ПИСАЦ КОЈИ ВРАЋА РАСКОШ КЊИЖЕВНОСТИ: Необична промоција књиге Радована Белог Марковића на старом мосту на Колубари

Б. ПУЗОВИЋ

29. 07. 2021. у 09:11

КАО бегунац из очајне чете која заузмима последњи положај, с десном у левој руци, пун рана и ожиљака из битака за сопствену душу, опет стојим насред Белобродске, двапут рушене ћуприје.

ПИСАЦ КОЈИ ВРАЋА РАСКОШ КЊИЖЕВНОСТИ: Необична промоција књиге Радована Белог Марковића на старом мосту на Колубари

Фото Архива

Стојим, као некоћ што сам стајао, осим што млад више нисам, већ строшен од вијања по Непочин-пољу и скривања од оних који купе књижевну вересију, за шта је одавно залегла и ортачка кобила, бангава и нетимарена, па пехотно морам преко воде - до свог гроба, за који не знам да л` ће се копати тамо или овамо, као што још нисам увардао: да ли сам у животу доиста мртвовао, или сам, у мртварлуку тобож живео...

Овако се књижевник Радован Бели Марковић, један од најпризнатијих живих српских прозаиста, обратио прексиноћ присутнима на промоцији његовог новог романа "Стојна Ветрењача", приређене на необичном месту - некадашњем гвозденом мосту узане пруге, на реци Колубари, у његовим родним Ћелијама, код Лајковца.

Фото Б. Пузовић

Рекао је књижевник и да је Колубара, најславнија српска река, чијим се прибрежјем водила битка која је Земаљску Србију дозвала, одбранила, омеђила и учврстила, као што је Небеску Србију, Бој на Косову у Вечитости утемељио.

- Ћелије, село моје, јуним добом, док ме је детлић с Мијаиловог дуда будио за школу, чињаше ми се двеста година а не два километра удаљено од Лајковца - присећао се Бели Марковић. - Километри и године су се добом укарарили и разлике на нулу се свеле, али је даљина остала, поготово с куле-мотриље, понад изврнутих тепсија у којима се могаше познати: шта ће с нама бити до пошљетка... Тако се и случило да одлучени дечарац никада не стигне на другу обалу, остајући насред ове ћуприје као неутврђени Лајковчанин, недозвани Ваљевац и недомашени Шумадинац, с гаћама на штапу меште беле заставе, и гутом Ћелијанства у самом подгрлцу.

Радња романа одвија се у пишчевом "белом Ваљеву", од краја 19. до тридесетих година 20. века. У центру збивања је бојар Тадић који покушава да изгради ветрењачу на Попарском брду. У причу су уплетене и велике фигуре српске културне прошлости - Брана Петронијевић, Јован Цвијић, Милован Глишић, Стеван Сремац, Лаза Лазаревић, који се јављају као личности, или су присутни ликови из њихових дела.

- У српској књижевности не постоји писац који је систематичније испевао дугу и сложену поему, специфични хвалоспев простору који се може означити као његов завичај, а то је читаво колубарско подручје ком је у својим делима подигао високи књижевни споменик - рекао је проф др Радивоје Микић.

- Радован Бели Марковић још једном диже достојанство књижевности и хоће да покаже да је њена улога у људском животу веома висока и важна, без обзира на то што живимо у добу које нам намеће један осиротели духовни пејзаж, у којем и сви ми треба да се осетимо као сиротиња. Своју књижевност и нас изнова хоће да врати раскоши, обиљу и једној врсти духовног племства.

ГОСТИ

Уз бројне поклонике дела Радована Бели Марковића, из Лајковца и околине, промоцији су присуствовали Драган Лакићевић, уредник Српске књижевне задруге која је објавила роман "Стојна ветрењача", Војислав Коштуница, некадашњи председник СР Југославије, Душан Михајловић, бивши министар унутрашњих послова и градоначелник Ваљева, Дарко Танасковић, дипломата и оријенталиста, Слободан Јевтић Пулика, сликар из Француске, Милош Јевтић, новинар Радио Београда и публициста...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)