Додатак Култура

ВРАТИТЕ БРИГУ О ЈЕЗИКУ СРБИСТИМА: Ко нам то кроји језик?

Пише доц. др Катарина Беговић Катедра за српски језик са јужнословенским језицима Филолошки факултет Универзитет у Београду

13. 03. 2024. у 05:00

ОВО је преседан у историји српске културе којим неко свим грађанима Републике Србије намеће идеолошки подобан дискурс, а истовремено тим преседаном дезинтегрише српски књижевни језик, али и мисао коју бисмо њиме артикулисали

ВРАТИТЕ БРИГУ О ЈЕЗИКУ СРБИСТИМА: Ко нам то кроји језик?

ЈАВНОСТ је сада већ добро упозната са феноменом тзв. родно осетљивог језика, који подразумева експликацију родних улога (којих има далеко више него полова) у језику. Овај је језик дефинисан у, како су разни уважени србисти и правници више пута истицали, противуставном Закону о родној равноправности, изгласаном 20. маја 2021. године. Безмало три године сада, у сусрету првоме јуну 2024. године, када би требало почети примењивати језичке одредбе овога закона, србисти упорно апелују на јавност у покушају да објасне на којим је све погрешним премисама идеја о родно осетљивом језику заснована и колико таква идеја разара двовековно старо ткиво вуковског књижевног језика.

Не ради се овде само о накарадном језичком инжењерингу (мада је он најочигледнији), проблем је идејни. И у тој идеји треба изнова и изнова деконструисати идеолошку манипулацију према којој смо ми србисти конзервативни, патријархални, назадни и дискриминишемо жене у јавном друштвеном животу јер им "не дамо да буду видљиве" (међу којима сам и ја која ово пишем, као и небројене колегинице србистичке струке).
На каквој је премиси заснован конструкт родно осетљивог језика? Заговорници ове идеје кажу, мушки род у језику је дискриминаторан према женама. Осим што је једно језик, а друго стварност са којом језик не корелира до краја, а често не корелира уопште, овде нудим један мали део лингвистичког одговора идеолозима који не знају шта је категорија именичког рода у језику.
Не постоји научна аргументација која каже да када изговоримо грађани (именица мушкога рода у множини), мислимо само на мушкарце, па да морамо користити паралелне форме типа грађани и грађанке. Али постоји жив доказ у језичком осећању, али и у науци о језику да није тако. Када кажем драги студенти, мислим и на момке и на девојке, а у мојој учионици девојака је више него момака. Оне су студенти једнако као и момци, баш зато што су равноправне са њима. Ја ћу, наравно, истаћи компоненту пола фемининативом студенткиња, али онда када ми је потребан, с обзиром на комуникативну ситуацију, а не по сваку цену, и када је то потребно, и када није. Истом аналогијом, именица особа женског је граматичког рода, али ниједан се мушкарац не вређа када му кажемо да је особа, а не особ. И сва срећа да мачак Тоша, на пример, не може да се увреди што припада животињској врсти коју зовемо мачка (а не мачак), или распевани жабац из истоименог цртаног филма што припада врсти водоземаца коју зовемо генеричким именом жаба.
Либералније присталице идеје о родно осетљивом језику кажу, па добро, некада мушки граматички род ипак може да подразумева и мушкарце и жене (као што женски граматички род подразумева некада и мушке јединке), али свакако не у једнини. Језик и ту каже другачије.
У реченици Тај девојчурак је много симпатичан очигледно мислимо на девојку, а све је, замислите, у мушком граматичком роду, и именица, и заменица која уз њу стоји и придев који се на именицу односи. Можда би требало, даље, размотрити јесу ли увређене све мушкарчине или јуначине, пошто су женског граматичког рода, јер се та јуначина храбро борила за своју домовину.
Но, идејне творце родно осетљивог језика занимају само именице које се односе на звања, занимања, титуле и сл., а не то што пружа језичка стварност уопште. Али и ту ствари по њих лоше стоје.
Ако се обраћате лекару којег видите, рећи ћете докторе или докторка јер их познајете и очигледно је ког су пола. Ако нису познати у искуству, попут оних делова реклама који се брзо изговарају за више детаља посаветујте се са својим лекаром или фармацеутом, користиће се именица мушког граматичког рода јер је у семантичком фокусу занимање, а нису конкретне особе које посао обављају. Дакле, ако је нешто генеричка представа о занимању, користићете именицу мушкога рода, а ако је конкретна особа, вероватно (али не и нужно) семантика именице ће подразумевати и пол.
Према сличном принципу, мени у дипломи пише да сам доктор наука, исто као и мојим колегама мушкога пола. Именице са значењем титула, звања, занимања итд., односе се на функцију или посао који се обавља, а тек секундарно, на конкретне особе. Звање доктора наука, дакле, подразумева одговарајући степен образовања, а не то да ли особа која има звање јесте мушко или женско. Компонента пола је овде опет ирелевантна. Зар није сексизам управо да мора да се зна којег сам пола (или родне улоге) из титуле и звања?

Човек би помислио да равноправност као савремена цивилизацијска тековина подразумева да се различитост не истиче тамо где то није битно.

Друго, једнако важно као обесмишљавање целе науке о језику. Чија је потреба да доследно користимо новоуведене лексеме попут *психолошкиња или *истраживачица? Или да конструишемо реченице попут Драги учениче / драга ученице, пошто си успешно савладао/ла ову лекцију... у школским уџбеницима? Да ли је спроведено озбиљно емпиријско истраживање које показује да родно осетљив новоговор побољшава положај жена у друштву? Да се девојчице осећају оснаженијима и равноправнијима ако им се пласира деконструисана реченица у супротности са свим правилима језичке економије, а дечаци их зато више поштују (а не зато што су у кући научени, а примери добре друштвене праксе показали да је жена равноправна са мушкарцем)? Одговор на ова питања је одричан. Оно, што, међутим, засигурно знамо јесте да је језик који обилује оваквим особинама (Истраживачи и истраживачице су се састали/ле...) маркер феминистичког и трансродног дискурса. Дакле, ми сви сада МОРАМО да робујемо некој идеологији. Јер, у Закону о родној равноправности јасно стоји, употреба родно осетљивог језика је обавезујућа (члан 73).

Ово је преседан у историји српске културе којим неко свим грађанима Републике Србије намеће идеолошки подобан дискурс, а истовремено тим преседаном дезинтегрише српски књижевни језик, али и мисао коју бисмо њиме артикулисали.

На крају, ево једног детаља који сликовито дочарава на које ће се све начине урушити језик као огледало културе јер ће наше књижевно и књижевнојезичко наслеђе бити "канселовано". Замислите једног доброг писца чији је роман написан родно осетљивим језиком. И замислите себе као читаоце.

21. 02. 2024. у 12:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

Политика

0 6

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА УБИЈЕНЕ АНГЕЛИНЕ АЋИМОВИЋ: Годину дана од масакра у Рибникару (ВИДЕО)

Друштво

0 0

ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА УБИЈЕНЕ АНГЕЛИНЕ АЋИМОВИЋ: Годину дана од масакра у Рибникару (ВИДЕО)

РОДИТЕЉИ убијене девојчице у Рибникару, Ангелине Аћимовић, говорили су за Новости у подкасту "Мислим да је важно".

03. 05. 2024. у 16:05

ПОСЛЕ ОПТУЖБИ ДА КРИЈЕ НАЦИОНАЛНОСТ И ВЕРОИСПОВЕСТ: Ја сам Српкиња, крстићу сина у Храму! Маја Беровић о ПРАВОМ имену и пореклу

Познати

0 0

ПОСЛЕ ОПТУЖБИ ДА КРИЈЕ НАЦИОНАЛНОСТ И ВЕРОИСПОВЕСТ: "Ја сам Српкиња, крстићу сина у Храму!" Маја Беровић о ПРАВОМ имену и пореклу

"ЈА САМ Српкиња и поносим се тиме!"

01. 05. 2024. у 13:14

ЊУЈОРК КАО СЦЕНОГРАФИЈА И ГЛАВНИ ЛИК: Култни амерички романописац Пол Остер преминуо у Бруклину

ЈЕДАН од најзначајнијих америчких романсијера, песник, есејиста, сценариста, редитељ и преводилац, свестрани стваралац који се својим постојаним друштвеним ангажманом сврстао међу утицајне критичаре стања савременог света - пре свега савременог америчког друштва.

02. 05. 2024. у 16:59