КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Искуства имигранта

Пише Слађана Илић

26. 02. 2025. у 10:00

УНЕКОЛИКО бисмо књигу Јелене Ангеловски "Штеловање главе" (КОВ, Вршац 2024) могли разумети као наставак њеног првог романа за децу и младе "Мика" ("Службени гласник" 2022) који је привукао велику пажњу књижевне публике различитих генерација и у Србији и у иностранству, и добио неколико значајних књижевних награда.

Оно што повезује те две књиге јесу мотиви имигрантског искуства, прилагођавања посве другачијој, новој средини, налажење начина потврде идентитета у њој и бескрајно духовито приповедање.

И док је у роману пре свега реч о сналажењу дечака Мике који се обрео у Швајцарској, а у врло деликатном периоду одрастања, у "Штеловању главе" реч је о сналажењу свих чланова једне српске породице која се преселила у поменуту земљу - у виду кратких записа који наликују дневничким, али и цртицама чији се заплет заснива најпре на регистровању културолошких разлика, а онда на неочекиваним обртима који углавном изазивају хуморни ефекат.

Приповедач је мама те породице. Њена позиција врло је комплексна, њени увиди о разликама између две културе су најдубљи. Тако је најпре по природи ствари, јер је у тексту очигледна константна мајчинска будност, али и изузетна социјална интелигенција која мајци приповедачу и интелектуалки омогућава да са одсуством нерасположења, које би се у појединим доживљеним ситуацијама и могло очекивати, разуме сву нијансираност различитости - практичност неких новина које су морају прихватити, али и наличје оних које апсолутно нису у складу са српском културом, а које такође морају бити прихваћене.

Неке од разлика о којима се у овој књизи приповеда захтевају стално преиспитивање, упоређивање придошлице с претходним искуствима стеченим у домовини, изналажење начина да се обичаји нове земље "савладају" што безболније на нивоу породице, али и шире заједнице - школе, радног места, комшилука... Један од посебних задатака јесте и савлађивање страног језика и однос према том "задатку" некога ко је дете, али и некога ко је одрастао.

Све наведено, и још много тога, што сазнајемо из записа Јелене Ангеловски, могло би читаоцу, у ствари, деловати врло сложено, чак трауматично, али због изабране тачке гледишта - посматрања и прихватања свега с ведрије стране, с витализмом, добром вољом и спремношћу да се онај који је затечен у бројним новинама, који се прилагођава и учи, насмеје и њима и себи - "Штеловање главе" може се читати и као особен пикарски роман у којем и због једноставног, а ипак заводљивог дискурса, могу уживати читаоци посве различитих генерација и искустава.