СВАКОМ ЛИКУ ВОЛИМ ДА НАЂЕМ ДУШУ: Златија Оцокољић Ивановић о серијама "Калкански кругови", "Вера", "Време зла", глумачком позиву

ГЛУМИЦА Златија Оцокољић Ивановић до сада је на животном путу описала неколико кругова. Први, када се из родног Београда упутила у Нови Сад где је дипломирала на Академији уметности, у класи Петра Банићевића.

Фото: Фото Зоран Јовановић

Потом се вратила у главни град и почетком 2000. године постала стална чланица Народног позоришта. Дебитовала је у филму "Рингераја" Ђорђа Милосављевића, а две деценије касније поново је са њим сарађивала на серији "Калкански кругови", чију другу сезону пратимо викендом, у 21.00, на Суперстар ТВ. Дочарала је разне ликове у позоришту и остварењима "Чарлстон за Огњенку", "Село гори, а баба се чешља", "Андрија и Анђелка", "Време зла"... Ипак, најзапаженија је рола Лили, супруге амбасадора немачког Рајха у Краљевини Југославији, из шпијунског трилера "Вера". 

 - И раније су ме људи препознавали, јављали су ми се на улици, али нису били сигурни одакле ме знају. А сад ми се, после "Вере", обраћају са "Лили". Кажу "Лили, лепо је што сте дошли код нас". Баш су запамтили ту улогу, и помешана су ми осећања, али драго ми је што је изазвала емоцију и пажњу - каже, за "ТВ новости", Златија и додаје да живи као сав нормалан свет.

 - Много волим овај посао и то што имам породичну базу, дивног мужа и дивну децу, сина и кћерку. Идем у набавку на пијацу, кувам, радим са децом све што имају од обавеза... Као сав нормалан свет који се не појављује на телевизији, па га људи не познају.

*Тренутно вас гледамо у другој сезони "Калканских кругова" као сеоску жену Дару коју не напуштају духови прошлости. Када ће их се напокон ослободити?

 - Не бих смела много да откривам. Дара не води рачуна о себи, не зато што неће, него зато што је из потребе, из муке и морања да помогне свима око себе, занемарила себе. Хтела би нешто другачије, неки нови живот, али после толико година занемаривања сопствених жеља она не зна како. И када би јој неко понудио излаз, не би знала шта са тиме да ради, толико је дуго била подређена туђим потребама и жељама. Сада се Дарина борба наставља, али никако да се ослободи терета. Некад нас терети чине оним што јесмо.

*Жарко Лаушевић вам је био партнер у кадру овог мистичног трилера. Да ли вам је било оптерећење да играте поред њега?

- Пред прву сезону сам имала стварно велику трему због тога што ћу бити с њим у кадру, али осећала сам и огромну захвалност и срећу. Фантастично смо функционисали и у првој сезони, а у другој сам била растерећена, јер смо се већ упознали и онда ми је било много лакше и нисам имала трему. Није то страх него жеља да будете на истом нивоу као колега кога изузетно поштујете и цените. Жарко је чаробан глумац и много волим њега и све што је радио. Он уђе дубоко у карактере које оживљава и веома је спреман, а најлепше од свега је што је он партнер који вам даје. Поред њега не можете лоше да глумите, можете само да будете бољи и да превазиђете себе.

*У "Вери" је ваша Лили заправо увела главну јунакињу Веру у свет шпијунаже и тако покренула драму. Како сте ви доживели ову причу?

 - Кад сам прочитала сценарио, била сам одушевљена. Веома ме је заинтригирао, изазвао у мени лавину емоција и била сам пресрећна што се нешто такво појавило код нас. Изузетно ми је занимљива та прича, поготово зато што се ради о жени, Вери Пешић, која је постојала и о којој се мало зна, а имала је тужну и интересантну судбину. Мислим да је у све ушла стицајем околности, случајно, из авантуристичког духа и младалачке радозналости и жеље да побегне у нешто боље. А онда је то постала борба за живот, борба за то да сачува и себе и своју мајку и људе које воли.

*Оживели сте доминантну, порочну, заводљиву даму из утицајног, шпијунског миљеа. Које изазове сте савладали због Лили?

- Улога Лили ми се јако допала јер је другачија од свих које сам до тада добијала. Допала ми се и гламурозност коју носи са собом, тајновитост и карактерна слојевитост. Пошто је Лили Немица, то ми је био посебно велики изазов. Размишљала сам доста о говору, јер сам имала реплике на два језика. Схватила сам да Лили, колико год добро говорила српски језик, мора да има нешто у акценту. Нашла сам божанствену жену, Сузи Васовић, која ми је читала моје пасаже на српском. Њој је немачки матерњи, у Србији живи већ 40 година и њен српски је фантастичан, али и даље има неки "шмек".

*А да ли вам је био проблем да глумите Лили?

- Није. Био је велики изазов. Нама је у глумачком бићу приоритет да одбранимо лик који играмо ако је негативан. Чини ми се да моја Лили није ни тамо ни овамо. Може да буде негативац, пошто је Немица и шпијун, али увек волим да нађем душу, да одбраним лик који играм и да му дам ноту доброг.

*"Вера" вам није прва епоха, играли сте и у серији "Време зла".

- Да, тумачила сам Наталију Дујмовић. Улога није била велика, али било ми је занимљиво. Тај пројекат је величанствен, било је фантастично екранизовати тако велико дело, тилогију Добрице Ћосића, и стварно сам уживала. Било је дивно и у кадру са Надом Шаргин, мојом колегиницом из Народног позоришта. Сећам се да смо снимали на старом имању у околини Јагодине где су цело двориште и кућа аутентични, још из 19. века, и то је било веома узбудљиво.

*Сећате ли се ваших првих глумачких корака? Да ли сте то одувек желели?

- Спонтано сам ушла у свет глуме. Не могу да кажем да ми је то био избор од малена. Девојчице умеју да кажу да ће бити глумице, ја нисам то говорила, али сам још у основној школи била део драмске секције коју је водила психолог Ирена Крешић. После сам ишла у драмске студије, била сам и код Бате Миладиновића, и тако је све почело. По завршетку средње школе први пут сам пробала да упишем глуму на ФДУ у класи Владе Јевтовића. Нисам успела и било ми је много криво. Уписала сам руски језик и књижевност и првих пет-шест месеци нисам ишла ни у једну драмску групу или секцију. То ми је страшно недостајало, као да је део мене био откинут. Схватила сам тада да је глума мој дефинитивни позив и избор. Други семестар сам искористила тако што сам из Градске библиотеке узимала књиге и спремала улоге за пријемни испит.

*А како данас гледате на ваш позив? Шта сте научили да је важно?

 - Наш позив је такав да се много прчка по души, по емоцијама, по искуствима која носимо у себи јер све то користимо као алат... Глума је занимање које захтева јаку личност јер има периода када не глумите пошто нема посла, а не знате зашто. Једноставно, наиђу периоди пауза када вас нико не зове. Глумац када остане сам са собом мора да буде стабилан, на земљи, и да сачека. Ако нема стрпљења, може да смисли нешто да ради, али никако не сме да очајава. Током короне, потпуно случајно, почела сам да правим накит што ми је много значило да останем повезана са својом креативном енергијим. Желела бих да сам здрава и да трајем у глуми јер то је мерило да овај посао добро радите.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације