) култура Европе - култура Лепенског вира. На насловној корици Харманове књиге је, управо, скулптура из Лепенског вира.

КУЛТУРА Лепенског вира (10.000 - 6.000 пре Христа) је, практично, културолошки и временски све "погурала" корак даље и корак испред осталих - заосталих. Најплићи, најмлађи, они горњи слојеви (6.000 - 5.500 година пре Христа) Лепенског вира, иако су на самом Лепенском виру, припадају новој, неолитској култури, која се зове Старчевачка култура (6.200 - 5.300 пре Христа). Мезолитска култура Лепенског вира се претопила у рано-неолитску, Старчевачку културу, на коју се наслонила грандиозна, значајем непревазиђена за Европу, Винчанска култура (5.300 - 4.500 п.Х.). Услед узајамног прожимања, временске границе нису тако строге и јасне, али је индикативно јасно територијално преклапање распрострањености три културе.

Загонетна кугла из Лепенског вира

У сваком случају, три кључне културе културно-цивилизацијског зачетка нашег континента, налазе се у југоисточној Европи, на Балкану, у Србији и то у само 140 километара кратког средњег тока Дунава, управо колико износи узводно растојање од Лепенског вира, преко Старчева до Винче. Штета је међутим, што Лепенском виру није у Хермановој књизи посвећено више простора с обзиром на то да је и на насловној страници управо Прародитељка, пронађена на овом локалитету.

НЕСПОРНО је, како аутор тврди, да Дунав чини културолошку и сваку другу "кичму" Европе (па, не ломите јој кичму). У ствари, Дунав је за Европу исто као што су и друге моћне реке, Тигар, Еуфрат и Нил за Сумерску, Акадску и Египатску културу/цивилизацију. Али, није примерено да им се имена промене у тигарску, еуфратску или, још неумесније, потигарску, понилску или поеуфратску, па, далеко било, ни подунавску, па шта год да је, култура или цивилизација. Само нека остане винчанско писмо и Винчанска култура.

МИСТЕРИЈА Загонетна кугла из Лепенског вира, Загонетна кугла из Лепенског вира

У књизи Харалда Хармана, у обимном списку литературе (23 стране, 403 одреднице) уопште нема позива на академика Драгослава Срејовића, што је могућа последица новог Правилника о старости коришћене литературе, али она не важи за археологију и друштвене науке. Не наводи се ни Предраг Ристић - Исус, који је докторирао на теми Лепенског вира.

На карти (стр. 214, сл. 74) која се зове "места са археолошким налазима писма Подунавске цивилизације" (урађена према Мерлин, сл. 2) са додацима, уоквирени су центри из којих је зрачила употреба писма. Лепенски вир није уоквирен, при том је погрешно уцртан на Великој Морави, али близу ушћа у Дунав. На сумараној двостраничној карти на крају књиге, уопште није уцртан.

АУТОР се у тексту обилато позива на Марију Гимбутас, која је посетила Срејовића у време ископавања. Једнако се позива на њеног докторанта Шан Милтон Вина, као и на Марка Мерлинија. Они сасвим сигурно знају за загонетну куглу из Лепенског вира. Вин ју је први објавио, Мерлини први фотографисао или су заједно обојица добили фотографију. За куглу зна и Харман, али о њој - ни речи. Ћуте они, ћуте и наши археолози а да смо на време почели да се бавимо гласовно неструктурисаним средствима визуелне комуникације, да смо благовремено, када је требало, одбранили "винчанско писмо" од "подунавског писма", уопште не бисмо довели себе у обавезу да Винчанску културу бранимо од разводњавања и потапања или утапања у Подунавску цивилизацију.

Исто тако, Харман не помиње у литератури ни Радивоја Пешића а даје његове таблице (стр. 206-207), па да га цитирамо за крај: ко је овде неписмен, они који су писали или ми, који не умемо (или не желимо) да прочитамо?!.

НАСЕЉЕ ПРАИСТОРИЈСКИХ РИБАРА

ЗБОГ невероватно високе концентрације важних налазишта у само малом делу Дунава (140 км од Лепенског вира, преко Старчева до Винче), професор др Зоран Марковић, археолог Драган Јанковић и архитекта Христивоје Павловић, су на, такозваном Малом Дунаву направили један пројекат.

Наиме, на огледном добру београдског Пољопривредног факултета у Винчи, у "Радмиловцу", направили су насеље праисторијских подунавских рибара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације