МРАЧНО ДОБА СВЕТСКЕ БРУКЕ: Ђорђе Кадијевић о животу и филму, сценарију о НАТО агресији, нашем времену

Марина Мирковић

11. 01. 2023. у 08:42

ЛЕГЕНДАРНИ наш редитељ, аутор култних филмских и телевизијских остварења Ђорђе Кадијевић, који је ове године ушао у десету деценију живота, и даље неуморно ствара. Премда је поодавно констатовао да је "остао последњи", те да је после одласка Пурише Ђорђевића постао без сумње најстарији режисер овдашњи, та га спознаја и даље каткад чини помало узнемиреним.

МРАЧНО ДОБА СВЕТСКЕ БРУКЕ: Ђорђе Кадијевић о животу и филму, сценарију о НАТО агресији, нашем времену

Фото: М. Анђела

Ипак, смрти се не плаши, а једино што од ње, односно од живота тражи јесте да се, кад дође тренутак, прекине лако и безболно - баш онако како се прекида филмски кадар. А највише би, открива, волео када би се то десило на снимању филма, и зато ради на томе...

- Недавно је одржан мини-фестивал посвећен мојим филмовима, и поново сам морао да приметим да баш нико није више жив, нити један глумац, чланови екипе... - наводи Кадијевић. - Као да нисам довољно добар да би Бог пожелео да ме узме, а ни довољно лош да би ме Сатана пожелео за себе, или бар нисам био такав док сам живео прави, људски живот... Сад се осећам као некакав зомби који узурпира туђ животни простор. А опет, морам признати да ме млађи свет и даље прихвата.

Не само прихватање већ и велико поштовање за његов рад, показала је и млада продуценткиња из Хрватске, која је недавно посетила Кадијевића са молбом да њена, загребачка кућа учествује у (ко)продукцији филма, по сценарију који редитељ управо приводи крају.

- Толико је млада и лепа да ми је жао што је продуценткиња, да је глумица, одмах би добила улогу код мене, рекао сам јој - каже Кадијевић са шеретским осмехом. - Они желе да продуцирају филмове у жанру по коме сам најпознатији, фантастичном. Иако сам филмску каријеру започео са ратним филмовима, никад се још нисам дотакао теме рата против НАТО, нашим страдањем и нанетом нам неправдом, а сценарио који пишем тиче се се управо те жалосне епизоде. Мој ће јунак током тог рата спознати да живи у свету злих духова Достојевског, свету претвореном у пакао, у коме је Ђаво сишао на земљу. Како се не ради о ратовању против Хрвата већ са Шиптарима, хрватски продуценти су били одушевљени сценариом, а ако би се десило да се и неко са албанске стране одушеви и пожели да учествује у копродукцији, лако бих пребацио своје јунаке на босанско или неко треће бојиште, јер је реч о универзалној људској причи са важним фантастичним аспектом израженим кроз фигуру Ђавола.

Од свега обећаног му и планираног, као и увек до сада, може испасти свашта, а и ништа, истиче редитељ, који је тако, без превеликих очекивања, снимио двадесет филмова и четири серије.

- Филм је за мене исто што и живот, ја други немам - вели овај свестрани аутор, коме је дуго упркос најзначајнијим филмским наградама спочитавано то што није школован за редитеља. - Тај је живот буран, филмски аутор доноси непоправљиве одлуке а оно што забележи филмска трака остаје за сва времена, али та стална ситуација високог ризика мени је испуњавала дух, дајући ми импулс луде храбрости и одлучности за које нисам ни знао да их носим у себи.

Фото: М. Анђела

Нешто слично могло би се рећи и за фантастику, која га је прославила и донела му статус култног ствараоца - Кадијевић ни до своје деведесете није успео да схвати одакле извиру све те фабуле, надреалне сцене и чудесни ликови:

- Знам шта је рат, одлично памтим Други светски, то се усекло у мене - а како све страхоте постају капитал од ког можете правити филмове, прво што сам пожелео било је да направим филмску ретроспекцију тог ужасног, нељудског периода. Међутим, идеолошке комисије и цензори нису били наклоњени мом начину, "жанру контрареволуције" и филмовима без иједног партизана, све сам го четник, недићевац, љотићевац..., и њихове људске драме. Стога сам, хтео не хтео, променио жанр, окренувши се фантастици али и телевизији, а потом и историјском жанру.

И када је радио ратне или историјске драме, иако и као професионални историчар свикао да се ослања на (ф)акте, Кадијевић би баш увек, баш све, зачинио и проткао и којим зрнцем фантастике:

- Осећам пун сопствени идентитет тек у садејству свих жанрова у којима сам стварао, све је то део исте целине, интегралне реалности. Увек сам, притом, тежио нечему што ту опипљиву "реалност" надилази, не могу ни да замислим човека који акцептира само ординарну стварност, он мора имати резонанцу и за фантастику, баш као и интерес за историју.

Понекад, Кадијевић зажали што није рођен с почетка двадесетог века, у то доба пуно ентузијазма када су се изговарале речи наде, победе, уједињења.

- Жалим, осећам стид у име целог људског рода што живим у овом мрачном добу светске бруке, док срамни неокапиталистички систем потире све вредности па и саму породицу, све тоне у девијацију и лудило, вековни страх Запада од словенске душе исказује се кроз гротескну, срамотну русофобију уз прогоне Достојевског или Чајковског... Знате, преживео сам два рата и три бомбардовања, и могу ме назвати залуђеним русофилом али ти Руси нас бар никада нису бомбардовали, а ови са Запада три пута су бацали бомбе само на мене. Срамота ме је што сам сведок тог потонућа западног света у који сам толико веровао напајајући се западњачком литературом, срамота ме је и у име Доситеја али и свих људи од духа, Волтера, Дидроа, Хегела или Гетеа, што живим и умрећу у таквом свету са својом пораженом војском и уз церење душмана.

Интелектуалност као хендикеп

Упркос оптерећењу због чињенице да му је отац политички емигрант и "напола издајник", те чињеници да није студирао режију, Кадијевић је првенац "Празник" успео да сними прошавши на конкурсу министарства, а филм је постао фестивалски и уврштен међу најбоља југословенска и најстрашнија ратна остварења.

- Баш као што се комисијама није допао мој приступ трагедији рата, многи су ми спочитавали како чињеницу да нисам професионални редитељ, тако и "претерану интелектуалност", нису желели да гледају дела неког интелектуалца, макар их један Еко назвао "фреском европске историје и културе" као моју серију о Вуку, већ радије културно-забавни програм у виду филмова неког од елементарних талената из којих је врцао тестостерон.

БОНУС ВИДЕО: РИЗНИЦА КУЛТУРЕ И ИСТОРИЈЕ: Народни музеј - чувар српске баштине

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (0)

УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)