ОДЛАЗАК ДАВИДА: Преминуо писац, есејиста и сценариста
КЊИЖЕВНИК Филип Давид (1940-2025) преминуо је јуче ујутру, саопштило је Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат, чији је био члан и оснивач.
Фото П. Митић
Познати књижевник, есејиста и сценариста, дугогодишњи уредник Драмског програма Телевизије Београд и редовни професор драматургије на Факултету драмских уметности у Београду, рођен је у Крагујевцу. Дипломирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету и драматургију на Академији за позориште, филм, радио и ТВ.
Један је од оснивача Независних писаца, удружења основаног 1989. у Сарајеву, које је окупљало најзначајније писце из свих делова бивше Југославије, оснивач Београдског круга (1990), удружења независних интелектуалаца, као и Форума писаца. Био је члан међународне књижевне асоцијације "Група 99", основане на Међународном сајму књига у Франкфурту.
Објавио је књиге приповедака: "Бунар у тамној шуми", "Записи о стварном и нестварном", "Принц ватре"; романе "Ходочасници неба и земље", "Сан о љубави и смрти", "Кућа сећања и заборава"; књиге есеја "Фрагменти из мрачних времена", "Јесмо ли чудовишта", "Светови у хаосу". С Мирком Ковачем објавио је "Књигу писама 1992-1995".
Давид се са мајком током Другог светског рата скривао подно Фрушке горе, док је већина браће, сестара и рођака његовог оца страдала у логору на Сајмишту и у Јасеновцу - наведено је у саопштењу Адлигата.
- Људски живот понекад опстаје и у немогућим условима. Може да се смањи и сажме у зрно прашине, да се претвори у пушчани метак, векну хлеба, шаку пиринча, звук трубе. Милиони се зачас претварају у армије мрава, чопоре дивљих паса, у крда и стада. Људскост се лакше губи него што се задобија. Нема створа у животињском свету који се може претворити у човека, али човек може у сваку звер - говорио је Давид.
Добитник је многих награда за прозу, између осталих Нинове награде за роман "Кућа сећања и заборава", награде "Младост" ("Бунар у тамној шуми") и награде "Милан Ракић" ("записи о стварном и нестварном"), БИГЗ-ове ("Принц ватре") и Просветине награде (Ходочасници неба и земље") за најбољу књигу године, Андрићеве награде за збирку прича ("Принц ватре"), као и признања за допринос фантастици у књижевности "Александар Лем" и "Златни змај". Добитник је и награде Народне библиотеке за најбољу књигу у мрежи јавних библиотека Србије ("Кућа сећања и заборава").
Писао је телевизијске драме, романи су му преведени на више језика, а приповетке се налазе у двадесетак антологија. Као драматург, косценариста или сценариста радио је, између осталих, на филмовима: "Окупација у 26 слика", "Пад Италије", "Вечерња звона", "Ко то тамо пева", "Буре барута", "Посебан третман", "Павиљон бр. 6", "Сан зимске ноћи", "Оптимисти", "Кад сване дан"...
Препоручујемо
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА : Почели Дани Матице српске у Сремским Карловцима
21. 01. 2026. у 16:33
УКРАЈИНЦИ ОБОРИЛИ НОВИ РУСКИ ДРОН: Запрепастили се шта се налази у њему
ЈЕДНОГ од првих дана 2026. године украјинска војска оборила је руски дрон новог типа. Идентификован је као „Геран-5“, брз и далекометни дрон.
23. 01. 2026. у 12:25
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
НАЈСТАРИЈИ ЈУГОСЛОВЕН: Доживео 132, израсли му трећи зуби
У АКЦИЈИ некдашње ревије Yуго папир “Тражимо најстаријег Југословена“ 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање удаљено од Тешња десетак километара, где је живео Мехо Хаџић.
23. 01. 2026. у 16:47
Коментари (0)