НА ТИ СА ЖИВОТОМ: Девет деценија од рођења Бране Црнчевића који је оставио велики траг у српској књижевности и политици

Зоран Аврамовић

28. 02. 2023. у 15:55

СЕЋАШ ли се, читаоче, афоризама из времена титоизма: "Пре рата нисмо имали ништа, а онда су дошли Немци и уништили све", или: "Култ личности је половина култа дволичности".

НА ТИ СА ЖИВОТОМ: Девет деценија од рођења Бране Црнчевића који је оставио велики траг у српској књижевности и политици

Фото С. Сарић

Написао их је књижевник кога је реч баш хтела; писана једнако као и говорна. Није Брана Црнчевић писао само афоризме. Дар му се раширио у готово све писане жанрове. Почео је као новинар у листовима "Јеж" и "Дуга", касније пише колумне у дневним и недељеним новинама. Мед дана, текући догађаји и личности, заокупљали су његов дневни језик и то до часа када га је смрт позвала у своје окриље. Таленат за реч није му допустио да се укотви у новинским текстовима. Лако се креће кроз књижевне врсте: пише песме за децу и одрасле, приче, романе, драме за позориште и телевизију, полемике, портрете савременика. Написао је 33 књиге разних жанрова (Издвајам по мом укусу: "Црни ђаво, црвени реп", "Књига задушница", "Пиши као што ћутиш") за које је добио награде "Змајевих дечјих игара", Златни беочуг, Златни кључић града Смедерева за књижевност за децу, Златни крст цара Лазара за песништво, Мајсторско писмо Књижевне заједнице "Борисав Станковић".

СЕЋАЊЕ Ного, Црнчевић, Ћосић, Михиз и Вучелић, Фото архиваицом Ћосићем у редакцији "Новости", Фото С. Сарић

Брана Црнчевић је рођен 8. фебруара 1933. године у Ковачици, а преминуо 14. априла 2011. године у Београду. У том бурном биографском луку, оставио је свој писани и говорни траг у књижевности и политици. Овај који пише сећање на ретко луцидног писца, посебно истиче његову јавну улогу у једном ретко трагичном времену српске историје. По некњижевној активности, по политичком ангажману, Брана Црнчевић следи традицију српске културе: књижевници учествују у јавном и политичком животу нације и државе. Припада оној групацији српских књижевника који су се критички мешали у политичке послове комунистичке Југославије и Србије. Разликовао се од оних писаца који су о политици говорили и писали тамо-овамо; издалека, са висине, са обавезним истицањем да су "партијски неопредељени". У време разбијања СФРЈ одлучно и смело стао је на страну српских интереса, права и слободе. Није се колебао у схватању политичке активности: јавна личност се опредељује за неку опцију, био припадник странке или не. Брана је у том погледу био јасан, отворен, предвидив. Његово политичко становише било је до краја доследно - јединство демократских и српских националних вредности. У комунизму био је међу водећим српским интелектуалцима који су се супротстављали монополу власти и њеној репресији. Са ратним распадом СФРЈ без двоумљења је стао у одбрану демократске Србије, њених националних и државних интереса, али и права делова српског народа који је остао у другим републикама. Своје политичко опредељење остварио је у политичкој јавности али и кроз страначко деловање. Његова реч се, по сведочењу савременика, увек пажљиво слушала. Лако и течно је говорио. Брзо је мислио, још брже тачно процењивао ситуацију. Прецизно разликовао општи и појединачни интерес у политици. Са талентом је препознавао особине личности које су политички деловале. И при свему томе, ништа за себе није тражио. А и зашто би? Већ је био остварио своје књижевно дело. Његови афоризми, песме незаобилазне су у било којој антологији. Какву је оду написао "Србији" у четири стиха! "Последња си моја синагога/ мој последњи Петровград и Рим/ С Тобом, можда, могу и без Бога/ А без Тебе не могу ни с њим".

Величина Бране Црнчевића је и у томе што није користио политички ангажман за препоруку своје књижевности нити је књижевност мешао са политичким радом. Политику је схватао као одговорност за постојање и развој нације и државе, а књижевност као остварење идеала уметничке лепоте. Остала је у сећању и његова улога у Матици исељеника где је помагао Србима избеглим из Хрватске и Босне и Херцеговине.

Србин, Циганин, Црногорац, Ром

Фото промо

Имамо добре другове

Познате по томе
Што презиру Цигане,
А поштују Роме!

Јуче бејах Циганин

А данас сам Ром,
Каква дивна промена
У животу мом.

Упорно нам пристижу

Весели саборци.
Јуче беху Срби
Данас Црногорци.

Примам нову истину

А терам по свом,
Ја сам Србин Циганин
Црногорац Ром!

Борислав Михаиловић Михиз је са неколико реченица исклесао лик Бране Црнчевића:

"Ретко који наш писац тако штедро расут по жанровима и врстама, тако самоубиствено разапет над краткотрајним поводима свакодневнице, тако несхватљиво лишен целомудрене озбиљности пробирача, тако заверенички одан нашим домаћим мукама и неподопштинама и тако укорењен у њих без прапораца фолклора, тако истински савремен без помодности, тако на ти са животом".

Са Владимиром Војновичем и Добрицом Ћосићем у редакцији "Новости", Фото архиваицом Ћосићем у редакцији "Новости", Фото архива Новости

Како се сећамо таквог Бране Црнчевића? Место у библиотекама српске књижевности је обезбедио. А у књижевној јавности? Српска култура и књижевност подлегли су брзом времену у коме живимо, па лако пролази поред библиотека. Нема Брана ни бисту, ни награду која би носила његово име, ни књиге о њему ако изузмемо књигу Горана Козића "Брана Црнчевић" (2019), ни фондацију као добротворну установу чија би средства била намењена ширењу културе и књижевности. Брана Црнчевић је заслужио трајно памћење изван библиотеке, као књижевни стваралац, као политички борац за српске слободе и права. А посебно због храбрости и достојанства што се отворено, одговорно, без скривања и претварања, определио за српство у изазовним временима титоизма, југословенства, европејства. Као у песми "Србија".

Фото С. Сарић

Где да побегнем

ПРИЗНАЈЕМ, све теже пишем. Омрзао сам телефон. Плашим се новина. Телевизија ме ужасава. Телефон ми може забости у уво какву подлу вест као нож у леђа. Новине су живи песак. Кад одложим новине срећан сам што сам извукао живу главу. Телевизија ме сваки дан набија на колац. Крварим гледајући ТВ Дневник, а где да побегнем, зар с коца на конопац, зар с ТВ Дневника на "Фарму" или на "Грандову" прц параду? - писао је Брана у "Писму Милораду Вучелићу", објављеном у "Печату" 2011. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили