ИНСПЕКТОР ВЛАДА ЈЕ МОЈЕ ОГЛЕДАЛО: Иван Заблаћански о "Убицама мог оца", лику Михиза у серији "Друг Марко"

ГЛУМАЦ Иван Заблаћански проналази дубину у улогама које тумачи, а свака од њих је попут слике са различитим нијансама и мотивима.

Фото Владимир Аврамовић

Срца гледалаца крај малих екрана већ је освојио као поручник Калинић у "Црвеном месецу", смотани конобар у "Староградским бисерима", коцкар у "Јунацима нашег доба", заљубљени Озрен у "Татама", симпатични Спаса у "Колу среће"... Донедавно смо га на Првој ТВ гледали као инспектора Филипа Вуковића у теленовели "Од јутра до сутра". На истом каналу, понедељком, од 21.15, уживамо у шестој сезони крими-драме "Убице мог оца" у којој тумачи једног од њему најдражих ликова - инспектора Владу. Ускоро ћемо га видети као чувеног Борислава Михајловића Михиза у играно-документарној серији "Друг Марко" (уторком, од 22.00, на РТС 1). Млади уметник води испуњен живот, али када нађе мало времена за себе одлази у природу, бави се фотографијом, а мир и оазу проналази у цркви. Пре годину дана, у Цркви Светог Марка, венчао се са колегиницом Јеленом Пузић, а брачна лука га је, каже, променила, доносећи дубље разумевање и круну дугогодишње везе. Наследник нашег прослављеног глумца Миленка и кореографа Снежане у интервјуу за "ТВ новости" наглашава и да су његови животни постулати производ васпитања и породичних вредности које је поносно задржао.

Дочарали сте лик инспектора у серији "Од јутра до сутра", али такође и у "Убицама мог оца". Колико су ови карактери различити иако су из исте, полицијске бранше?

- Различити су, али обојица су професионални и добри људи. Филип, инспектор у "Од јутра до сутра", је искуснији, безобразнији и можда храбрији од Владе. Ипак, један од најдражих ликова које сам тумачио је Влада из "Убица". Та серија прати моје сазревање, а драго ми је што је током шест сезона и Влада растао и сазревао. Временом су се повећала његова задужења и задаци у станици, број испитивања и случајева у којима има прилике да ради.

Од некога ко је био ту само да донесе кафу и поднесе извештај, Влада је стигао до статуса равноправног инспектора са осталим колегама. Врло ми је занимљив тај мој пут у "Убицама".

Прва улога, Фото Архива

Шта прижељкујете Влади у очекиваној седмој сезони "Убица"?

- Неки његов случај који ће да решава (смех). Прижељкујем му да настави да се развија, као и до сада. Не нагло него лепом, узлазном путањом, онако како волим да се развија све у животу. Развој тог лика је, на неки начин, огледало мене и приче о мојој каријери.

У најсвежијем пројекту играте Михиза. Шта сте знали о њему пре него што сте добили улогу, а шта сте открили током снимања?

- Снимање је трајало врло кратко и нисам, нажалост, имао много прилике да радим на улози. Михиз ми је занимљив јер је имао храброст у односима са неким много моћним људима. У то време, ако неко те људе погледа попреко, могао је буквално да нестане.

Михиз је имао баш велику храброст да са њима, као на пример са Крцуном, разговара и на мало дрзак начин. Најзанимљивије код њега ми је та храброст и спремност да каже многим моћним и опасним људима у то време свашта у лице. Али, та улога је заиста мала, бомбоница, и волео бих да сам могао више да се унесем у тај лик.

"Друг Марко", Фото ГФЦ продукција

Шта од улога никад не бисте могли да одбијете?

- Није важно да ли је то инспектор, убица, кувар или политичар, али тешко да бих могао да одбијем улогу која ме инспирише и какву нисам имао прилике да радим. Увек желим нешто ново и надам се да ће увек бити нешто другачије. То када се деси, прихватам оберучке. И није само пресудна улога, већ сценарио, редитељ, јер има ту више ствари због којих се улоге прихватају или одбијају. Дефинитивно волим када ми се десе улоге које су нешто ново.

Зашто сте се одлучили за глуму, знали сте шта су њене предности и мане, али шта вас ка њој је вукло?

- Ако се вратим у детињство, одрастао сам заједно са оцем глумцем, мајком балерином, а имао сам и бабу и деду, који су били кројачица и обућар, што ме је такође занимало. Иако нисам отишао у том смеру, сигуран сам да носим и нешто од баке и деке, јер сам био баш везан за њих. Заправо сам одлазио много више у позориште него у вртић. Није ми вртић био досадан, али сам схватио да има нешто занимљивије. Нешто што ми је магичније, што је већ од раног детињства почело да ме привлачи. Ишао сам и на балетске вежбе и пробе, и гледао ту претешку и фантастичну професију. Нисам се ту видео, већ негде у позоришту.

Желео сам да будем у позоришту, а како сам се одлучио тачно, више ни сам не знам. Али, ево, ту сам већ једанаест-дванаест година...

Са супругом Јеленом Пузић, Фото ATA Images

И та магија још траје...

- Када идемо негде да гостујемо или када је, рецимо, пауза, па се настави сезона, сваки пут се најежим када осетим мирис позоришта. Не само мирис БДП-а у коме сам запослен сада, него било ког. Сваки театар има донекле различит, а врло сличан специфичан мирис, и то буквално уђе под кожу.

Када сте већ поменули мајку, колико је она сад подршка у томе што радите?

- Не само сад, мајка ми је цео живот велика, највећа подршка. И критичар, кад треба. Често не стигнем да погледам нешто што сам снимао, неке серије, и онда ми она редовно јавља како је било, шта би могло боље, шта је било одлично. Имам на дневном нивоу извештаје. Мајка ми је заиста увек подршка и знам да је пресрећна због мене. Она је стварно највећи херој у мом животу. Све време је подршка, и мени него и млађем брату, који је завршио анимацију, примењене уметности, и има снагу којој се заиста дивим. То је захвалност која се речима не може описати. Она може да буде и љута на мене, али знам колико за мене навија.

Које слике или сегменти речи и реченица искрсну пред очима када се помене ваш отац Миленко? Да ли препознајете нешто његово у себи?

- Није да избегавам да причам, али то су неке ствари које су баш интимне и дубоке, и то чувам само за себе. Успомена на њега није само моја, али то што је моје, остаје код мене у глави и срцу. Гледао сам скоро "Породично благо", и то ми је увек лепо сећање. Наравно да смо слични, али има и разлике. Нисам чуо да ме неко од колега пореди са њим или нешто слично, што ми је посебно драго, јер смо различити глумци, а опет тако блиски људи.

Свако је на свом путу градио свој стил и правац, и то у различитим временима, и то је заиста тешко поредити. Да ли има сличности - наравно да има. Отац ми је, мора их бити.

"Убице мог оца", Фото Ирена Цанић

Уз које још идоле, ако такви постоје, сте одрастали?

- Није баш идол, али један од омиљених глумаца ми је Ентони Хопкинс. Када видим колико и како тај човек траје, и каквог духа има и у осамдесетим годинама, а што се може видети на "Инстаграму" где редовно показује како свира, вежба, плива... Осим тога, улоге негативаца је одиграо тако да смо желели да га бранимо, и за неке улоге које су изузетно негативне и зле, а он је маестралан. Он стварно делује као мајстор овог заната у сваком смислу, у сваком кадру, у сваком погледу, у сваком покрету, у сваком начину како изговара било шта од свог текста.

А да ли ви стижете да се бавите собом, и када стижете у шта улажете време?

- Бавим се фотографијом из хобија, а увек ме испуњава да одем у природу. Не знам да ли ме то више испуњава или ме више испразни, што вероватно зависи од тога шта ми је више потребно у неким тренуцима. Идем углавном по Србији, али не морам уопште да одем далеко. Ако се нема времена за више, може се отићи на пола сата на излет у Кошутњак, на крају крајева. Када год имам времена трудим се да изађем из гужве, из тога да сам окружен са много људи, у ужи круг са неколико људи око себе. Такође сам физички активан и вежбам, па ми то све заједно прија.

Да ли је и шта улазак у брачну луку променио у вашем животу?

- Већ дуго смо у вези, тако да је то само био логичан наставак приче. Брак је круна нечега што је већ толико трајало, а десио би се и раније да није било карантина, короне и свега осталог. Сам тај чин ми је био нешто што до тог тренутка нисам осетио. Када одеш на туђу свадбу не схваташ, али кад станеш испред свештеника и олтара схватиш да тек онда имаш шта да браниш и чуваш. То је твој свет, који је сада и пред Богом озваничен, и самим тим то постаје много веће и значајније. Такође, хтели смо да окупимо пријатеље, направимо добру журку за све нас и да свима буде лепо, што је и било.

Фото Милош Рафаиловић

Колико вам је духовна страна вашег бића важна?

- Наравно да ми је то битно. Нисам неко ко најредовније иде у цркву, али идем. Верник сам, православац, и у цркви могу пронаћи мир, оазу и нешто што ми је потребно. Наравно да неко на то гледа другачије јер сви смо различити, али ја то схватам тако. Волим да одем у цркву и осећам се добро након тога, јер то је место спокоја.

Од којих мудрости или животних постулата никад не одустајете?

- Нису то постулати које тек тако могу да попишем. Оно што сам понео од родитеља, од своје баке и деке, а имао сам среће да су сви они дивни људи, тиме се водим и тако се понашам.

Препоручујемо

ТВ Новости

0 2

ВОЛИМ ДА ВОЛИМ, ГЛУМИМ, САЊАМ: Сања Јовићевић Поповић о лику Миљане у серији "Од јутра до сутра", искуству у "Убицама мог оца 6"...

20. 08. 2023. у 19:00

ТВ Новости

0 0

ПОВРАТАК НА МЕСТО ПРВОГ ЗЛОЧИНА: "ТВ Новости" сазнају - снимање треће сезоне "Мочвара"

20. 08. 2023. у 15:00

ТВ Новости

0 2

КАКО СЕ РЕШИТИ ХЕРКУЛА ПОАРОА? Месец агате кристи на каналу Епик драма

13. 08. 2023. у 16:00

ТВ Новости

0 0

ЧАСНА СЕСТРА НА ВЕСПИ У ЛОВУ НА УБИЦЕ: Лорна Вотсон, звезда популарног кримића о улози која јој је променила живот

13. 08. 2023. у 15:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације