ХОДОЧАСНИК СА КИЧИЦОМ И ПЕРОМ: Књига Милутина Дедића "Записи с предумишљајем"

ПРИРОДНО је што је човек са именом краља који је саградио највише српских средњовековних храмова обишао највише манастира и цркава.

Фото: И. Маринковић

Природно је што је човек који је рођен на мору волео путовања, бродове и ветрове. Природно је што је човек добар као хлеб обишао, описао и осликао највише воденица. Природно је што је сликар, који је уживао у животу без предумишљаја, писао "Записе с предумишљајем". Није, међутим, природно што таквог човека, након његовог изненадног одласка, нема у Алеји заслужних грађана у Београду. Милутин Дедић је био, у сваком погледу, част за Београд и комплимент за српску културу.

Овако песник Радоман Кањевац говори о лику и делу свестраног уметника Милутина Дедића (1935-2021), у "својству" главног уредника Радио Београда 2 на чијим таласима се од 2018. емитује емисија "Записи са предумишљајем" која је, нажалост, надживела свог творца. Дедић је преминуо 11. марта 2021. године, али су његови прилози и даље у етру. У издању РТС издаваштва и Епархије далматинске са седиштем у Шибенику, недавно се појавила истоимена књига овог неуморног путописца који слушаоцима и читаоцима, на јединствен начин, приближава сва митска места, од Кавказа до Хиландара.

Из књиге "Записи с предумишљајем"

- Рано су почели да ми привлаче пажњу људи, њихова дела и трагови које су оставили. Први сачувани запис о томе урадио сам као шеснаестогодишњак 1951. године. Нацртао сам чесму у шибенском Варошу, где сам живео, која је годинама значила живот у том безводном делу града. Сада од ње нема ни трага нити је се ко сећа - објашњава Милутин Дедић на почетку ове јединствене књиге, у којој је својим пером и кичицом сачувао од заборава многе отиске минулих времена.

Његови литерарно-ликовни записи остали су забележени на десетак хиљада страница и око шест хиљада цртежа и слика, у облику дневника, хронике, путописа, поетских рефлексија, коментара, осврта...

Из књиге "Записи с предумишљајем"

- Није било довољно пуко бележење, већ је било потребно проучити одговарајућу литературу, архивску грађу, а пре свега отићи на лице места - открива у књизи Дедић. - Прожимање и преплитање разних утицаја помогло је изграђивању свега онога по чему се народи међусобно разликују. Српски народ је у том погледу изванредан пример. Готово је немогуће набројати све утицаје које је кроз своје трајање примио, а ипак је изградио и сачувао свој културно-историјски, духовни и људски идентитет.

Сликар, историчар уметности и путописац успомене с бројних обилазака српских цркава и манастира (од Призрена до Сремских Карловаца, од Свете Горе до Крке), крстарења по морима (од Индијског до Атланског океана, од Балтика до Медитерана) сместио је међу корице ове књиге обојене утисцима, занимљивостима, а пре свега душом њеног аутора.

- Међутим, Грачаница на Косову, где су савременици поменутих великана, Михаило и Евстатије и њихови сарадници из дворске сликарске радионице краља Милутина оставили, такође, врхунска дела, опасан је високом и бодљикавом жицом. Налик концентрационом логору. Мало кога то узнемирава... На срећу, то није угасило сјај и духовну снагу који избијају из ових светиња. И тако, меандрирају злодела с трајним вредностима, која упркос многим невољама ипак опстају.

Из књиге "Записи с предумишљајем"

Ходочастећи нашом историјом, културним и духовним наслеђем, Дедић открива радозналом читаоцу и неке непознате или мало познате чињенице. Између осталих и ону легенду како су Јермени, међу другим вазалским народима, послали своје војнике у Косовски бој. А онда их је "пренула" звоњава, рано ујутру на Видовдан, због које су одлучили да напусте ратиште: група јерменских војника повлачећи се залутала је у беспућу планине Озрен. На једној заравни наишла је на осам извора воде, па је одлучила и да остане. На том месту подигли су манастир са црквом посвећеном Светим арханђелима Гаврилу и Михаилу, а народ је у знак захвалности овај манастир назвао - Јерменчић.

А писац, кога називају и сликаром културне баштине, својевремено је у једном разговору рекао:

- До 1962, кад сам дипломирао, променио сам тридесет и пет адреса и исто толико газдарица. Студирао сам и радио као коњ, све и свашта. Но, ниједеног тренутка нисам помишљао да одустанем, да се вратим. Јесте мени Шибеник у срцу, али ми је Србија у души...

Сада је на Србији ред да дело овог изузетног уметника и човека не препусти забораву, следећи са захвалношћу и предумишљајем Дедићев пример како се памте људи за које је "свака енциклопедија била обичан, безвредан, немушти комад папира".

Брат Арсен

- Милутин и Арсен били су два јединства у супротности. Колико је Арсен био дисциплинован, фокусиран, самозатајан, толико је Милутин био рапсодичан, распричан, радознао, ренесансни полихистор с којим сте могли сатима разговарати о свему што би вам пало напамет - пише Кањевац у предговору књиге.

Ипак, чини се да Београд није гајио (или бар показивао) подједнаку љубав према довојици браће: док је Арсена увек дочекивао с дивљењем (и готово страхопоштовањем), као да није био довољно свестан ни значаја ни присуства, ништа мање даровитог старијег Дедића.

"Сликарев маратон" у "Новостима"

Маратон у "Вечерњим новостима"

Пре "Записа с предумишљајем", Дедић је део грађе већ представио у књигама "Воденица божја и ђавоља", "Кућа облака", "Трг тишине", "Пркос ветру и времену", "Светлост у тами векова", "Осмех винског духа", а много тога остало је забележено и у фељтонима, колумнама, есејима, изложбама, па и ТВ серијалу "Енциклопедија за радознале" РТС.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

РАЈНА ДРАГИЋЕВИЋ: Српски језик у огледалу стварности

31. 01. 2023. у 08:41

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Путокази времена

31. 01. 2023. у 08:46

Познати

0 0

КО ЈЕ СВЕШТЕНИК ИЗ ОЛУЈЕ: У стварности озбиљан фрајер (ФОТО)

30. 01. 2023. у 18:26

Панорама

0 0

ДА ВАС ВИДИМО: Који облик одговара кључу? (ФОТО)

30. 01. 2023. у 19:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације