РАЈНА ДРАГИЋЕВИЋ: Српски језик у огледалу стварности

ВРЕМЕ крајности. Време интернета и могућности да свако има право да се медијски изрази довело је до несметаног развоја различитих облика ексцентричности у савременој култури.

Фото: Приватна архива

Истовремено се развијају култура и њена супротност - антикултура, култура апсурда. Оба културна смера имају много пратилаца. Тако се, на пример, на интернету појављује мноштво енциклопедија и других сајтова са поучним садржајем, али и много антиенциклопедија. Као реакција на "Википедију", настала је "Анциклопедија" на енглеском језику, "Апсурдопедија" на руском, "Вукајлија" на српском језику.

Ова појава се одражава на све сфере културе и на све типове система које је човек уредио, па и на однос према стандардизацији матерњег језика. У последње време, у Србији и Европи, пажњу привлаче два сасвим супротна приступа матерњем језику које повезује чињеница да се у њима огледа шири идеолошки, политички и културолошки контекст, тј. борба за редом према борби за нередом, борба за прописаним насупрот борби за спонтаним, тежња ка планирању према тежњи за анархијом.

ЗА језичку стандардизацију. У многим земљама постојала су или постоје државна тела која брину о језичкој норми. Њихов задатак, између осталог, јесте и да реагују на промене које се дешавају у матерњем језику и да одговарају на питања институција или појединаца којима је потребна помоћ у вези са актуелним језичким питањима, а њих стално има јер језик прати друштвене промене. Још пре четврт века, у децембру 1997. године, основан је Одбор за стандардизацију српског језика. Оснивачи су све српске научне институције које се баве проучавањем српског језика. Међутим, многим говорницима српског језика није познато да постоји ово тело, а његове одлуке, иако врло компетентне и промишљене, често се не примењују. Сличну судбину имају овакве институције и у другим земљама. У Хрватској је, на пример, од 2005. до 2012. године постојало Вијеће за норму хрватског стандардног језика. Оно је било у надлежности Министарства за науку и образовање. Један министар за просвету и науку је основао ово тело, а други га је распустио. У време постојања овог Вијећа објављен је нови хрватски Правопис, али у њему није усвојена ниједна одлука Вијећа, иако је министар који га је основао рекао да је то тело најважнија језичка институција у држави и да оно не доноси препоруке, већ одлуке. У Северној Македонији постоји Савет за македонски језик, који је основан при Министарству просвете. И поред бројних проблема које Македонија има у покретању евроинтеграција, јер Бугари не признају самосталност њиховог језика, Савет за македонски језик није до сада доносио одлуке које би утицале на решавање језичких проблема. Чак ни велике земље попут Руске Федерације немају успеха у раду државних институција чији је задатак да брину о језику.

Године 2014. председник Руске Федерације Владимир Путин основао је Савет при Председништву Руске Федерације о руском језику. На чело тог тела, Путин је поставио Владимира Иљича Толстоја, праунука писца Лава Н. Толстоја, у својству свог саветника за руски језик и председника Савета. Само неколико година касније, В. И. Толстој је дао оставку на место председника, а према речима потпредседника овог тела академика А. М. Молдована, Савет није постигао очекиване резултате у неговању норме руског језика.

Против језичке стандардизације. За разлику од бораца за неговање матерњег језика (и оних који се тиме баве регуларним средствима, али и оних екстремних), све су гласнији представници једног новог вида контракултуре, а то су борци против језичке норме, па чак и против стандардног језика. У многим европским земљама постоје и умножавају се образовани стручњаци за матерњи језик који бригу о матерњем језику сматрају расистичком и манипулаторском делатношћу. "Носећи стубови" (те бескрајно тужне појаве, како је нормирање језика назвао један од бораца за неписменост) "јесу ауторитарност и малограђанска нормативност нашег менталитета и теоријска и методолошка заосталост домаће лингвистике. Нормативистичко прескриптивно усмерење је наслеђено од претходних генерација и ранијих времена. Наслеђен је и ауторитарни дух. На млађој генерацији српских лингвиста је да ово промени и да тиме допринесе и промени на плану ширем од лингвистичке заједнице."

Екстремни облик борбе за неписменост демонстрирају руски "падоњки". Они који себе сматрају падоњкима залажу се за апсолутну анархију руског језика, на свим нивоима. Пишу онако како пожеле, намерно руше правила, не размишљају о граматичким облицима променљивих речи, а допуштају себи и сасвим слободан избор лексике, користе вулгаризме и лексику из разговорног, неформалног стила.

Стање на терену. И док се у расправама о језику губимо у екстремима, српски језик, као и многи други језици, доживљава драматичне промене. Језик медија претвара се у разговорни језик у којем се повећава број лексичких средстава за вулгарно, бахато и неваспитано изражавање. Тако, на пример, један колумниста, од безброј начина којима би могао да искаже да се ситуација неповољно развија, бира синтагму "такав абортус од развоја догађаја", а да би на експресиван начин рекао да се вест брзо проширила, он каже "и тада је фекалија погодила вентилатор".

Једна од кључних речи унутрашње политике постала је реч фикус, нпр: фикус-опозиција, фикус-влада, геј-фикус, стрејт-фикус, госпођа фикус, фикус-министри, фикус-националисти, кул фикус, украсни фикус, левичарски фикус, најобичнији фикус, дражесни фикус, официјелни фикус, фикус 2.0, Радуловићев фикус. Од ове речи граде се и нове, па постоји глагол фикусирати и именица фикусоманија.

Једна од кључних речи наше спољне политике јесте дипломатија, а она се не може високо вредновати ако се различити облици дипломатског деловања називају пингпонг дипломатија, тоалет дипломатија, апа-драпа дипломатија, фејсбук- дипломатија, мегафон дипломатија.

Овим примерима само је илустровано стање у српском језику. Да би оно било боље, уместо наклоности према екстремним приступима, више поштовања и поверења треба поклонити институцијама задуженим за бригу о језику и од њих потражити одговоре на све језичке недоумице.

(Сажета верзија предавања одржаног у Институту за европске студије на Савиндан 2023. године. Ауторка је професорка на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима, Филолошког факултета Универзитета у Београду)

Препоручујемо

Култура

0 0

ИМПРОВИЗОВАЛИ СМО ВРЛО МАЛО У РЕПЛИКАМА: Татјана Илић о сценарију за серију "Лако је Ралету"

31. 01. 2023. у 06:40

Култура

0 0

НОВОСАЂАНИ У "МАДЛЕНИЈАНУМУ": Представа "Док те ја храним и облачим" Позоришта младих на земунској сцени

30. 01. 2023. у 22:16

Познати

0 0

КО ЈЕ СВЕШТЕНИК ИЗ ОЛУЈЕ: У стварности озбиљан фрајер (ФОТО)

30. 01. 2023. у 18:26

Панорама

0 0

ДА ВАС ВИДИМО: Који облик одговара кључу? (ФОТО)

30. 01. 2023. у 19:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације