ЈЕДНА КЛАСА КАО ПОРОДИЦА И ПРИЈАТЕЉСТВА ЗАУВЕК: Војин Ћетковић о серијама "Тома", "Калкански кругови", "Мама и тата се играју рата"

КАКО пролазе године, схватам да ме испуњава све мање ствари, и све су на слово П - породица, природа и позориште, ту и тамо и нека серија или филм.

Фото:

Овако је глумац Војин Ћетковић описао свој живот у који је за мало више од пола века стало много више од наведеног. Први пут је на сцену ступио са свега осам година у родном Крушевцу, а у Београд се преселио 1990. како би уписао Факултет драмских уметности.

Срца публике освојио је као Брандо у култној серији "Породично благо", улогом заводникакод Здравка Шотре у филму "Зона Замфирова" и екранизацијама дела Мир Јам. Значајне суи представа и филм "Хадерсфилд", серија "Мој рођак са села", филм и серија "Монтевидео, Бог те видео"... У теленовели "Тајне винове лозе" је са супругом и колегиницом Слободом Мићаловић донео интригантну причу о вину и љубави, док је у серијалу "Мама и тата се играју рата" имао изазов да дочара адвоката Микија који би учинио све за најбољег пријатеља. Публика нестрпљиво очекује да Војина види и као легендарног глумца Драгана Гагу Николића у серији "Тома" и да сазна шта се десило његовом јунаку Дејану у наставку мистичне драме "Калкански кругови".

После пробе у "Звездара театру", уз чашу белог вина, драмски уметник је за "ТВ новости" причао о свему овоме, помало.

- Баш смо овде, у "Звездара театру", Цига Јеринић и ја играли представу, пре 28 година. Рекао сам му да сам уморан, да имам четири премијере тог месеца, а он ме је питао: "Је ли, сине, колико си ти година планирао да се бавиш глумом - десет, петнаест, педесет?" Одговорио сам му да бих можда и више, а он каже: "Е, па онда полако, сине" - присећа се Ћетковић и додаје да постоје људи који желе све и одмах, а да је његов приватни живот увек био огледало онога што ради на сцени. - Постао сам глумац деведесетих, у тренутку који је по глуму можда био најнеповољнији. Није се ништа снимало, из позоришта су изашли велики глумци, нису хтели да играју. Када бих рекао неком клинцу да сам чекао до своје 27. или 28. године да снимим прву серију, не би ми веровао, јер су они нестрпљиви. Они мисле да су промашили ако нису ништа снимили до 21. или 22. То је било неповољно време за егзистенцију и за успостављање, али били смо чврста генерација.

Foto: D. Milovanović/RTS

Војин је у класи професора Владимира Јевтовића био са покојним Небојшом Глоговцем и Наташом Нинковић (са којима се и окумио), Борисом Пинговићем, Нелом Михаиловић, Сергејом Трифуновићем...

- Мој професор је рекао: "Ја сам примио класу провинцијалаца, и сигуран сам да су они решени да се не враћају, да ће дати све од себе да буду најбољи". Из потребе смо били заједно, па смо били као породица. Много смо причали на класи, и дан-данас причамо, и највећи смо критичари једни другима. Можда смо и груби, али све је опроштено пошто се волимо. Једни другима служимо као лакмус и за живот и за посао.

О онима који су такође обликовали његов таленат и зачинили му живот, Војин каже:

А у најужем кругу свакако је породица. Ипак, Војин признаје да дуго није могао да споји две љубави - приватну и пословну.

Са супругом Слободом, такође глумицом, одгаја ћерке Милу и Веру.

Foto: D. Milovanović/RTS

Војин са породицом живи у Београду, али време често проводи у природи.

Један од ретких домаћих филмова који је у последње време изазвао "лудило" свакако је "Тома", а ове године нас, чини се, очекује и истоимена серија о највећем југословенском боему Томи Здравковићу.

- Жика Тодоровић и ја се појављујемо као гости. Играм Драгана Николића и то је велика част. Познавао сам Гагу Николића добро, а и он мене. Још као клинац сам први пут снимао нешто веће с њим, серију "Породично благо". И касније сам још пуно са њим радио, и тада ми је играо оца, и увек ми се обраћао "сине"... Био је благонаклон према свим младим глумцима, нисам ја био посебан у тој причи. Волео сам тако да мислим, али је према свима био предиван.

Foto: Društvene mreže

На питање да ли се боји да ће га поредити са Драганом Николићем због улоге у "Томи", Војин истиче:

Можда је чињеница да у филмској уметности не можемо да се такмичимо, али смо због хиперпродукције серија стекли статус водеће земље региона.

Много мојих колега је преминуло од короне, али добро је то што смо људе држали закуцане за екран. Прилично смо помогли да људи остану у кућама и хиперпродукција је одиграла важну друштвену улогу у том тренутку. Снимио сам тада више од 70 епизода серије "Тајне винове лозе", коју је у сваком тренутку гледало неколико милиона људи.

- Радио сам неколико пута са Ђорђем Милосављевићем, који зна да држи публику у неизвесности све до последње епизоде. Има још 20 нових ликова, убациле су се многе боје, људи са новим енергијама. Ђорђе је мало раширио причу, па се сада радња одвија из разних углова. Наравно, имали смо увид у то шта се људима дојмило као најбоље. Шта год радимо, трудимо се да не подилазимо публици, али њено мишљење је врло важно.

Foto: D. Milovanović/RTS

- Она припада овом времену и има печат моје генерације. Настала је по идеји колеге Гордана Кичића који је писао, режирао, продуцирао, играо главну улогу, и скидам му капу. Не знам да ли бих сам урадио такво нешто. Док је Кичић писао, све време смо били у контакту и причали, па сам на неке правце приче можда и утицао. Глумац који не предлаже и не размишља о својој улози, погрешио је.

На питање има ли помоћи када се мама и тата заиграју рата, Војин одговара:

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације