НЕМЕРЉИВ ДОПРИНОС КУЛТУРИ: Комеморативни скуп у дворани САНУ поводом одласка академика, филолога и лингвисте Ивана Клајна
О ЛИЧНОСТИ и делу чувеног, недавно преминулог aкадемика Ивана Клајна, изузетног филолога и лингвисте кога ће генерације памтити по незаборавним "лекцијама" и саветима те ненадмашним језичким приручницима, јуче су са великим поштовањем и љубављу говориле његове колеге и пријатељи, окупљени на комеморативном скупу у свечаној дворани Српске академије наука и уметности.
Фото М. Анђела
Врхунског стручњака за језик, непоновљивог професора, аутора нашироко познатих колумни, уредника, преводиоца, члана САНУ и председника Одбора за стандардизацију српског језика, сетили су се бројни интелектуалци присутни у публици, слушајући дирљиве беседе Клајнових колега: академика Злате Бојовић и Предрага Пипера, те професора италијанског Јулијане Вучо.
Фото М. Анђела
Говорило се о задивљујућој количини знања и ванредној свестраности Ивана Клајна, о немерљивом његовом доприносу српској култури и (науци о) језику, које је тешко сагледати и готово два месеца по одласку овог великог зналца. На његовом Филолошком факултету, који га је овенчао Повељом захвалности за допринос италијанистичким и лингвистичким студијама, Клајна ће памтити по инспиративном педагошком таленту, ауторитету којим је одисао упркос својој ненаметљивости, тихом гласу, брзим и тачним одговорима, лако памтљивим примерима и детаљним анализама и сугестијама. Миран и тих, стрпљив и повучен, Клајн је храбро "скакао" тек у одбрану својих колега италијаниста, свестан свог значаја и моћи свог ауторитета. Управо је захваљујући том свом, из огромног знања произишлом ауторитету, он успевао да својим тихим присуством испуни сваку просторију у коју би ступио - праћен, пуним поштовања, речима: "Стигао је професор".
Злата Бојовић, Фото М. Анђела
Једна од његових некадашњих студенткиња, Јулијана Вучо, подсетила нас је на каријеру Ивана Клајна који је својим преданим радом и залагањем стицао све већа признања у разним областима.
Најзначајније признање за рад у области италијанистике је пријем у славну фирентинску Академију дела Круска - најстарију језичку академију на свету основану крајем 16. века с циљем да негује "чист" италијански језик и једну од најугледнијих италијанских и светских лингвистичких институција, навела је Вучо и подсетила:
Матија Бећковић, Фото М. Анђела
- Уследиле су, у другој половини деведесетих, награде "Нолита" и Министарства спољних послова Италије за Италијанско-српски речник, а 2004. и Орден Италијанске звезде солидарности (Ordine della Stella della Solidariet italiana) који му је доделио председник Републике Италије Карло Азеља Ћампи...
Препоручујемо
ВИТЕЗ БЕЗ ПОДРШКЕ: Тајно гласање чланова одељења за језик и књижевност САНУ
26. 05. 2021. у 08:33
ИСТОРИЧАРИ О ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ: Научни скуп на Универзитету у Крагујевцу
24. 05. 2021. у 19:32
ГЛАСАЊЕ О ШЕСТОРИЦИ: Сутра изјашњавање чланова одбора за језик и књижевност САНУ
24. 05. 2021. у 09:45
РАД СТУДЕНТА ИЗ КРАГУЈЕВЦА: Драгутин Остојић најбољи у области рачунарства
18. 05. 2021. у 15:48
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ДР НОВОСТИ: Зашто је трансплантација обрва толико популарна међу женском популацијом?
Са Владимиром Цветковићем разговарамо о решењу које мења живот.
12. 11. 2025. у 15:02
НЕЛЕ НАПУСТИО БиХ: "Да сам остао у Сарајеву, не бих био жив - не би могао да држим језик за зубима"
НЕЛЕ Карајлић је 11. децембра прославио 63. рођендан, а својевремено се осврнуо на своје одрастање, каријеру у Сарајеву и шта је све преживео када је почео рат.
12. 12. 2025. у 14:02
"ЋЕРКА МИ ЈЕ ИНВАЛИД ОД РОЂЕЊА" Потресна исповест Ере Ојданића: "Бабице су оштетиле мождани нерв"
"ЊУ су бабице на рођењу извлачиле на вакуум и…"
12. 12. 2025. у 12:20
"СВИ ВИДЕ 4 СЛОВА, А НЕ ВИДЕ КРСТ": Најчемернији српски грех по владики Николају
ВЛАДИКА Николај Велимировић рођен 1881. године, у селу Лелић недалеко од Ваљева. Његови родитељи, Драгомир и Катарина имали су деветоро деце од којих су преживела само двојица синова Николај и Душан, да би и Душан погинуо 1914. године, а Николај се замонашио. Постао је један од најцењенијих владика, није штедео речи када хвали наш народ, али му није било страно ни да нам упути по коју критику и укаже на грешке које правимо.
12. 12. 2025. у 16:23 >> 16:23
ЈЕЗЕРО У СРБИЈИ КРИЈЕ ЈЕЗИВУ ПРИЧУ: Легенда кружи - а ОБЛИК тера страх у кости
ЗАНИМЉИВЕ, али и језиве приче везују се за језеро Ћелије...
12. 12. 2025. у 09:00
"УВЕК СЕ ЖАЛИО, МИСЛИМ ДА МЕ ЈЕ ВАРАО" Водитељка искрено о краху брака: "Не верујем мушкарцима!"
БОЈАНА Лазић након развода неретко износи детаље из брака са Жарком.
12. 12. 2025. у 08:21
СУКОБ НАМ ЈЕ ПРЕД ВРАТИМА Руте упозорава: Ми смо следећа мета Русије
РУСИЈА би могла да буде спремна да употреби војну силу против НАТО-а у наредних пет година, сматра генерални секретар НАТО-а Марк Руте.
11. 12. 2025. у 15:46 >> 16:40
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне
СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.
11. 12. 2025. у 16:22
"СТИГЛИ СРПСКИ ХУЛИГАНИ!" Аустријска полиција плаши грађане по улицама Граца због навијача Звезде
Штурм Грац и Црвена звезда играју утакмицу у Лиги Европе, а пред тај меч аустријска полиција је урадила нешто несвакидашње.
11. 12. 2025. у 16:15
Најновије из рубрике
ИВАНА МИЛЕНКОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Судбина отвара врата, али избори говоре ко смо, а неки снови траже тишину да би порасли (ФОТО)
ТАЛЕНТОВАНА водитељка и уредница Ивана Миленковић, препознатљива својој професионалности и стилу, данас стоји на месту где спаја знање из архитектуре, вишегодишње телевизијско искуство и дубоко разумевање људи.
12. 12. 2025. у 12:15
ТРИБИНА „ДНЕВНИК О ЦРЊАНСКОМ“ У НОВОМ САДУ : Културни центар Војводине „Милош Црњански“
У Културном центру Војводине „Милош Црњански“ у Новом Саду ( Улица Војводе Путника 2), у понедељак, 15. децембра у 15 часова, биће одржана пета по реду овогодишња трибина из циклуса „Дневник о Црњанском“, на којој ће учествовати проф. др Наташа Половина са Филозофског факултета из Новог Сада и др Настасја Писарев, уредница и модераторка програма.
11. 12. 2025. у 12:38
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
ГЛУМЦУ Александру Којићу уручена је награда „Чувари културног наслеђа“ као посвета ствараоцима који својим радом оживљавају дух предака
09. 12. 2025. у 22:10
„ПЛУЋА“ ВЕЧЕРАС НА НУШИЋЕВИМ ДАНИМА: Никшићко позориште гостује на Великој сцени у Смедереву
Синоћ је у Великој дворани Центра за културу Смедерево, у оквиру претфестивалског програма 42. Нушићевих дана, изведена монодрама „Нушић лично“ у изведби Милоша Танастковића и режији Миодрага Илића Народног позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“.
09. 12. 2025. у 09:48
ТРАДИЦИЈА ДОБИЛА ДОСТОЈАНСТВО: Ансамбл "Сковран" посветио вече кључним личностима сценског фолклора (ФОТО)
У ИГРАЧКОМ центру Уна Сага Сербица, синоћ је одржано свечано представљање новоформираног ансамбла „Сковран“ који је основао кореограф и сценски редитељ Милош Циле Митић.
06. 12. 2025. у 17:20
Коментари (0)