КОД ВОЂЕ РЕВОЛУЦИЈЕ: Лењинова биографија из пера писца и критичара Лава Данилкина

ЛАВ Данилкин, руски писац и књижевни критичар, рођен 1974, дипломирао је и магистрирао на Филолошком факултету Московског државног универзитета.

Фото Службени гласник

Са својих 25 година био је главни уредник "Плејбоја", затим се посветио књижевној критици, управо у време кад је стасавала млада генерација његових вршњака. Својим особеним књижевним укусом и оригиналним стилом, који се веома разликовао од дотадашње академске уштогљености, скренуо је пажњу на себе, а изоштреним осећањем за реч умео је да препозна таленте у новајлијама. Убрзо је стекао опште поштовање. О њему се писало:

"Бестселер почиње позитивном критиком Лава Данилкина", "Човек који је све прочитао", "Манијакално честит" итд. Иза њега су бројне награде за књижевну критику, али је тај како његове колеге кажу одметник у писце побрао и бројне књижевне награде, а међу њима је можда најважнија Велика књига за Лењинову биографију објављену 2017. када је ова књига била и књига године (коју је код нас објавио "Службени гласник").

Да нисам радила на преводу заједно са колегиницом Јеленом Вуковић, за мене би то што је он аутор било више него довољан разлог да је прочитам, иако морам бити искрена, никада нисам била нарочито очарана ликом и делом главног јунака. И потпуно очекивано, барем за мене, искусни књижевни критичар донео је једну посве другачију биографију вође пролетаријата. У њој је много и самог Данилкина, због чега она није окамењени текст из далеке прошлости, већ врло модерна студија уклопљена у данашње културне обрасце. Она се не бави само једном снажном личношћу, већ и оном хегелијанском дијалектиком, захваљујући којој је Лењин тако прецизно и непогрешиво могао да осети пулс времена, а Лав Данилкин вешто склапа пазл од разбарушених, често опречних чињеница и на тај начин ствара 3Д модел вође, због чега је његов Лењин стога живљи од свих живих, али не у пионирско-комсомолском, већ у личном смислу.

Збијени, раскошни текст Пантократора је заправо путопис по Лењиновим животним станицама, по којима Данилкин јури са страшћу Ден Брауновог професора Лангдона, покушавајући да дешифрује код вође револуције. Оно што читаоци могу да очекују нису само чињенице и њихова упоредна анализа, него и лични утисци аутора, који завирује кроз прозоре куће у којој су Уљанови живели у Симбирску, диви се клими у Шушенском, процењује Казањ из једне нове перспективе, посматра Минхен са прозора једног паба и тако даље.

Притом треба рећи да аутор потпуно занемарује како совјетски, тако и антисовјетски дискурс, држећи се врло приљежно оне опробане препоруке да је најбољи рецепт за писање историјског дела "све знати и све заборавити". Геније, отац светске револуције, велики злочинац, тиранин, фанатик и убица - све ове карактеристике нису у фокусу. Лењин је за аутора, што би млади рекли кул лик, чудесан историјски и људски феномен, ни више, али ни мање од тога. Грандиозна фигура у светским размерама, лишена било каквог доминантног предзнака који би претпоставио његову недвосмислену процену...

Лењин и Стаљин, Фото Службени гласник

Оно што је такође несумњив квалитет ове књиге је препознатљив ауторски стил - бескрајно шармантан, помало арогантан, препун англицизама, али истовремено врло близак савременом градском читаоцу. Данилкинов Лењин шаље чек ин из Цириха или Женеве, његовог деду по мајци Данилкин крајње ноншалантно пореди са јунацима Џона Гришама, Лењинов стил одевања из периода Грађанског рата за њега је "шеби шик", а острво Капри где је један период живота провео и Максим Горки, ол инклузив ланац "Клаб Мед". На неки чудан начин, оно што би код неког другог аутора можда деловало неумесно или барем неприкладно, код Данилкина је потпуно природно: он не покушава да вештачки архаизује свој наративни манир, уподобљавајући га расположивом материјалу, не стоји мирно пред својим јунаком, већ о њему говори онако, како би са савременицима разговарао о било којој другој особи. И то без сваке сумње овој књизи даје на актуелности и свежини: ни трага прашине и патине коју смо навикли да видимо на Лењину и онда када је био поштован и када је био бесно растргнут и данас када је он потпуно заборављен.

Фото Службени гласник

Ван своје уобичајене сценографије - конгреса, митинга, илегалних састанака - у париском кафеу, пивници, на средоземној плажи или на планинарењу, Лењин је један потпуно другачији лик. Понекад романтичан, понекад застрашујући, понекад јадан. Две године пре него што је постао државни лидер, буквално просјачи по Европи, па чак и изгледом подсећа на скитницу. Али углавном је у обичним стварима неспретан и смешан: пада са омиљеног бицикла, из џепа му украду пиштољ, али и ауто - а тада је већ био шеф велике совјетске државе!

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ТРАГАЊЕ ЗА СОБОМ: Роман Огуза Атаја који је променио турску књижевност

21. 02. 2023. у 15:29

Додатак Култура

0 0

КОСТИ НАШИХ ПРЕДАКА: Зар ће све то такође дати завршену вечну лепоту?

21. 02. 2023. у 14:11

Култура

0 0

ЗМАЈЕВИМ СТИХОВИМА ОТАЦ НАС УСПАВЉИВАО: Са песником Миодрагом Раичевићем, добитником Змајеве награде Матице

21. 02. 2023. у 08:34

Додатак Култура

0 0

ГОРУЋА АЛЕГОРИЈА НАШЕГ ВРЕМЕНА: Најбољи домаћи филмови у 2022.

03. 01. 2023. у 15:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације