ОДРАСТАЊЕ ОБЕЛЕЖЕНО РАТОМ: Половина представа на Стеријином позорју проистекла из романа
ПОЛОВИНА од укупно 10 представа у такмичарској конкуренцији на 66. Стеријином позорју проистекле су из романа, а по одабиру селектора Миливоја Млађеновића.
Фото БДП
Осим Нушићеве "Госпође министарке" и "Деоба" Добрице Ћосића, публика Стеријиног позорја у прва четири дана фестивала (који ће трајати до 26. јуна) видела је још две представе чије је полазиште био управо овај књижевни жанр - "Ако дуго гледаш у понор", по мотивима истоименог романа Енеса Халиловића, као и "Тихо тече Мисисипи" рађену по делу Владимира Табашевића истог наслова.
Објашњавајући своју фасцинацију Халиловићевим романом који, по оцени критичара, залази до граница самих људских судбина - од породичне клетве, сиромаштва породица инвалида, сина - наркомана и кћери која се бори за частан живот - редитељ Златко Паковић рекао је јуче на округлом столу у Српском народном позоришту да се представа као и роман заснива на истинитим савременим догађајима у Новом Пазару.
- За мене је то романсирани облик психолошког истраживања друштва на бази студије личне историје једне сиромашне девојчице до њеног пунолетства - рекао је Паковић који је овој представи дао још једну специфичност: глумци Регионалног театра из Новог Пазара су уједно и драматурзи.
Фото Пзориште Нови Пазар
Они, а реч је о Анђели Марић, Лемани Бињош, Сандри Миљковић, Рифату Рифатовићу, Душану Живанићу, Харису Шећеровићу и Вахиду Џанковићу, истичу закључак који се из представе намеће: ако се родиш у сиромашној породици и ако си поштен, цео живот провешћеш у беди радећи само да би се прехранио. Позориште из Новог Пазара, основано 2003. године, први пут је учесник Позорја.
И представа Београдског драмског позоришта "Тихо тече Мисисипи" редитеља Ивице Буљана, који је са Табашевићем урадио и драматизацију, представља причу о једној држави и веку. Испричана је кроз одрастање једног младића.
- Ово је један од оних сижеа који говоре о томе да је одрастање на овим просторима за све генерације, на жалост обележено ратовима - казао је редитељ Буљан јуче на округлом столу.
Глумице Бранка Катић и Весна Чипчић откриле су да су имале "неке занимљиве магијске задатке" те да је од прве пробе до изражаја дошла вештина импровизације која је њих као и остале глумце испунила полетом, а публику је водила кроз мноштво разноврсних емоција.
Синоћ је у надметању за Стеријину награду играна представа "Велика депресија" редитеља Марка Челебића по тексту Филипа Грујића (СНП/Центар за развој визуелне културе Нови Сад), а вечерас је на програму комад "Витезови лаке мале" у режији Андраша Урбана, у извођењу ансамбла театра "Деже Костолањи" из Суботице.
САВИЋУ НАГРАДА ЗА КРИТИКУ
СТЕРИЈИНА награда за позоришну критику "Миодраг Кујунџић" уручена је јуче овогодишњем добитнику Слободану Савићу, новинару и критичару РТС-а за текст "Лична одговорност и колективна пропаст" о представи "Густав је крив за све" (концепт и режија Кокан Младеновић, Позориште "Деже Костолањи", Суботица). Текст је објављен у часопису "Нити 12/13", 2020. Жири је радио у саставу Зоран Максимовић, театролог (председник), Симон Грабовац, књижевник, и Мирослав Стајић, новинар.
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)