Култура

НЕВИДЉИВИ ЧИВИЛУК: Да ли ће обуздати крокодила, зауздати нилског коња, спречити пијавице и умирити отровне змије?

Давид Албахари

20. 07. 2021. у 19:12

ИЗ књиге "Хоћемо још малих прича, још, још и још", издавач КОВ

НЕВИДЉИВИ ЧИВИЛУК: Да ли ће обуздати крокодила, зауздати нилског коња, спречити пијавице и умирити отровне змије?

Набујала река

Дечак стоји на углу улице, одмах до пешачког прелаза. Чека да се на семафору упали зелена светлост за пешаке и да онда пређе преко улице. Али шта ако то није улица, мисли дечак, већ набујала река? Да ли ће и тада фигура човечуљка, који корача окупан зеленом светлошћу, бити довољна гаранција за слободан прелаз преко улице? Да ли ће обуздати крокодила, зауздати нилског коња, спречити пијавице и умирити отровне змије? Дечак не зна одговоре на та питања, али спреман је да их научи. И не чекајући више зелену светлост, он се са замишљеном мачетом у руци баца на зле непријатеље, иако добро зна да је то унапред изгубљена битка, јер чак и ако их све победи, тамо, на другој обали, чека га много других звери, а међу њима и лав, леопард, дивља свиња и кобра. Нема те светлости која би га заштитила од свих њих.

Горе на брду

Човек дрхти на врху брда. Нешто страшно гамиже око њега у мраку, дотиче му ногавице и крагну. "Нисам ово заслужио", мисли човек, "стварно нисам", и повија се под налетима наглог ветра.

У долини, међутим, мишљења су подељена.

Завејани парк

У суседном граду, удаљеном само пет-

-шест километара од града у којем ми живимо, мештани су сами направили диван парк. Посадили су цвеће у уредним симетрично распоређеним лејама, док су све стазе биле оивичене дрвећем које посебно добро успева у овом крају, а један део парка, одмах до улазне капије, био је сачуван за биљке које ретко успевају у клими попут наше. Те биљке су током наших дугих и бритких зима опстајале захваљујући томе што су преношене у малу зимску башту, коју су својим драгим суграђанима заветовали др Јохан Глид и његова жена Гертруда рођ. Еделвајс. Тако је парк током целе године пружао задовољство свим мештанима, све док једне зимске ноћи непознати вандали нису разбили сва стакла на зимској башти. Мештани су још исте ноћи пожурили да однесу саксије са егзотичним биљкама својим кућама да би их тако заштитили од смрзавања. Локални стаклоресци су наредних дана ставили нова стакла, али нико од мештана који су однели биљке није више хтео да их врати.

Фреди и птице

Два пута је Фреди оставио мрве бајатог хлеба на прозорски симс и то је било довољно за голубове и врапце који су настањивали олуке, настрешнице, таване и крошње дрвећа. У среду их је већ било толико да се Фреди уплашио за своју сигурност и одлучио да им тог дана не остави никакву храну, а ни он се није појављивао на прозору. У четвртак ујутро пажљиво је одшкринуо прозор и ставио једну суву земичку на симс. Ништа се није догодило и могао је, помислио је, да се протегли и ужива. И тада, управо када се теглио, угледао је црни облак сачињен од птица које су све брже и брже, у савршеном борбеном поретку, пикирале на њега, почевши од врабаца и сеница у првим нападачким редовима, праћеним косовима и црвендаћима, па многобројним црним птицама, крејама, чавкама, гачцима, вранама и гаврановима, а онда су се, у савршеној тишини, појавили орлови, па белоглави супови, па сове и буљине, и на крају, одмах после нојева и кивија, на симс су слетела два кондора и иако нико није ништа рекао, Фреди је знао да је свему дошао крај.

Легенда о тигру

Мештани једног села у Индији су од памтивека приповедали легенду о белом тигру који ће, када се појави, однети цело село у рајску долину у којој нико неће никада умрети. Међутим, први тигар који се поајвио у том селу уопште није био бео већ црвен као ватра. И поред тога мештани су му понизно прилазили и нудили се да их понесе у рај. Тигар је силовитим ударцима шапа усмртио неколико њих, а онда зграбио једну девојчицу и нестао с њом у честару на рубу села. Исте те вечери мештани су једногласно одлучили да неће мењати сеоску легенду и да је црвени тигар само био искушење њихове вере у белог тигра.

Родно место

У мом родном месту, каже један човек, лети је толика оморина да ваздух престаје да се креће. После тога зауставља се и клатно сата у црквеном торњу. Љуљашке у парку одбијају да се покрену. Ветрокази више ништа не казују. А ако дунеш у маслачак, његово семе остаје данима да виси на истом месту, као да је постављено на невидљиви чивилук.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО? Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!

Политика

1 33

"НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО?" Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!

УЧЕСНИЦИ међународне седнице о безбедности у Санкт Петербургу дошли су до закључка да је резолуција о наводном геноциду у Сребреници, коју Немачка промовише у УН, лицемерје и извртање чињеница, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.

25. 04. 2024. у 18:08