ОСТВАРИЛА САМ АМАНЕТ НЕБОЈШЕ ГЛОГОВЦА: Тамара Грујић о емисији "Радна акција", серијалима, жељи да помогне Републици Српској...

ОД како је започела "Радну акцију", Тамара Грујић не престаје да добија комплименте, а њена емисија да привлачи пажњу. Током тринаест сезона прошла је Србију уздуж и попреко, барем два пута, а прошле године је напокон обишла и Републику Српску, што би на пролеће требало да гледамо на Првој ТВ.

Фото: Триангл продукција/Приватна архива

Често истиче да је "Радна акција" пронашла њу, али када је деловало да се емисија угасила, заједно са мужем је преузела њену продукцију и до сада обновила 187 кућа. Док је путовала нашом земљом, подстакнута, нажалост, немарним односом према природи, осмислила је нове емисије. Као аутор је са редитељем Ђорђем Станимировићем направила серијале "Веслом кроз Србију" и "Бициклом кроз Србију", а упрво снима и "Скијом кроз Србију", чији су водитељи поново глумци Виктор Савић и Александар Радојичић. Тамара добар део живота проводи "у коферима" и већ планира нову сезону "Радне акције" и серијал "Чизмом кроз Србију", а када се "смири" жеља јој је да се опроба и у дечјем програму.

 - Филантропија и хуманитарни рад је нешто што вам уђе под кожу. Теренски живот је врло тежак, али даје посебну енергију и љубав као погонско гориво. Где год да се појавимо, људи нас дочекују углавном насмејани, а и ми смо онда насмејани - каже на почетку разговора за "ТВ новости" Тамара Грујић.

Ускоро ће бити емитована сезона "Радне акције" која је настала у Републици Српкој. Како је дошло до тога?

- Крајем 2017. године, позвао ме је наш дивни, нажалост покојни, драмски уметник Небојша Глоговац, који је родом из Невесиња. Рођен је у Требињу и често је одлазио у Републику Српску. Тамошња борачка организација, која води рачуна о бившим борцима грађанског рата, замолила га је да ступи у контакт са мном. Интензивно сам се чула са Небојшом и рекла сам му да ћемо сигурно доћи. Нажалост, преминуо је у првој половини 2018. и пред смрт у последњим порукама рекао ми је "Молим те, немој само да заборавиш". Као да ми је неки аманет дао, а ја њему обећање да ћу кад-тад тамо да одем. Дуго смо се припремали, ступили у контакт са надлежним институцијама у Републици Српској и коначно отишли крајем јуна, а снимали смо до краја новембра. Целу сезону смо посветили Небојши Глоговцу. Били смо и у родној кући његовог тате и деде, где је он провео велики део детињства... Много нам је било тешко.

Фото: Триангл продукција/Приватна архива

Можда и најтеже и најемотивније до сада?

- Дете сам из мешовитог брака, одрасла сам у Мостару, и то је један од разлога због којег ми је све то тешко пало. Нико не жели да се сећа рата који је био 90-тих година, свако жели да крене напред, али свима је врло тешко, посебно људима који живе тамо. Снимили смо 15 епизода и исто толико кућа урадили у Републици Српској и Федерацији. Гледали смо да обиђемо Босну и Херцеговину уздуж и попреко. То је прелепа земља, има много наслеђа бивше државе и природне лепоте. Углавном смо радили са члановима борачке организације, а неке породице су нам одабрале социјалне службе. Сарађивали смо са припадницима свих нација и свима смо желели да посветимо довољно пажње. Биће врло интересантно, посебно људима који нису путовали после рата по Босни и Херцеговини.

Са којим сте се највећим изазовом тамо суочили?

- Продукцијски је било врло компликовано пребацити преко границе огромну количину грађевинске робе, која не подлаже ослобађању царине и ПДВ-а, добити дозовле и саградити куће. На све то у Републици Српској, прелепој и брдовитој земљи, сви путеви до градилишта били су изузетно неприступачни. Ипак, тешко је остати имун. Дешавало нам се да радимо, рецимо, спрат куће, а да породицу не селимо, да их не бисмо малтретирали. Они онда целе недеље кувају кафе, спремају ручак и ти растанци су још тежи. Једна жена у Мостару ми је рекла "Колико год да сам хтела да останемо, боље би било да смо отишли, превише смо се везали". Она има две ћерке и сина од тринаест година који се много расплакао када смо одлазили. Баш нам је било свима тешко.

Недавно сте почели снимање новог серијала ваше друге емисије. Да ли ћете ићи скијом или даском (сноубордом) кроз Србију и куда ћете нас повести?

- Водитељи-глумци Аца и Виктор инсистирају да то буде даска, а мени је лепше скија. Они су бордери, а пошто годинама нису стали на скије имаће задатак да науче поново да скијају у школици са децом коју ћемо укључивати у све наше акције. Друга интересна сфера мог друштвеног ангажовања, кроз продукцију и ТВ формат, јесте природа и заштита животне средине, као и помоћ рекреативним спортистима. Идеја нам је да у "Скији", рецимо, оживимо жичару у Новој Вароши чији само мали део ради и да продужимо аутобуску линију која ће да обилази све скијашке станице на Копаонику. Та линија је сада веома кратка и омогућићемо да сви скијаши из околних викенд-насеља не долазе колима на Копаоник, а тако ћемо уједно да смањимо емисију издувних гасова на нашем највећем скијалишту.

Фото: Триангл продукција/Приватна архива

У прошлим серијалима сте имали сличне подухвате и сваку сезону сте завршили неком "акцијом".

- На крају "Весла" смо купили седам понтона за села која их нису имала и направили локалне пристане за чамце. Пецарошима и деци, који живе на реци, олакшан је приступ и омогућен је потенцијални развој локалног туризма. На крају "Бицикла" смо напуштену основну школу, коју сам видела правећи "Радну акцију", реновирали и направили бициклистичко-планинарски дом, који се налази на самом почетку чувене стазе на Сувој планини, коју планинари обожавају, а то је успон на Трем. Идеја нам је да на јесен снимамо "Чизмом кроз Србију" и да са планинарским друштвима обилазимо крајеве наше земље по лепшем времену. Једну од епизода ћемо да почнемо из тог бициклистичко-планинарског дома и приказаћемо да ли је и колико заживео.

После "Скије", од краја марта, очекује вас снимање још једне сезоне "Радне акције". Где сте планирали да идете?

- У првом циклусу смо били на западу Србије и планирамо да му се вратимо. До сада смо радили и по једну сезону на северу Косова и у енклавама јужно од Ибра, четири сезоне на југу и по две сезоне на истоку, у централној Србији и Војводини. Целу 2023. годину посветићемо западној и централној Србији. Прво општинама у којима нисмо били, као што су Мали Зворник, Љубовија, Ариље, Пожега, Ивањица, Прибој, а поново ћемо посетити Сјеницу, Тутин и Пријепоље. Обићи ћемо све од Лознице и Бање Ковиљаче до Крушевца и Јагодине.

Шта вас је од природних лепота оставило без даха, ако је уопште могуће нешто издвојити?

- Углавном су то крајеви у којима нисам била са родитељима. Пада ми на памет, пре свега, Пештерска висораван коју сам посетила у току лета, када су Тефериџи, спојеви народних обичаја које нисам имала прилике да видим раније. Затим, клисура реке Јерме, између општина Бабушница и Димитровград, за коју чак, чини ми се, раније нисам ни чула док нисам отишла. Онда, рецимо, крај који смо видели правећи "Радну акцију" и где сам имала велику жељу да се вратим, а то је Бездан и Горње Подунавље које је божанствено и изгледа као права мочвара. Вања Грбић нас је водио да видимо чувене дунавске Малдиве или Хаваје, како их зову, када се повуче Дунав, па остану пешчане дине. Иако постоји пуно емисија о нашој природи, требало би стално да се подсећамо колико лепу земљу имамо и да се озбиљно позабавимо њеном чистоћом.

Фото: Триангл продукција/Приватна архива

Једна од жеља вам је да радите дечји програм. Да ли већ сада знате како ће изгледати и шта су вам узори?

- Имам разрађене приче у глави, којима ћу моћи да се посветим тек када завршим "Радну акцију", односно када будем престала да живим на терену и вратим се у Београд, а то, наравно, мора да буде кад моја ћерка Ленка крене у основну школу. Веома ми је жао што се не бавимо дечјим програмом на много озбиљнији начин. Свака телевизија са националном фреквенцијом требало би да има преподне барем три дечје емисије, а викендом и више, и то не само цртане филмове и синхронизације страних емисија. Морамо да се обраћамо деци онако како она сада живе, а то је уз мобилни телефон. Када бисте деци сада пустили Бранка Коцкицу, вероватно би им био досадан и спор. Зато су нам потребне модерне, интерактивне емисије. Велика похвала за оно што ради НТЦ школа и "НТЦ квиз" који се појавио на РТС, јер у том правцу треба да се размишља. Има много формата на страним телевизијама, посебно скандинавским, које волим да погледам и који се на леп, едукативан и модеран начин обраћају деци.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације