БИБЛИОТЕКЕ СУ ЖАРИШТА ИДЕЈА: Јована Дишић о роману "Вакуум" и културном животу ван Београда

Б. Ђорђевић

12. 10. 2023. у 15:34

ВЕЛИКЕ књижевне приче врло често у својој сржи и јесу "мале" животне приче. Чак и када су тема књижевног дела историјски значајни догађаји, оно што им даје боју јесте продирање у судбину "малог" човека или ону људску, "обичну" страну неке историјске личности.

БИБЛИОТЕКЕ СУ ЖАРИШТА ИДЕЈА: Јована Дишић о роману Вакуум и културном животу ван Београда

Јована Дишић, Фото Приватна архива

Другим речима: ниједна прича није превише мала да не би могла постати тема уметничког дела, а сваки човек може постати књижевни лик. Само га треба сместити у прави (кон)текст - каже, за "Новости", Јована Дишић (1987), поводом свог романа "Вакуум", који је објавио "Вулкан".

Дишићева је директорка библиотеке у Кучеву "Никола Сикимић Максим", која обележава 150 година постојања. Рођена у Пожаревцу, сада живи у Раброву. У кучевској библиотеци основала је и води "БиблиоСалон" који је угостио низ наших значајних писаца, а уређује и часопис "Максим".

"Вакуум" је роман о сазревању младе жене. Главна јунакиња Ана нашла је свој начин за излазак из вакуума. Има ли рецепта за ту ситуацију у животу, и појединца и народа?

- "Вакуум" у неком смислу јесте роман о сазревању, али морали бисмо то преформулисати у: роман о сазревању јунакиње као уметника. Она мења ствари у свом животу зато што јој се не допада шта је постала и где се нашла, а све време промишљајући о књижевности и различитим видовима културних садржаја и појава које успут посматра. Она и чини искорак из вакуума уз помоћ уметности, захваљујући причи и причању. Међутим, тај искорак не може бити коначан, он се изнова мора правити. Наше друштво воли лака решења и удобност тих решења, али у такву замисао се не уклапају ни нестална људска природа ни непредвидиве законитости живота као таквог. Јединственог рецепта нема.

Ваш прави завичај је Црљенац, где је рођен и живео песник Србољуб Митић. То истичете с локалпатриотским поносом (Митић се, чак, појављује у једној епизоди "Вакуума"). Близу библиотеке у којој радите рођен је Стеван Раичковић. Пишете и кратке приче, које су проза најближа поезији. Стално сте у близини поезије?

- Културни живот Црљенца својевремено је био врло разноврстан и богат. Народно поетско стваралаштво, плес и музика са једне стране, савремена поезија и поп-рок музика са друге.

И све се то у мом одрастању међусобно уклапало и природно допуњавало. Данас су од тог богатства остали само окрајци, али ако је у вама чучала макар једна уметничка мрва, није могла да се не умножи и не развије. Поезија је тако уткана у мој начин размишљања, а тврдим да се у сваком месту у овој нашој културом пребогатој земљи може наћи нека личност значајна за ту исту културу, нарочито за поезију. Само је треба запазити и извући из заборава. Стицајем животних околности нашла сам се у библиотеци у Кучеву, а близу Нереснице, села у коме је рођен Стеван Раичковић. Он је на једном месту записао: "Кад све прође, вратићу се у Нересницу, где је све и почело." Ја тај запис схватам као неку врсту аманета и намера ми је да Стевана Раичковића симболично вратим у један од његових завичаја. Не говоримо довољно о њему у крају у коме је рођен и то треба да се промени.

Завршили сте основне и мастер студије књижевности на Филолошком факултету у Београду, вратили сте се у завичај, одужујете се родном крају. Мада су културна дешавања углавном концентрисана у Београду, показујете да исти ниво квалитета могу имати и у тзв. провинцији?

- Волим да подвучем да је та представа - да се квалитетна културна дешавања дешавају углавном у Београду - једна велика и врло штетна заблуда. У престоници их свакако има више у односу на друга појединачна места, али ван Београда се већ деценијама непрестано дешавају невероватне ствари, само се о њима у широј јавности мало говори и мало зна.

Када би се помније пратио само рад библиотека по Србији, било би јасно на шта мислим.

Библиотеке су уточишта и бастиони културе, ризнице и жаришта идеја, организују озбиљна културна дешавања, имају издавачку делатност. Част ми је што могу да дам свој допринос обележавању 150 година од званичног почетка књижевног животу у Кучеву. Напослетку, да нисам пронашла мир у библиотеци, питање је да ли бих икада довршила "Вакуум". И то је неки дуг који треба вратити.

Веза музике и поезије

A Већина писаца прозе почињу као песници. И Ви сте почели са певањем, али не стихова поезије: били сте одлична, кажу, поп-рок певачица...

- За мене су музика и поезија у чврстој вези и, као што волим и народну и савремену поезију, одувек сам радо певала и изворну народну и поп-рок музику. Халапљиво сам читала народне бајке и помно слушала усмено приповедање људи око себе. Тако да, узевши у обзир претходне паралеле, није необично што пишем прозу. Једино, ето, што нисам почела као песник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.

14. 05. 2024. у 10:00

Коментари (0)

Две звезде – једно спектакуларно вече!  Да загреје и преокрене будућност