Култура

ПОГЛЕД ИСКОСА: Снажан графички знак

Пише Дејан Ђорић

15. 06. 2021. у 15:32

ГРАФИЧАР и сликар Велимир Матејић (Беране, Црна Гора, 1934), ушао је пре 70 година у уметнички живот као ученик сликарке Лизе Крижанић.

Формирао је током многих деценија стварања снажан графички знак, очуван и препознатљив на свим радовима, од самосталних цртежа, до припремних студија за графику и самих графика. Тај "знак" пулсира, шаље јаку енергију право у утробу посматрача. Реч је о графикама које директно дирају гледаоца, изразитим у превладању актуелне поплаве слика, инфлацији и пиктуреји визуелног. Матејић је као неки храст, имун на промене у времену, али увек савремен, управо због своје харизме. На графикама у техникама дрвореза и линореза долази до израза црно-бело као вид ликовних крајности, уметник учитава са минималним средствима максимални утисак. Његове композиције су полифоне, сложене од биоморфних и фантастичних створења са архитектонским елементима и фрагментима. Крећући се у распону од органског до неорганског, задирући и у микросвет као дипломирани биолог са Биолошког факултета у Београду, он је унапредио код нас иначе богату естетику чудовишног. Овај уметник ствара на ничијој земљи између немачког експресионизма, француског надреализма и српске школе фантастике, пре свега ирационалног цртежа, који се код нас дуго негује. Бави се естетиком у коју нико код нас пре њега није ушао у графичком свету, а и у свету је ређа. Његова суровост, али не и сировост израза, подразумева снагу и оригиналност. Матејић није само један од најстаријих наших живих уметника и најстарији графичар, већ и међу најбољима. Те вибрантне графике, сложених форми и композиција, у виду симбиоза, настале су и као резултат честих студијских боравака у чувеним светским музејима, али и на основу источњачких орнамената, како каже сам уметник. Премда изграђени на прецизним математичким, геометријским односима, њихов утисак је халуцинантан и психоделичан. Управо тај моменат овај графичар развија на многим својим радовима. Арабеска као полазиште води га даље у светове имагинације, нимало питоме и ћилимарске, али потпуно самосвојне. Промичу тим његовим универзумом бродови, авиони, тенкови, самоходна возила претворена у тврђаве, градови и архитектура, али и монструми и бића која се могу видети једино помоћу микроскопа. Матејићева фортуна је назубљена, често се појављује шиљак као снажан реални и визуелни елемент, авиони лете наоружани спреда џиновском иглом.

Овај уметник, велики и непоновљиви мајстор свога посла, формирао се изван академских норми, што може да буде и предност. Као члан УЛУС-а и УЛУВ-а, учествовао је на око 100 самосталних и више од 400 групних изложби. Добитник је многих награда из области графике и један од 49 српских уметника награђиваних на међународним изложбама у периоду између 1950. и 1990. године. Његово време тек долази, јер он није откривен од стручњака.