УЗЛЕТ СРПСКИХ КРИМИЋА: Свакодневица нове случајеве немилице испоручује, надахнућа не мањка

М. Мирковић

22. 06. 2021. у 15:23

ОНИ су доказ да правила жанра нису нужно ограничавајућа, већ да постоје аутори који у њима виде изазов, а притом располажу прекопотребним даром и умећем, познаваоци су и поштоваоци тог жанра - криминалистичког, у овом случају.

УЗЛЕТ СРПСКИХ КРИМИЋА: Свакодневица нове случајеве немилице испоручује, надахнућа не мањка

Илустрација

И Ању Мијовић, чији су "Отпадници" продрмали нашу књижевну сцену тек откако су се обрели у двокњижју у издању "Чаробне књиге", и читаоцима познатијег Ђорђа Бајића, који је са трећим кримићем "Смрт у ружичастом" прешао у јато "Лагуне" - називају "српском Несбицом" те "српским Несбеом".

Ања свакако пише посве "мушки", огољено и брутално, лудо и брзо и уз потпуну примену св(ој)их знања професионалног сценаристе, њене књиге гарантују читаоцу непроспаване ноћи. Гимназијски професор српског језика и књижевности Ђорђе ће, пак, читаоцу пре заличити на своју детињу "љубав" - Краљицу злочина Агату или на неког другог "олдскул" аутора, са својим доста споријим али ништа мање узбудљивим приступом причи. Но оно што их везује и по чему је паралела између њих и чувеног Несбеа више но одржива - јесте огроман потенцијал за серијал(е). И Ањина "отпадничка" екипа инспектора врачарског одсека за високотехнолошки криминал, и Бајићев неодољиви особењак инспектор Никола Лиман, неповратно залуде читаоца који непрестано жели још, те после сваког романа остаје у ишчекивању нових случајева, перипетија и разрешења.

Фото Немања Јовановић

Ања Мијовић

Сценаристкиња Ања, иако се после ФДУ (не)опростиво дуго држала ван свог заната па и писања самог, "Отпаднике" је најпре "родила" као сценарио за конкурс ХБО Адриа за ТВ серију, али како нису победили, заинатила се да их како зна и уме изнесе на светлост дана, а једног дана и у мрак биоскопа.

- Одувек сам волела трилере али пре свега филмске, одрасла сам на Хичкоку - каже Ања. - Специјалну пажњу сам, као читалац, посветила трилеру тек после прочитаног "Миленијума" Лашона, а потом открила Ју Несбеа и Арландура. Тако сам одлучила да се окушам у трилеру, а ако ми не буде ишло - променићу жанр. Међутим, кренуло је глатко, изгледа да сам рођена баш за то.

Илустрација

Ања може рећи да су јој трилери заиста "у крви", а да је то сазнала тек након што је сама почела да их пише, о чему открива:

- Баш уочи изласка романа, моји су изјавили: "Па ти имаш кримић у крви, ништа чудно." И тек онда су ми открили да је мој деда писао под псеудонимом Ал Радек рото-романе кримиће који су имали тираж и 400.000. Деда је то крио, није знао нико да је он аутор изузев издавача из Новог Сада и мојих родитеља. Нисам дошла ни до једног примерка.

Ђорђе Бајић, који је и као реномирани критичар много писао како о Ањином деди Ал Радеку, тако и о његовој унуки као свом открићу - иако ниједан од романа још није претакао у сценарио, свестан је да су његови трилери као створени за адаптацију.

- Сада су продуценти на потезу. Искрено, више бих волео да "Смрт у ружичастом" буде преточена у целовечерњи филм, иако је реалније да то буде ТВ серија од десетак епизода.

Фото Лагуна (Матија Крстић)

Ђорђе Бајић

Док је Ања своје "отпаднике" стварала по живим узорима, Бајићев једнако упечатљиви Лиман креиран је као "мозаик" особина неколицине људи, а Ђорђе признаје:

- Има у Лиману, наравно, и мене самог, али веома дозирано, као и прстохват Чендлеровог Филипа Марлоуа. Презиме је настало као омаж данас готово потпуно заборављеном писцу кримића Милану Николићу и његовом инспектору Малину. Лиман се премијерно "појавио" у мом крими-првенцу и то као епизодни лик, али допао ми се, а читаоцима још и више, па сам одлучио да га у следећем роману позиционирам као носиоца приче. Иако му "Жута кабаница" (2012) и "Једно ђубре мање" (2015) претходе, најновији роман је заправо хронолошки прва мистерија а следећи ће се надовезати директно на "Смрт у ружичастом"...

И Ђорђе и Ања "имају" материјала за мноштво наставака (она их планира најмање пет!), а и наша свакодневица им нове случајеве немилице испоручује, те им надахнућа не мањка. Упркос чињеници да је српска крими-сцена донекле реанимирана почетком овог миленијума, наши аутори се неретко сусрећу са ниподаштавањем жанра, о чему Ања каже:

- Кад неко од жанровских домаћих писаца добије какву престижну награду, знаћемо да се ствари мењају.

Бајић се, такође, труди да понуди квалитет, и тврди:

- Овај жанр има огроман број поклоника у Србији, с тим да треба охрабрити читаоце да дају шансу домаћим ауторима - што је могуће само ако се оствари континуитет и оживи сцена. Ми "трилераши" већ неко време вредно радимо на томе и има помака.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

НОВЕ ИГРЕ ЗА НОВЕ ПОБЕДЕ: Никад већа понуда за Ролан Гарос и мечеве Новака Ђоковића