НЕДОУМИЦЕ АНДРИЋЕВИХ ЈУНАКА: Министарка Гојковић отворила овогодишњи "Београдски контрапункт"

Драгана Матовић

22. 06. 2021. у 15:29

МЕЂУНАРОДНА конференција "Београдски контрапункт", коју је данас отворила министарка културе Маја Гојковић, посвећена је обележавању 60 година од када је Иво Андрић примио Нобелову награду за књижевност.

НЕДОУМИЦЕ АНДРИЋЕВИХ ЈУНАКА: Министарка Гојковић отворила овогодишњи Београдски контрапункт

Завод за проучавање културног развитка

Министарка је указала да ова међународна конференција негује отворени дијалог и размену мишљења између истакнутих уметника и интелектуалаца, на најразличитије теме:

- Наш нобеловац био је савршени тумач историјских околности, али и дневнополитичке реалности. Андрић се снажно залагао на право на слободу свих народа, самим тим и народа овог поднебља. Његова дела  одишу тежњом за бољим и равноправнијим светом, у коме ће независност народа и појединца бити безусловна. Ретко ко је на тако леп и сензибилан начин описао менталитет и карактер људи са ових простора. Његова маестралност у изнијансираном сликању живота малог, обичног човека у тешким временима, заправо је  умеће проницања у најдубље тајне људске душе. Гости петог "Контрапункта" ће кроз Андрићево дело успети да дају одговоре на многа питања која муче савременог човека, а која су заправо само други појавни облик недоумица које су имали Андрићеви јунаци.
Учесници, еминентни гости из региона, осврнули су се на чињеницу да је Иво Андрић у свом говору поводом доделе Нобелове награде за књижевност (1961), пре тачно шест деценија, изразио наду да ће ова награда помоћи међународном промовисању наше књижевности.

Професор Дарко Танасковић, специјални гост конференције, истакао је "да ни партикуларна идеологија, ни општа тотална идеологија спаситељског и свеобјашњавајућег типа, Адрићу никада није била циљ већ политика као рад за опште добро међу народима и међу државама."

- Андрић је показао да су људи са ових простора у нимало једноставној позицији, односно да су већ у старту бачени у турбулентни простор где се укрштају културе, религије, политички интереси. Оно што на почетку представља благу опасност, да се можда у оваквом једном примарном читању његових дела које је почело након примања Нобелове награде, може говорити о петрификацији, окамењивању тих имаголошких образаца - рекла је македонска књижевница Елизабета Шелева.

Академик Миро Вуксановић рекао је "да Андрић пре Другог светског рата није прихватио да буде заступљен у антологији хрватске прозе, као и да је збирку приповедака која је објављена у Загребу, у којој су кроатизовани његови изрази, са великом љутњом и бесом поништио и био спреман на судове и расправе".

Зоран Милутиновић, професор јужнословенских књижевности на Универзитетском колеџу у Лондону закључио је "да је Андрић био нека врста антрополошког песимисте, да је био склонији идеји да се ствари неће битно променити на боље, не да ће постајати горе, него да ће увек и у свим временима у различитим облицима постојати исте силе под којима ми и данас живимо и под којима су људи одувек живели".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ЕПСКИ СКАНДАЛ: Испливао снимак, жреб за Светско првенство намештен!? (ВИДЕО)