Култура

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Шта имамо у свом наслеђу

Миро Вуксановић

25. 05. 2021. у 11:11

КАКО је дошло да Срби запоставе писмо на којем су се давно описменили и ушли у учене европске народе

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Шта имамо у свом наслеђу

Фото С. С. Ј.

9.

Пожелео сам, дакле, да саставим овакав прилог, свечан у чињеницама, дубок у помињаним годинама, омеђашен метафоричким називима и именима заслужних, све тако у славу ћирилице, што је прави разлог, пожељан да буде повећаван и учестан, али и у одбрану ћирилице, јер би требало јасно рећи, ако то може било коме бити јасно, како је дошло да Срби запоставе писмо на којем су се давно описменили и ушли у учене европске народе, по којем су се прочули, којим се служе у књижевности и другим областима духа, и то дуго, читав миленијум, који су на ћириличком писму добили све најбоље што имају у својој култури, просвети и духовној историји, у рукописима и књигама, на светим местима, у храмовима, у архивским списима, у писаним траговима који су и непребројени и непребројиви, па сам згуснуто и у једнореченичним одељцима, да би што више стало у мало времена, таквим поводима сам тражио симболичне примере за опомену шта доиста имамо у свом наслеђу, али би требало, исто тако, у примерима, рећи како се према таквом добру односимо и од кога би требало томе да се учимо.

10.

Пожелео сам, на малочас реченом трагу, на месту где отварамо смотру у част ћирилице, да испричам део историје писаће машине (") бар када је реч о онима што су стигле у руке Срба који су тако постали зависни од других, у првој Југославији, па још више у другој, социјалистичкој, када су писаће машине прозиводиле фирме из Словеније, "Сава" из Љубљане и "Емона" из Јесеница, затим "Унис" из Сарајева и Војна фабрика "Славко Родић" из Бугојна, из које је стизала мала и ретка "Бисерица", једина ћириличка, па је зато мој пријатељ пре четрдесетак година упорно тражио у београдским испоставама секретаријата унутрашњих послова да му дају личну карту на ћириличком писму, да му име Ђорђе не пишу латиницом као Дјордје, кад је само једна станица за такве послове надлежна имала ћириличку "Бисерицу", у Улици 29. новембра и нигде више, што каже да је латиничка "окупација" ћирилице дошла као последица техничке и технолошке зависности, да Србија није производила писаће машине, да их је увозила са запада, и сад западу окренута, а не са истока, јер кад рано гледа у исток човека може да заслепи јако сунце, а тако је било и кад су стигли рачунари и остале дигиталије које су добиле ћирилицу тек када су се Срби већ били навикли на латиницу, усвојену, врло често, и као знак одважности.

Измене закона чаме у фиоци

Републички секретаријат за законодавство одбацио је постојећи Предлог измена Закона о службеној употреби језика и писама, којима се штити ћирилица.

Предлог измена урадило је 2017. године Министарство културе у сарадњи са представницима Одбора за стандардизацију српског језика САНУ.

Секретаријат је обелоданио да сматра да предложени закон није добар и да Министарство културе може да пише нови. Отишли су и корак даље тврдњом да нам уопште није ни потребан закон који би заштитио национално писмо, већ ће тај посао радити стратегија културе.

Лингвисти и писци су огорчени најавама да се одустаје од доношења закона о заштити ћирилице. Оцењују да је тај поступак пример државне небриге, незнања, ароганције и игнорисања струке кад су посреди идентитетска питања.

11.

И пожелео сам да кажем да наша деца, данас, у Србији, букварским и другим путевима уче ћирилицу, уче да пишу и читају тако, имају ћириличке уџбенике, а онда, већ у другом разреду уче латиницу, што је у реду, увек је боље имати две могућности него једну, али због велике густине латиничких назива на улицама, где су ћирилички натписи тако ретки да личе на нешто срамотно, што треба скривати, због густине латиничких слова на телевизијским и филмским екранима, у књигама за читање, јер издавачи кажу да су ћириличка слова шира, да узимају више простора, да су таква издања скупља у штампаријама, да се прилагођавају захтевима књижара из региона, јер се регион не прилагођава ћириличарима, јер су ћириличари прилагођени другима, осим оних који се удружују и намећу као једини заштитници националног писма, као да то није брига државе и установа по надлежностима, као да то није питање које треба уредити јасним и строго применљивим законским прописима, без страха да ће им неко рећи да на уласку у савез са другим државама и народима морају нешто своје жртвовати, јер они што су већ у савезу савесно чувају и свој језик и своје писмо.

Фото Илустрација Горан Дивац

12.

И пожелео сам, у својој завршној жељи, можда наметљиво истицаној, али је то тражио стил у говорничком обраћању које није случајно састављено у дванаест реченица и одељака, јер је дванаест број општег испуњења и заштитни симбол над овом беседом која је хтела на малом простору да смести што више знакова ћирилице, као што хоће да на крају буде потписана, по реду ствари, па сам кренуо да нађем примере и за потпис, што ми није било тешко, јер сам узео слова каква је користио владика црногорски Његош, о коме најружније говоре они што их је прославио, а његова ћирилица је од уједначених и сложних слова па сам узео рукопис Николе Тесле чији је ћирилички потпис усред Њујорка био развучен, хармоничан у распореду слова, једноставан и леп, па сам узео потпис Михајла Пупина који је из Америке у Идвор и Београд слао писма откуцана на ћириличкој писаћој машини, пре Другог светског рата, који је имао уметничких седам ћириличких слова у свом потпису, оригиналном по средњем слову и свему, узео сам потпис Милутина Миланковића, читљив, различит према приликама, некако обичан кад наговештава како је његова научна мисао ишла кроз васиону и векове, па сам узео потпис са више страна завидљивошћу опањканог Иве Андрића, у ћириличкој повезаности имена и презимена, као да је то целина, као што и јесте, само таква, па сам, после скупљања великих пет ћириличких потписа добио слободу да кажем Србима да се потписују као што су се потписивали Његош, Тесла, Пупин, Миланковић и Андрић, јер су то примери које ваља следити, јер мало таквих узора у српској науци и култури имамо, јер им ништа није фалило што су писали ћирилицом, кад треба и латиницом, и на другим језицима, и што су се читком ћирилицом потписивали, и што су, сваки на свој начин, поручили да ученом човечанству сваки народ треба да даје најбоље што има, оно што је изворно и оригинално као што је оригинална српска ћирилица.

Препоручујемо

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Тагови
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)
Свет

0 10

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину
Свет

0 5

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Прочитајте више

НАПУНИО 71 ГОДИНУ: Како данас изгледа Владо Калембер - велика звезда Југе, био у браку са 30 година млађом лепотицом
Познати

0 0

НАПУНИО 71 ГОДИНУ: Како данас изгледа Владо Калембер - велика звезда Југе, био у браку са 30 година млађом лепотицом

ХРВАТСКИ певач Владо Калембер данас слави 71. рођендан, а познати музичар признао је за РТЛ.хр како већ дужи низ година нема навику да слави рођендан који је једном годишње, већ слави сваки дан.

26. 04. 2024. у 16:46

Други пишу

Коментари (1)

Сви коментари Остави коментар

Најновије из рубрике

СИМБОЛ СЛАВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ: У САНУ свечана академија поводом објављивања свих 27 преписа Душановог законика
Култура

0 0

СИМБОЛ СЛАВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ: У САНУ свечана академија поводом објављивања свих 27 преписа Душановог законика

САЧУВАНИ преписи Душановог законика, њих 27, објављени су у репрезентативној едицији Српске академије наука и уметности, у шест томова, односно седам књига.

26. 04. 2024. у 21:00

ОД ЗМАЈЕВОГ, ДО ДИГИТАЛНОГ ДОБА: Допуњено издање капиталне Историје српске књижевности за децу и младе Миомира Милинковића
Култура

0 0

ОД ЗМАЈЕВОГ, ДО ДИГИТАЛНОГ ДОБА: Допуњено издање капиталне Историје српске књижевности за децу и младе Миомира Милинковића

ИСТОРИЈА српске књижевности за децу и младе универзитетског професора, писца и песника Миомира Милинковића, капитално је штиво и по садржају и по величини и обухватности подухвата аутора, који нам је сад своје дело донео умногоме измењеном и допуњеном издању - објављеном овог пута под окриљем Института за дечју књижевност.

26. 04. 2024. у 15:21

КУЋА ЈЕ ТАМО ГДЕ СЕ РАДО ВРАЋАМ: Промоција романа Бескућник Намика Кабила у галерији Културног центра Београда
Култура

0 1

КУЋА ЈЕ ТАМО ГДЕ СЕ РАДО ВРАЋАМ: Промоција романа "Бескућник" Намика Кабила у галерији Културног центра Београда

НАМИК Кабил - писац, сценариста, режисер и помало глумац, помало Југословен, мало више Босанац, још више Херцеговац, веома много Требињац, а истовремено и Сарајлија, али и Американац из Лос Анђелеса.

26. 04. 2024. у 14:56

Политика
Тенис
Фудбал
АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!