САН О ЛЕПОТИ И СТВАРАЛАЧКИ ИНАТ: Песничка књига Гојка Ђога "Пут за Хум" у издању Српске књижевне задруге

ОДРАНИЈЕ је наговјештавана књига пјесама "Пут за Хум" Гојка Ђога, а сада је ево у плавим корицама сто четрнаестог кола Српске књижевне задруге, као 766. по реду, са својих тридесет пјесама, равномјерно - по десет - распоређених у три циклуса.

Фото: З. Јовановић

Прва два - "На Савином путу" и "Пут за Хум" - већ су најављивана, а трећи, са четири нама знане пјесме, уцјеловио се као нов и равноправан, са потврдом пјесниковог идентитета - "Ја нисам неко други". Ђогу је тај наслов био неопходан у његовој дубокој зрелости као идентитетски знак препознавања, као морални и поетички став, и као путна исправа и на Савином путу, и на путу за Хум и Захумље: и на путу метафизичког успињања уз Савине љестве - уз ластаре његове лозе - и на путу ка међи свијетова, "овога" и "онога", да се зна ко то тамо иде и ко то тамо пјева. Али ништа у Ђога није једнозначно, па ни овај наслов трећега циклуса, који је интертекстуална игра са Рембоом; реплика Рембоу, а може се разумјети и као блага пародија на Ђогу драгог француског пјесника. Ова књига је пуна као око: у њој нема ништа сувишно ни прекомјерно; њој ништа не недостаје. Она је скована и саливена као ћивот спреман на пут за оностране предјеле - за Хум и Захумље. Милосав Тешић је упозорио на вишезначност ових топонима: они и звучно и значењски сугеришу Херцеговину, али и свијет с оне стране хумке, иза хума.

Гледана као цјелина, ова књига је другачија од свега што је Ђого написао, мада се поједине њене пјесме налазе у ранијим збиркама. Овдје ћемо скренути пажњу само на једну пјесму, сасвим нову - "Инат ћуприја".

Фото: К. Михајловић

Има нечег андрићевског, мостоградитељског, мајсторског и неимарског у овој изврсној Ђоговој пјесми-причи. По доминантном значају лирског сижеа - по постојању приче - ова пјесма је жанровски блиска Бећковићевим пјесмама параболама, лирским "причама", какве су, рецимо антологијске пјесме "Бодеж" и "Огледало". Ово је пјесма о грађењу необичне ћуприје и о њеном неимару Исаку, главном лирском јунаку. Испјевана је као "легенда", односно етиолошко предање о настанку Инат ћуприје. Неимар је велики и доказани мајстор-умјетник - "који воли свој занат"; иноватор који жели да буде независан и вјеран само своме сну, да на нов начин гради нову ћуприју

Неимаров идеал је космичке природе: ћуприја би, очито, била један лук као млад мјесец, који би, са својим одразом у води, градио бурму од камена и њоме овјенчао ријеку. У том идеалу су спојени мјесец и сунце, небо и вода, лук и његов одраз, камен и бурма - космос у малом. Принцип љубави, изражен сликом бурме и вјенчања, односно прстеновање ријеке, уграђен је у неимаров градитељски идеал. Дјело се зачиње у неимаревом сну, темељи се на љубави и прстену, обухвата кључне елементе космоса и тежи ка непролазности и вјечности.

Али између умјетниковог сна и заноса, с једне, и животне стварности и историјских ужаса, с друге стране, постоји непомирљив зјап. Ратови су усуд људи и народа "на крајини". Избио је рат и господар је покупио све што је за рат способно, па отишао на војну. Град је допао у руке "некакве харамије", који је имао свој идеал градитељства и жељу да буде грађевином запамћен и овјековјечен. Заповиједио је неимару

Да гради по његовом плану.

Тиме је неимаров градитељски идеал разорен, као што је разорена и његова илузија о аутономији стваралаштва. У пјесму је уведена тема односа умјетника и (нелегитимне) власти, односно насиља "харамије" и "осамљене скитаре" над умјетником и његовим сном.

Фото: Промо

Таман је неимар помислио како се наругао насиљу харамије деформацијом сопственог стваралачког идеала, кад наступи нови социјално-политички преокрет: још није ни скинуо скеле с грађевине, стиже глас да се враћа прави господар, а да је насилник некуд нестао. Промјена власти не значи за мајстора спас, већ нову несрећу - освету господара што је радио за самозванца и харамију. Чекаће га

Предање не памти шта се збило с мајстором - је ли преживио излив властодршчевог бијеса - већ само његов инат и његово дјело - Инат ћуприју. Мајстор је за памћење мање значајан од његовога ината који је обиљежио његово дјело. Важно је дјело, његов настанак и трајање, а не мајстор Исак и његов биједни крај. Инат ћуприја је показала своју отпорност на пролазност и вријеме:

Пјесма је, несумњиво, похвала дјелу и стварању, али и ствараочевом отпору - инату - који се двоструко преноси на дјело: обиљежава га пародијом и гротеском и чини га отпорним и способним да се "инати с вековима". Стваралачки инат је једино што мајстор може да супротстави насиљу самозванца и харамије. Мајсторов инат је амбивалентан: он разара његов сопствени идеал љепоте, пародирајући га, али гради дјело отпорно на вријеме и пролазност. Разарајући један идеал, мајстор, пародијом и гротеском, гради нешто ново, "авангардно". Разарање идеала може бити стваралачки продуктивно. Инат као стваралачки отпор потврђује, сада у новом кључу, мајстора као иноватора.

Мајстор је мета властодршца, био он легитимни господар или самозванац харамија: сваки хоће да га потчини себи, својим плановима и намјерама, величању себе и сопствене власти, доказивању сопствене моћи и величине. За власт није важна ћуприја, као ни мајстор, а понајмање мајсторов сан о љепоти; важна је ћуприја као доказ снаге и величине господара, нелегитимног као и легитимног. Умјетник и његова аутономија су на удару; умјетник је двоструко понижен: присилом да ради за харамију, противно својим увјерењима, и јавним батинањем као казном зато што је то радио. Инат, пародију и гротеску власт не примјећује. Понижење долази од легитимне и од нелегитимне власти. Мајсторова унутарња драма - инат и отпор, и техника која их изражава - занима само пјесника. Једина мајсторова одбрана је инат, унутарњи стваралачки отпор, који се реализује као пародија сна, идеала љепоте - као Инат ћуприја. Али дјело не спасава мајстора од казне и властодршчевог бијеса; од животне неизвјесности; можда чак и од насилне смрти.

И сан о идеалу љепоте и Инат ћуприја у близини су мајсторове смртне опасности. Гојку Ђогу се у тим стварима може вјеровати: провјеравао је то пишући на својој кожи, изнутра.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 1

РЕНАТА САЛЕЦЛ: Човек је човеку вирус

20. 12. 2022. у 08:42

ТВ Новости

0 0

ИНТЕРВЈУ Редитељ Иван Живковић: Уживао сам радећи на серији "Госпођица Скарлет и Војвода"

19. 12. 2022. у 13:21

Друштво

0 0

ПОЛА СРБИЈЕ СЛАВИ, ПОЛА ИДЕ У ГОСТЕ: Зашто је Свети Никола најраспрострањенија српска слава

19. 12. 2022. у 08:43

Панорама

0 0

НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ: Како најбрже скувати пасуљ

19. 12. 2022. у 07:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације