ДИВНО ЈЕ ОТКРИТИ ЕМОЦИЈЕ КОЈЕ НЕ "ГОВОРЕ": Глумица Теодора Драгићевић о немом језику љубави Српкиње и Американца у серији "Ваздушни мост"..

УПРКОС томе што јој је на даскама које живот значе, како нам на почетку разговора признаје млада српска глумица Теодора Драгићевић, њен препознатљиви осмех најшири, а позориште "краде" највећи део њеног дана, многобројне улоге у српским серијама и филмовима у које је донела тај исти осмех не можемо занемарити.

Фото З. Јовановић

Од младе Вере у првој сезони "Тајни винове лозе", преко Тее у тинејџ серији "У клинчу", Миле, ћерке Владана Симоновића у другом циклусу "Тајкуна", Милене Катић у драми "Време смрти" која се од 4. марта емитује на ТВ Нова (од понедељка до четвртка у 20.30), Стојне у "Нечистој крви", до епизодних рола у "Бисеру Бојане" и "Мочвари", Теодора корак по корак гради свој пут ка великим улогама, очаравајући публику спонтаношћу и ведрином. Управо та енергија ју је и повела ка пројекту "Хероји Халијарда", Радоша Бајића, у ком је гледаоце освојила љубавна прича њене јунакиње Радмиле Јовић и младог америчког пилота Едварда Волша. Ипак, како нам открива на почетку разговора, веза Српкиње и Американца тек ће освојити нашу публику и то у серији "Ваздушни мост" која премијерно стиже на канал Суперстар (викендом у 21.00), а од 16. марта и на РТС 1 (викендом у 20.00), а у којој ће управо Радмила и Едвард добити већи простор и постати носиоци приче.

- Рад на "Херојима Халијарда" и серији "Ваздушни мост", чија се радња много разликује од филма у многим сегментима, памтићу по предивном искуству рада са Жарком Лаушевићем, упознавању предивних колега са којима до сада нисам имала прилику да снимам, али и по преданој и сложној екипи "Контраст Студиоса" која је омогућила да рад на сету буде максимално професионалан. Такође, за овај пројекат вежу ме и слике наше предивне природе будући да смо највећи део снимања провели на разним локацијама широм наше земље - поручује на почетку интервјуа Теодора додајући да је ролу Радмиле и њену љубав са Едвардом доживела са много емоција.

"Хероји Халијарда" и "Ваздушни мост" окупили су велики број страних глумаца, али су истовремено целу екипу повели на пут на сам крај Другог светског рата? Какве успомене сте са собом понели са овог путовања?

- Србију из тог времена доживела сам управо кроз призму тих људи који нису одавде.

Наших колега из свих делова света, са којима, смо сарађивали на овом пројекту. Чини ми се да смо сви имали прилику да доживимо Србију о којој смо мало знали, снимајући на предивним локацијама у шумадијским селима, на планинама, окружени природом. Био је то најлепши начин да те странце упознамо са нашом земљом и свим њеним чарима. Са друге стране, кроз причу о операцији "Халијард" и ми смо уз њих доживели неке нове и не толико познате историјске лекције о храбрости нашег народа.

Који су били највећи изазови са којима сте се ви и колега Стивен Мур сусрели градећи однос међу вашим ликовима, и шта је најважнија порука њихове љубави?

- Много је симболике у причи о "Херојима Халијарда", па и оном делу који се односи на Радмилу и Едварда. Оно на чему смо највише радили, и што је било посебно важно за нас, јесте та невербална комуникација која се развија између њих двоје. Њихова љубав је на много дубљем нивоу од речи и огледа се у сваком погледу, покрету, ћутању... Предивно је открити емоције које се крију у тишини. Због свега тога је и било немогуће ослонити се на текст и сценарио градећи ове роле. Слова исписана на папиру и оно што изговарамо само су врх леденог брега. Све остало било је на нама да измаштамо и осетимо.

Са Нином Нешковић у серији "Ваздушни мост", Фото Контраст студиос

Које су најважније глумачке и животне лекције које сте савладали радећи на "Херојима Халијарда" учећи од старијих колега?

- Имала сам ту привилегију да на овом пројекту сарађујем са заиста великим глумцима.

Нисам сигурна колико сам тога била свесна док смо снимали. Оно што бих волела да "украдем" од њих је њихов професионализам у споју са искреном топлином. Волела бих да једног дана према младом колеги будем онаква какве су према мени биле старије колеге на овом пројекту.

Колико је тешко младим глумцима у Србији направити прве кораке на глумачкој сцени?

- Чини ми се да је у свакој земљи изразито тешко не само направити прве кораке као глумац него и бити глумац и живети од тога. Међутим, свако од нас има свој пут. С обзиром на то да се мени заиста посрећило, те да од самог почетка радим на озбиљним, великим и важним пројектима, као и у дивним екипама, верујем да немам тај луксуз да кажем да су ти моји "први кораци" на глумачкој сцени тешки. Како ће они изгледати и коју ће тежину имати, зависи много од пута који нам је зацртан, а он није увек свима исти. Мени се увек јако свиђало позориште. У Москви ме је мама као малу стално водила на балет, оперу, у позориште... Музичке школе тамо често деле бесплатне карте или карте са сниженом ценом. Онда сам ја у каснијим годинама сама неговала ту љубав и кренула на глуму у средњој школи, у студио глуме "Маска". Тамо сам се заљубила у ову професију и одлучила да упишем ФДУ.

Велику пажњу домаће јавности привукли сте улогом младе Вере у "Тајнама винове лозе", ту је и "Тајкун", "У клинчу", "Нечиста крв"... После "Хероја Халијарда" делује као да је дошао ред на озбиљне улоге. Како би изгледала идеална јунакиња коју бисте волели да дочарате на малом екрану или великом платну?

- Тешко је дефинисати шта би то била "идеална" јунакиња. Ако се то односи на квалитете особе коју играм - не размишљам на тај начин о томе. Не желим да играм "идеалне" жене. Чини ми се да њих у свим домаћим серијама и филмовима има превише. Ја чекам да неко напише женски лик који није само функција - мајка, љубавница, домаћица, бивша жена...

Чекам да неко напише женски лик који има више димензија, који није само функција за мушки вишеслојни свет. О томе је савршену песму снимила моја колегиница Јулија Петковић, која под псеудонимом Дуда Буржујка ствара одличну музику. Послушајте стихове њене песме "Женска улога", и верујем да ћете добити одговор на ваше питање о томе како ја доживљавам ту "идеалну јунакињу".

"Време смрти", Фото Eye to eye

У "Времену смрти" дочараћете нам Милену Катић. Реч је о још једном путовању у српску прошлост...

- Прича о Милени Катић јесте прича о сазревању и борби са многобројним изазовима које пред једну нежну и добру душу ставља живот, не штедећи је свог тешког и мрачног лица. Милена као болничарка изложена лошим околностима са којима се сусреће упркос њеној племенитој намери да свима помогне, у једном тренутку осети потребу да се врати својим коренима, породици и дому, покушавајући макар ту да се огреје. Због тога се и враћа у Прерово, желећи да открије више о прошлости своје породице и да проживи слике из детињства њеног оца. У њеном лику садржана је важна лекција о борби таме и светлости у човеку, и снази коју свако од нас мора да пронађе у себи упркос свим тешким тренуцима који нас мењају и вуку на неку странпутицу. Кроз све те страшне околности човек сазрева и постаје бољи.

Одрасли сте у Москви где сте завршили основну, музичку и војну школу. Како је такав животни пут утицао на ову данашњу Теодору?

- Нама су увек на академији говорили да кад крочимо на сцену на њу са собом доносимо кофер свих својих животних искустава. Наше порекла, слике из детињства... Све се то види чим глумац стане на сцену, а често тога није ни свестан. Посматрајући из те перспективе, верујем да публика боље види одговор на ово питање од мене. Ја могу само да кажем да ћу се и даље трудити да учим и упознајем нове ствари, тако да се надам да мој "кофер" успомена и претходних искустава никад неће пресушити.

Има ли велике разлике између одрастања у Русији и Србији?

- Разлика је огромна. У Русији је све усмерено ка квалитету образовања, културе и здравства. Код нас једноставно ништа није усмерено ка тим сегментима, и то је највећа, али и најважнија разлика између ове две земље, од којих свака заузима подједнако значајно место у мом срцу.

Постоји ли нека улога, серија или филм које сте волели у детињству, а због којих сте, можда, и пожелели да се бавите глумом?

- Мој отац је архитекта и увек му је било важно да код нас гаји добар уметнички укус.

Верујем да је он можда несвесно много утицао на моју одлуку да будем глумица. Тако сам са њим још као мала, уз остале филмове, погледала и све наставке "Ратова звезда", који су снажно утицали на мој развој као особе и глумице.

Корак по корак освајате публику у Србији. Имате ли планове о походу на стране продукције?

Многим домаћим глумцима је руска глумачка сцена веома примамљива. Да ли сте размишљали у том правцу?

- Засада се придржавам мишљења да бих највише волела да останем да живим у Србији и да изнутра мењам систем и ствари које ми не одговарају, а да негујем оне које сматрам добрима. Наравно да су услови рада у страним продукцијама много бољи, и једва чекам да ми се таква искуства догоде, али на крају дана волим да се вратим својој кући, у свој кревет. Некако тежим томе да у истој мери негујем у себи патриотизам и космополитизам.

Препоручујемо

ТВ Новости

0 0

УВЕК ЈЕ ВРЕМЕ ДА СЕ САЊА О САВРШЕНОЈ ЉУБАВИ: Мод Бекер, звезда француске серије, о изазовима трагања за партнером на прагу четврте децени

04. 03. 2024. у 17:49

ТВ Новости

0 0

У "САВРЕМЕНОМ" ДРУШТВУ ИСКОРАК ЈЕ БИТИ ИСКРЕН: Јелена Бајић Јочић о серијама "Азбука нашег живота", "Ваздушни мост", табуима и пројектима

25. 02. 2024. у 19:00

ТВ Новости

0 0

КИТОВИ СУ НЕКАДА ХОДАЛИ КОПНОМ: Нови документарни серијал открива једну од највећих тајни еволуције у историји планете Земље

25. 02. 2024. у 16:55

ТВ Новости

0 0

МОЗАК ЈЕ НАЈМОЋНИЈЕ ОРУЖЈЕ НА СВЕТУ: Џеси Ли Мартин, звезда серија "Флеш", "Ред и закон" и "Ирационално", о глуми...

25. 02. 2024. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације