ПОГЛЕД ИСКОСА - Снови за јавна приказивања

Дејан Ђорић

03. 08. 2021. у 17:31

НАЈВЕЋУ приватну галерију на Балкану која се састоји из неколико простора води искусни галериста Марко Брун.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Снови за јавна приказивања

Фото Приватна архива

Његова галерија Штаб сада се налази у Тржном центру "Галерија" у комплексу Београд на води. Пажњу је у њој изазвала већа изложба слика Јошкина Шиљана. Како пише Ксенија Маринковић: "Радови којима се представља Шиљан на овој изложби, откривају нови облик уметникове храбрости". Његов претходни и изванредни део опуса чинили су радови између цртежа и слике, монументални по изразу и психолошки снажни.

Били су блиски аутоматском цртежу, некој врсти ликовног писма, психичког кардиограма, или исповести, која тече из уметника спонтано и без контроле и чији је шарм управо у непосредности и кршењу правила. Аутоматизам су први увели надреалисти, желећи да избегну рационални диктат свести. Управо Шиљанови старији али и најновији радови допуштају изравни говор подсвесног, како су Андре Бретон и компанија прижељкивали али, који код њих често није давао задовољавајући ликовни резултат, водећи у произвољност.

Шиљанов говор је насупрот надреалистичке патологије психизма прожет соковима и сновима једног изворног талента, нежношћу и хумором, које покреће чиста ликовна воља. Сликар је на своја платна унео и бројне исписе, духовите и дрзовите, ту су да провоцирају, ослобађају и забаве у исти мах. Можда се овде треба подсетити поуке легендарног историчара уметности Лазара Трифуновића, који је студенте учио да професор треба истовремено да делује на три плана: морално, да поучи и да забави. Шиљанови радови су све само не досадни, они изазивају знатижељу код деце као и код одраслих, позивају на домаштавање и у поплави заморне, агресивне и осредње савремене уметности, не форсирају публику (сликарка Љубица Мркаљ је у том смислу приметила "Људи се данас рађају уморни").

Овај уметник успева да привуче пажњу сасвим другим средствима од актуелних, у виду естетике ружног или шокантног, рекли бисмо чисто ликовним. На његовим сликама нема заправо ничега осим елементарног ликовног говора линије, мрље, боје и слова. Да, слова, ту су издвојене речи, реченице, поруке и исписи, ћирилице помешане са латиницом, јер и слово има своју визуелност као и број, па је и текст нека врста слике, таписерије (текст, лат. textum = ткање).

У великим европским музејима су прављене капиталне изложбе посвећене односу слова и слике, а Шиљан даје свој допринос тој старој естетици (још су се на готским сликама из уста прецизно насликаних фигура, као у савременом стрипу, извијале на горе целе реченице које су ликови наводно или заиста изговорили). Тачно је да у опусу овог ствараоца има можда и утицаја савременог, андерграунд стрипа као и те врсте уметности, у оној мери у којој тривијално улази у високу уметност, колико се сада бришу границе између условно речено ниже, популарне и високе, академске уметности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)