ПИСАЦ СВОГА НАРОДА: Реакције на смрт Мирослава Тохоља, књижевника, издавача и некадашњег министра у Влади РС

В. СТРУГАР

23. 07. 2021. у 21:27

У БЕОГРАДУ је после краће болести у 64. години преминуо Мирослав Тохољ, књижевник, издавач, некадашњи посланик Народне скупштине и министар информисања у Влади Републике Српске.

ПИСАЦ СВОГА НАРОДА: Реакције на смрт Мирослава Тохоља, књижевника, издавача и некадашњег министра у Влади РС

Фото Н. Фифић

Рођен је 1957. године у Љубињу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Сарајеву, а на Филозофском факултету Универзитета Коменског у Братислави апсолвирао је лекторске студије словачког језика и културе. Једно време је радио и као сарадник у ИП "Свјетлост".

- Оде и Тохољ. Херцеговачки најдаровитији прозни писци одлазе у пуној снази. Био је писац свога народа и своје генерације, али и писац колективног памћења. Нисмо са књижевним памћењем скоројевићи; нисмо од јуче. Памтимо дуго. Писац је дужан да чува и васкрсне то памћење у моћном језику. То је Тохољев књижевни програм. Остварен, али недоречен. Много је тога имао још да каже, знам. Лудо даровит, везан за крај о којем пише, за историјску несрећу која траје шест столећа. Непоколебљив. Стамен - каже, за "Новости", дописни члан САНУ Јован Делић.

Још као студент писао је необичним језиком и стилом, који га је сврстао у ред најзанимљивијих млађих југословенских писаца и донео му годишњу награду издавача "Свјетлости", а књижевна критика га је убрзо препознала као најизразитијег постмодерног аутора у БиХ.

- Спадам у оне људе, којих је све више у свету, који су измештени из простора у којем се формирао њихов хабитус, свест, рукопис и они сами као људи, из Сарајева, где сам лепо живео са породицом. Београд је бољи град, али ја више немам времена да се формирам према Београду, а не могу очекивати да се он прилагођава мени. Био би то сизифовски посао. Тако да живим неку врсту егзотике. Живим стално као да сам на туристичком путовању по Кини, Немачкој или Аустрији. Српски језик је мој нови завичај, моје ментално место пребивања - рекао је у једном од последњих интервјуа Мирослав Тохољ. - Сваки пут се изненадим када се академици, професори универзитета баве оним што сам радио, јер сам то радио за себе, а не подилазећи укусу околине, културе у којој живим и делујем. Они претресају ствари до којих сам долазио некада олако, а понекад тешком муком. То ме зачуди и обрадује, јер колико год сам радио да угушим личну сујету, то њу разбуди, мало нахрани и идемо даље.

Управо београдски издавач "Филип Вишњић", 1986, у библиотеци "Албатрос", објавио је Тохољев роман "Господар срца", за који је добио награду Удружења књижевника БиХ за најбоље књижевно дело и награду Заједнице културе града Сарајева. Наредни роман "Стид" жири је уврстио у најужи избор за "Нинову награду". У завршном гласању био је другопласирани, а поједини делови романа преведени су и штампани на страним језицима. Тохољева двотомна "Црна књига - патње Срба у БиХ 1992-1995." награђена је специјалним признањем за издавачки подухват на Салону књига у Новом Саду 2001. године. Већ наредне године, роман "Кућа Павловића" освојио је награду "Бранко Ћопић", коју додељује Ћопићева задужбина при САНУ. Књига приповедака "Мала Азија и приче о болу" награђена је (2003) наградом Задужбине "Иво Андрић", а "Венчање у возу" признањем "Борисав Станковић" за најбољу књигу прозе објављену 2007. на српском језику. Роман "Звона за Тројицу" награђен је наградом "Светозар Ћоровић" и годишњом наградом ревије "Збиља" 2012. године.

Носилац је Ордена Његоша првог и другог реда и Сребрног грба РС. Крајем децембра 2015. Тохољу је додељена "Вукова награда" за "дугогодишњи допринос развоју културе и оданост вуковским идеалима".

Датум и место сахране биће накнадно саопштени.

ИЗУЗЕТНА КЊИЖЕВНА ВРЕДНОСТ

Веома ме потресла вест о смрти нашег Мирослава. То је велики губитак за целокупну српску књижевност. Мирослава сам познавао четири деценије - каже, за "Новости", Предраг Бјелошевић, песник и председник Удружења књижевника Републике Српске.

- Био сам судионик његових значајних и првих успеха на књижевној сцени Сарајева. Сећам се као данас када је добио велику награду за роман "То снива лампарија". Тад сам био и у жирију - присећа се Бјелошевић.

Он каже да је са Мирославом имао одличну сарадњу и многа дружења која ће сада, ето, остати неко лепо сећање.

- Просто, ево, не могу да верујем да је и Мирослав отишао. Кад погледам последњу годину дана имамо застрашујући број колико нас је напустило српских писаца и књижевника - каже Бјелошевић.

Истиче да дефинитивно Тохољеви романи остају свима нама као једна изузетна књижевна вредност, како српске књижевности тако и региона.(С. М.)

НОГО: ИСТИНСКИ ХЕРЦЕГОВАЦ

Мало где су се као у делима Мирослава Тохоља слиле неколике ствари и хармонизовале, а то је пре свега језичко генијално осећање и стилска перфекција. Све то не би било довољно да његова књижевност није истовремено елементарна и страсна. Херцеговина је у Тохољу добила правог свог лаудатора. Био је истински Херцеговац, а то значи више медитеранац него континенталац. Тохољ ће остати у памети и осећању читалаца као један истински прозни писац. Његова тако прерана смрт све нас је веома ожалостила, али утеха је у сећању - каже Рајко Петров Ного.

ГОЈКО ЂОГО: ТРАЈНО У ИСТОРИЈИ

Књижевно дело академика Мирослава Тохоља остаће трајно уписано у историји српске књижевности. Као што ће и његово име бити уписано на најсветлијој страници историје Републике Српске као једног од најистакнутијих њених стваралаца.

ЂОРЂО СЛАДОЈЕ: ВЕЛИКИ ГУБИТАК

Уместо вести о новој књизи, стигла је ова шокантна о одласку Мирослава Тохоља. Од књига "То снива лампарија" и "Стид", иновативних и језички свежих до "Куће Павловића" и "Венчања у возу" о најновијим ратовима, Тохољ је израстао у озбиљног и значајног прозаисту. Његова прерана смрт представља велики губитак за српску књижевност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)