ВОДИЧ ДО ХУМКИ СРПСКИХ РАТНИКА: Вишегодишње истраживање Љиљане Танасијевић преточено у књигу "Чувари историје, од Кајмакчалана до Битоља"

Младен Станчић - Специјални извештач из Скопља

16. 06. 2021. у 10:45

ИСТРАЈНА седмогодишња теренска истраживања и трагања бившег конзула Србије у Скопљу Љиљане Танасијевић на широком простору Мариова у Северној Македонији, некадашњих попришта славних битака дуж линије Солунског фронта, расутих војничких гробаља, загубљених вечних почивалишта српских ратника, преточена су у тек штампану монографију "Чувари историје, од Кајмакчалана до Битоља".

ВОДИЧ ДО ХУМКИ СРПСКИХ РАТНИКА: Вишегодишње истраживање Љиљане Танасијевић преточено у књигу Чувари историје, од Кајмакчалана до Битоља

Фото Приватна Архива

У обимној књизи су прецизно наведени споменички подаци и записи, документовани са 1.200 фотографија, прикупљени на 59 српских гробаља и на десетине пронађених појединачних гробних места са укупно 648 надгробних споменика. Ту је својеврсни регистар и за шест откривених спомен-плоча, једном спомен-чесмом и два црквена звона са којих су пописана и непосредно уз теренске фотографије споменика веродостојно пренета 542 имена српских војника, објашњава Љиљана Танасијевић, за "Новости", као и, како вели, и сви други подаци који су уклесани на тим споменицима.

Подсећањем да су "Новости" прве писале о теренском раду и открићима заборављених и у коров и шибље зараслих српских војничких гробаља, наводи податке који до сада нису били на тај начин објављени.

Фото Приватна Архива

- За један број погинулих српских војника у књизи су дати и биографски подаци, њихове фотографије, као и подаци о добијеним одликовањима. Пописано је 65 одликованих ратника са 125 одликовања. У књизи су на истоветан начин обрађени и подаци за тридесетак споменика погинулим српским војницима у балканским ратовима (1912-1913) у околини Битоља. Како би потомци могли лакше и брже да их пронађу, на крају монографије дати су регистри личних имена војника - каже Танасијевићева.

Према оценама рецензената, (др Бранко Гугољ, др Станислав Станковић и др Ненад Лајбеншпергер), књига даје "изванредну теренску слику и чува у последњем тренутку забележену успомену на пострадале српске борце - на српске гробове и српска војничка гробља - на простору од Кајмакчалана до Битоља које је храбро посејала српска војска током борби на Солунском фронту". Указује се да "као заштитар српског споменичког наслеђа монографија представља културно добро од непроцењивог значаја за српску историју и културу".

Фото Приватна Архива

- Приређени подаци о погинулим српским војницима у Балканским ратовима и Првом светском рату на датом простору данашње Републике Северне Македоније до сада нису објављивани, јер на овај начин никада нису ни прикупљани - фотографисањем сваког споменика на терену у изворном, затеченом стању и веродостојним преписом, сада већ пре стотину година, уклесаних имена и других података о тим страдалницима за слободу Србије - каже ауторка монографије.

Фото Приватна Архива

Један од рецензената књиге, др Ненад Лајбеншпергер истиче да можда најзначајнију новопронађену локацију представља споменик на локалитету Светец, досад потпуно непознат у српској историографији, меморијалној публицистици и уопште савременом сећању на Солунски фронт и Први светски рат.

ПУТОКАЗ ПОТОМЦИМА

У време теренских истраживања Љиљане Танасијевић подно Кајмакчалана, својеврсним "путоказом" отворила се стаза у скрајнутој шипражју и корову до издвојеног гроба Ђуре Каћурића, ковача Седмог пука, славне српске војске, који је часно положио свој живот 19. фебруара 1918. у крвавим окршајима битке за Кајмакчалан пред тријумфални пробој и победоносни крај Великог рата. Сахрањен је на малом, давно заборављеном војничком гробљу у некадашњем селу Петалино, подно врлетне планине Ниџе у Македонији. И, читав век му се није знао гроб. А, те јесени 2017. као што су "Новости" објавиле, његова унука Мирослава Б. Каћурић из Сан Диега у САД, на позив Љиљане Танасијевић, стигла је до Капије слободе на Кајмакчалану да се поклони пред хумком храброг претка.

- Убеђена сам да ће регистар гробова погинулих српских ратника представљати значајну документацију за очување историјских трагова наших храбрих предака, као што је био и мој деда Ђуро - поручила је из САД, за "Новости", Мирослава Б. Каћурић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)