КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О животу жене

НОВА збирка прича Татјане Јанковић "Поглед под сукњу света" ("Агора") једна је од најбољих које су објављене у овој години.

Фото: Приватна архива

Увек под утиском њене претходне збирке "Данас сам била у нашој кући" (2016), која садржи неколико антологијских остварења, а којој, нажалост, није посвећено довољно пажње у нашој културној јавности, уочавамо да је у те две књиге тематско-мотивски круг исти. У њега је смештена жена која плете причу и око које се плете прича - против смрти - чак и када се о самој смрти приповеда, а ипак, доминантно осећање јунакиње је нерасположење и резигнација. Оно, констатујемо читајући, претеже над ведрином.

Шта је узрок томе?

Одговора је свакако више, а неки од њих могли би бити:

Фото промо

Потом она која приповеда сасвим отворено, повремено у иронијском и аутоиронијском фону, кроз сопствено искуство дефинише најинтимније - и најснажније - осећање мајке, све оно што подразумева чињеница да је сада потпуно одговорна за живот нејаког, несамосталног бића и да као мајка никада више неће бити спокојна ("Свет је пун мајки.

Мајке су пуне страшних прича. Утркују се у њима. (...) Родила сам себи свог малог бога, он зна сваку моју мисао.") Та чињеница условљава нелагоду, каткад и физичку бол (при дојењу) и константну жртву. Сву комплексност те заокружене, високоестетизоване слике требало би да примимо ћутећи, с поштовањем, а ипак, у светлу времена у којем живимо, размишљајући о томе да ли је баланс могућ. Где је граница коју би жена као свесно и одговорно биће морала да постави? Где се заокружује дете, а где почиње она? Мора имати себе да би ваљала другима. Не банализујући то стално место, сигурно у животу сваке мајке, она која приповеда указује кроз конкретно искуство, сугестивно, на нијансе, на оно што се заиста не сме превидети.

Њена чула стално су отворена и за догађаје којима је сведок или пак за оне о којима слуша - претежно од жена: од баке (заправо Велике Мајке), која - наравно - има повлашћено место у њеном сећању јер је - архетипски - иницира у ствараоца ("Мене је баба учила да плетем.

(...) Ја, међутим, уопште не плетем. Пишем приче, то је оно што радим",) потом од мајке, с којом је у сложеним односима и амбивалентних најдубљих осећања према њој ("За њу, све што није било корисно било је штетно."), од пријатељице, чије је одрастање обележено понекад екстремним искорацима, до коначног искорачења из тог пријатељства, од школске теткице која је на свом мукотрпном животном путу и у неблагонаклоним друштвеним околностима остала само измучена супруга и вечно забринута мајка...

Но, оне које приповедају у збирци "Поглед под сукњу света", препознају све деликатности ероса, његовог распламсавања, на почетку везе, и трњења, у репресивности заједнице зване брак, његовог очигледног изостанка - када "лептирићи у стомаку не раде истовремено код потенцијалних партнера ("Капутић), о мимоилажењу о којем смо много научили из литературе Павла Угринова, о којем настављамо да учимо и овде.

Иако је живот, по мишљењу оне која приповеда, "скуп мимоилажења". Скуп, не низ, сигурни смо да би се сложила с тим да је прича место сусрета и могућност за још низ нових. Зато, сретнимо се у њој.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Лепота и смрт

29. 11. 2023. у 12:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Искуства града

23. 11. 2023. у 10:00

Додатак Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Мрачне стране човека

15. 11. 2023. у 13:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: На ивици опстанка

12. 10. 2023. у 08:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације