КУЛТНО МЕСТО ГРАДА: Шест деценија Салона Музеја савремене уметности у Београду

ОТВАРАЊЕМ изложбе "Групни портрет: шездесет година Салона Музеја савремене уметности", вечерас ће се на адреси Париска 14 обележити значајни јубилеј у историји наше уметности.

Фото промо

Салон је четири године пре отварања Музеја почео са радом, постајући прва београдска галерија која је имала свој стални програм, правилник и концепцију.

- Свечано је отворен 11. маја 1961. године изложбом угледног сликара, академика и професора Ликовне академије, Недељка Гвозденовића, јединог члана београдске сликарске групе "Шесторица" који није имао атеље са станом у Париској 14. Остали чланови (Иван Табаковић, Стојан Аралица, Предраг Пеђа Милосављевић, Иван Радовић и Миленко Шербан) ту су живели са породицама и имали простране, наменски грађене атељее са изванредним природним осветљењем и погледом на Калемегдан, Ушће, Нови Београд, Земун, војвођанску равницу - подсећа Ирена Суботић, некадашња кустоскиња МСУ. - Чињеница да су станари Париске улице 14 били угледни сликари у пуној стваралачкој снази, признати у стручним круговима и омиљени у грађанском, а поједини и у политичком естаблишменту, имала је одређеног утицаја на непосредан статус Салона као истуреног културног пункта Београда. На известан начин то се односило и на изложбе организоване у Салону.

Како подсећа Ирена Суботић, сваки од чланова "Шесторице" излагали су за живота у тој галерији. У првој години била је остварена врло избалансирана југословенска концепција:

- Прва сезона завршена је изложбом таписерија Милице Зорић, што такође није био случајан избор. Она је била супруга високог партијског функционера, бившег министра културе Федеративне Југославије Родољуба Чолаковића. Њих двоје су припремали легат Модерној галерији, који се састојао од зграде на Дедињу и уметничких предмета, што ће и бити реализовано две године касније.

У следећој сезони излагао је Душан Џамоња, затим тројица младих београдских уметника (Светозар Самуровић, Бранко Протић и Радомир Дамњановић Дамњан), што је оправдало тврдњу да је "излагачка пракса Салона одувек била окренута ка млађим уметницима и најактуелнијим уметничким тенденцијама, као и представљању реномираних иностраних уметника."

- Посебну улогу Салон Модерне галерије одиграо je приређујући две изложбе уметника који низ година нису били присутни на домаћој уметничкој сцени због амбивалентног статуса, пошто су још почетком педесетих година напустили Југославију и каријеру градили у Паризу. Обе изложбе, Милорада Бате Михајловића и Петра Омчикуса, значиле су повратак уметника, њихову рехабилитацију и укључивање у југословенски културни простор, што је омогућило да се постепено и други ствараоци из иностранства прикључе нашој култури и тако елиминише политичка стигма из њихових биографија - драгоцено је подсећање Ирене Суботић.

Фото промо

Такође, како сведочи некадашња кустоскиња МСУ, изложба нових скулптура Олге Јеврић (1965) значила је велики повратак уметнице, после педесетих година и међународне репутације коју је стекла, потврду снаге њене креативности и отварање путева савремених тенденција у овој дисциплини. Са променом назива Модерне галерије у Музеј савремене уметности те исте године, Салон је добио још одређенији профил и већи значај: као агилна галерија која допуњује и актуализује делатност музејске установе, прихватајући шири дијапазон изложби у складу са просторним могућностима.

У јубиларној поставци, пред Београђанима ће се наћи уметници чија се дела налазе у збирци МСУ, а који су излагали током протеклих деценија у Салону МСУ: Миодраг Б. Протић, Недељко Гвозденовић, Миодраг Мића Поповић, Душан Оташевић, Мило Милуновић, Недељко Неша Париповић, Група ОХО, Зоран Поповић, Каталин Ладик, Виктор Мацарол...

У плану је и објављивање монографије о Салону Музеја савремене уметности.

Фото промо

МОДЕРНА ГАЛЕРИЈА

АРХИТЕКТА Мирослав Мирко Јовановић (1924-2003) с великом пажњом пројектовао је и надгледао изградњу Париске 14, у периоду између 1956. и 1960. године. Осмишљавајући салонски простор, имао је на уму да је зграда намењена истакнутим културним посленицима и да је то прва модерно конципирана галерија, у коју су биле упрте очи не само стручњака и уметника Београда већ и целе земље.

ДО СЕПТЕМБРА

ИЗЛОЖБУ ће отворити Маријана Коларић, директорка МСУ, Ирина Суботић, професор емеритус и некадашња кустоскиња МСУ и Уна Поповић, кустоскиња изложбе. Посетиоци је могу погледати до 6. септембра ове године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације