ПЈЕР, ХУМОРИСТИЧКИ МАНИФЕСТ КАРИКАТУРЕ: У Сусрет 56. конкурсу карикатуре компаније "Новости", који ће бити расписан 5. септембра

У КАТАЛОГУ прошлогодишњег "Пјера" објављен је овај текст, сада допуњен са неколико информација, а поводом расписивања новог 56. конкурса карикатура" Пјер 2023", 5. септембра.

Са прошлогодишње изложбе награђених радова "Пјер", Фото И. Маринковић

Када наши спортисти, писци или глумци добију неку домаћу, а поготово светску награду, сви медији их хвале, штампа доноси вести или дугачке чланке са сликама. Љубе се пехари, гризу медаље, развлаче осмеси на великим ТВ екранима док кајрони поносно клизе с десна на лево. Маше се са балкона, позорница. Председници и министри шаљу честитке, понекад и паре. Али када их добију карикатуристи, ништа, мук. Министарства не подржавају и не финансирају скоро ниједан конкурс карикатуре. Ипак, пре неколико дана сам, боравећи у Крагујевцу као члан жирија међународног салона антиратне карикатуре, сазнао да су ове године подржани од Министарства културе. А они су уобичајен, популаран вид презентације ове уметности, са дугом традицијом и део наше богате културне баштине. "Пјер" је најугледнији и са 55 година најстарији, али опстају и други, антиратни у Крагујевцу, "Златна кацига" у Крушевцу, Аnimal Cartoon у Београду или вински на Палићу који је кренуо па одласком Миленка Косановића застао. "Златни осмех" такође, иако је достигао велики углед у свету а пратеће изложбе о Тесли и Нушићу биле сензације. Надајмо се да ће и неки од њих наредне године бити помогнути.

ВЛАХОВИЋ Златни "Пјер" 2017. Илустрација Југослав Влаховић

Награде је данас на међународним конкурсима много теже добити него раније. Некада су се радови слали поштом, сада углавном интернетом, па се број приспелих радова често мери у хиљадама. Добити награду у толикој конкуренцији је заиста подвиг који би морао бити препознат у медијима који као да се плаше да то објаве. А страх власти од карикатуре и сатире увек је постојао. Сетимо се само Томаса Наста, "америчког Пјера" из 19. века и његову мету, контроверзног њујоршког банкара и политичара Вилијема Твида који је завапио: "Брига ме шта пишу новине, моји бирачи су и онако неписмени, али они гледају те карикатуре!". И Петар Крижанић је, објављујући у "Копривама", узео надимак Пјер да би измакао властима у Загребу а потом се преселио у Београд, пре више од једног века где је био и међу оснивачима "Јежа" 1935. године.

У свету и даље расте интерес за карикатуру, конкурса је све више а јављају се и нове, многољудне нације. Поред већ етаблираних Турске, Ирана, Кине, ту су и Индонезија, Мароко или Египат са одличним, изузетно активним сајтом. А у квантитету је и кавалитет.

На отварањима долазе угледници из света уметности, културе, политике и наравно медија, користећи их и за промоцију своје земље. Поздрављају нас и амбасадори, виоре се њихове заставе и грбови. Неколико међународних конкурса карикатуре има тзв. Косово, Хрватска такође, где је Удружење карикатуриста давно добило од државе простор и галерију у центру града. Када је то својевремено тражио Бранко Најхолд у Земуну, одговор је био: мук. Па "испоштујте нас", рекли би земунци са маргине.

У штампаним медијима ситуација у Србији је још увек неупоредиво боља у односу на регион. Скоро сваки лист који држи до себе, а поготову они са традицијом, имају карикатуру. Али то није довољно. Конкурси, фестивали хумора и сл. се морају много више поджати. "Добро је то за здравље нације и држава их треба помагати" писао је знаменити психијатар др Петар Бокун у својој јединственој књизи "Хумористички манифест".

Југослав Влаховић, Фото Приватна архива

Прошле године значајне награде у свету добили су Борковић (Насредин Хоџа, Анкара), Дивац (WPC, Португал) и Влаховић (Сатирикон, Легница) али је то остало непримећено, у сенци. Пјер, Компаније "Новости", која ове године слави 70 година од оснивања, светла је тачка у том мраку али заостаје у критичкој политичкој сатири на којој је и постављена Пјерова цртачка филозофија и пракса. Не мора бити доминантна али за неки низ година или деценија из каталога "Пјера" неко ће помислити да је у Србији било досадно, и без аутора који су провоцирали власт и актуелне догађаје, а то је ваљда једна од сврха карикатуре.

У данашње време на конкурсима и изложбама приметан је уплив ликовно богатих радова, и класичне и дигиталне врсте. Као да се уметници карикатуре 21. века враћају сликарству које су напустили крајем 19. када су засићени од вишевековног владајућег академизма и његових тема и шаблона, у карикатури открили један нови активизам и слободу стваралаштва. Тај тренд присутан је и код нас, најпре код млађих аутора и даје наду да ова ова наша специфична уметност има будућност.

                 (Аутор је илустратор--карикатуриста, проф.ФПУ у пензији)

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

КИШОВ ПОРОДИЧНИ КРУГ: У средишту тога круга налази се она жива рана која непрестано пулсира на други начин

22. 08. 2023. у 15:58

Додатак Култура

0 0

МАЈСТОРИ ФРАНЦУСКОГ СТРИПА: Издавачка кућа "Чаробна књига" представља "Изгубљена доба" и "Матеа"

12. 07. 2023. у 14:33

Додатак Култура

0 0

ШТА НАМ СВЕ ОСПОРАВА ХАЗУ? Поводом саопштења хрватских академика и Матице хрватске

12. 07. 2023. у 12:33

Додатак Култура

0 4

БЕСЈЕДА О КОСОВУ: У српском језику постоје две речи препознатљиве у целом свету

04. 07. 2023. у 14:19

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације