ЕКСКЛУЗИВНО Тим Рот: Свет постаје школа за манијаке

НИКОЛА ДРАЖОВИЋ

31. 07. 2021. у 15:46

ПРОШЛЕ су скоро три деценије откако смо британског глумца Тима Рота гледали у Оскаром награђеној крими драми "Петпарачке приче", и само која година мање како је за споредну улогу у историјској авантури "Роб Рој" и сам номинован за чувену златну статуу.

ЕКСКЛУЗИВНО Тим Рот: Свет постаје школа за манијаке

Фото Вијасат

Уследили су наслови попут легендарне комедије "Четири собе", сај-фај хита "Планета мајмуна", затим смо га гледали и у "Невероватном Хулку", Емијем награђеној серији "Лажи ме", није га заобишло ни Тарантинових "Подлих осам", нова верзија "Твин Пикса", а опробао се и у роли шефа полиције забаченог канадског градића у одлично оцењеној крими серији "Метална звезда".

Ипак, једна улога, у серији од свега три епизоде, према Ротовом мишљењу, заувек му је променила поглед на свет. Реч је о лику Џона Кристија у крими драми "Убица из Рилингтон плејса", која се на каналу Епик Драма, од 25. јула, емитује недељом у 21.00, а Рот у ексклузивном интервјуу за "ТВ новости" открива зашто је баш овај пројекат заузео посебно место у његовој четири деценије дугој каријери.

- Серије засноване на истинитом догађају, поготово оваквом, увек носе извесну тежину која мења глумца у корену. Лако је уживети се у измишљен лик, јер знате да је то фикција. Колико год он био добро осмишљен и написан. Међутим, ако је ваше реченице и оно што глумите писао живот, а ви сте свесни да су речи које изговарате и дела која чините пред камером већ неко рекао и извео, то подразумева терет који није лако носити - поручује на почетку разговора за "ТВ новости" звезда серије која је у живот вратила застрашујућу причу о најсуровијем серијском убици Велике Британије 20. века.

* Ко је био Џон Кристи?

- Постојала су два Џона. Онај који је одрастао у скромном кућерку на периферији Лондона, који је био свакодневна жртва злостављана од његових укућана. Отац га је тукао, мајка и сестра мрзеле, баш као и пријатељи у школи, колеге у војсци, укратко, сви они који су га презирали због тога какав је био. Пун комплекса, импотентан, тихог гласића којим је више шапутао него што је говорио. Тај Џон створио је овог другог. Монструма. Агресивца који је свакодневно злостављао супругу. Серијског убицу који је одузео бар осам живота. Манијака поремећеног ума који је, како је то и сам признао, сексуални ужитак могао да доживи само са мртвом женом. Тај Џон створио је оног који је голим рукама задавио комшијску бебу, а на крају и сопствену жену у њиховом брачном кревету. И помислио да би могао са свим својим злочинима да се извуче. И то му је умало и пошло за руком.

Фото Вијасат

* У овом одговору и сами сте пошли од тога ко је Џон био у младости. Могу ли се убице попут њега оправдати ако разлог те кривице потражимо у прошлости?

- Истина је да се убице не рађају. Њих ствара свет у ком одрастају. Гомила неких околности и ситуација које из дана у дан врше притисак на човека све док он на крају не пукне. Наравно, у зависности од тога какав сте човек. Кристи је тај притисак трпео дуго. Зло га је деформисало до тачке у којој је начин да победи своје слабости пронашао у још већем злу. Убице се не могу правдати. Можемо их разумети као људе и тиме покушати да на примеру једног не дозволимо да се створе услови за настанак неког следећег. Колико нам је Кристијев пример у томе помогао, нисам сигуран. Зла је никад више.

 

Фото Вијасат

* Или је само, захваљујући интернету, медијима и друштвеним мрежама постало видљивије?

- Страшно је то што нам ниједно од ових чуда технолоше револуције није на позитиван начин допринело у демаскирању насиља. Имам осећај да интернет, медији и друштвене мреже чине управо супротно - величају зло. Уместо да се боре против њега, људи се данас наслађују агресијом уз бесмислене ријалитије. А такав модел води формирању неких нових Кристија који сада управо кроз овакав програм и садржај добијају легитимитет за то да туку и убијају. Чини ми се да је данашњи свет створен да школује манијаке.

* Колико сте били упознати са оним што се догађало на адреси Рилингтон плејс 10 пре ове серије?

- Не много. Само основне чињенице. Знао сам да је Џон Кристи био серијски убица, и да је у његовом стану и околини пронађено осам лешева жена које је углавном убијао гушећи их. То му је давало осећај надмоћи. Омиљен начин да их убије био је да у кухињи пусти гас који би их ошамутио, а затим би их давио рукама. После тога би их силовао. Лешеве је крио у стану - у зидовима, под паркетом. Неке је закопао и у башти испред зграде. Последња жртва била је његова супруга коју је удавио у њиховом брачном кревету. Најмлађа је била беба њихове комшинице. Међутим, нисам знао детаље у вези са хапшењем и суђењем. Нисам знао да се позивао на лудило и да је веровао да ће се захваљујући томе извући. Нити ми је било познато да је баш због овог случаја укинута смртна казна у Британији.

* Шта за вас симболише ова серија?

- Много лоших ствари и само једну добру, али много вредну. У њој је и суштина ове серије, бар како сам ја то схватио. Случај Рилингтон плејса говори о немару полиције којој је дуже од деценије серијски убица промицао пред очима. Када је Тимоти Еванс, Кристијев комшија, оптужио Џона да му је убио жену и ћерку, полиција је изашла на лице места и на имању није приметила људску бутну кост којом је Кристи подупро ограду, нити је посебно обратила пажњу на свеже прекопану земљу испод које су у плитким гробовима лежала два леша. Исте те године, Еванс је обешен. Две године касније, сазнало се да је био невин. Тек три године после тога, открило се да је Рилингтон плејс 10 пун мртваца, и да их је убио љубазни поштар са приземља. Кристи је осуђен, али његове жртве никада нису добиле прилику да се бране. Па чак ни да се сазна прича о њима. Улога ове серије јесте у томе да се коначно чује и њихов глас.

Фото Вијасат

НИКО НИЈЕ СИГУРАН

* ГЛЕДАЛИ смо вас у најразличитијим улогама - од драма, историјских авантура, кримића и трилера, све до научне фантастике. По чему је улога у овој серији толико другачија?

- Зато што сам после "Хулка", "Планете мајмуна" или било ког другог пројекта спавао мирне главе. Они су сви остали на великом платну или малом екрану. Али Џонов поглед још осећам на себи. Стваран је. После једног таквог искуства схватите колико смо у ствари рањиви. Коме можете веровати? Њему су веровали сви. Признаћете, то је помало језив осећај који се не заборавља лако. Бити чак и секунду у мозгу таквог човека, искуство је које потпуно мења перспективу. Не треба робовати страховима, али треба прихватити реалност - нико није сигуран.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)