НАЈСТРАШНИЈА ИСПОВЕСТ ДО САДА: Злостављао ме је седам месеци, повраћала сам стално - и данас осећам његов мирис на себи

@Lena - Neko ko nikad nije preziveo zlostavljanje, ne moze to ni da razume, kao Vi izgeda i hvala Bogu da ne razumete. To nije nesto sto se desilo u trenutku od strane nekoga koga ne poznaje, pa ona moze da odreaguje, kaze nekom i spase se. To je proces koji godinama traje, on potpuno promeni njihovu psihu i nacin razmisljanja. Njima u glavi ne postoji opcija da ga prijave ili kazu nekom. Jer to je ON. Mene je nevencani suprug zlostavljao godinama, u prvih godinu dana me uverio da je najbolji covek na svetu, da nikom kao njemu nije stalo do mene i da je on jedini koji mi treba u zivotu. Kad smo poceli da zivimo zajedno, pakao je nastupao postepeno. Neprimetno me odvojio od prijatelja, porodice, posla. Primetili su svi, naravno da su primetili. Roditelji su pokusavali da pricaju sa mnom, ja sam tvrdila da je sve u redu, govorila ako jos nesto lose kazu za njega da necu vise razgovarati s njima, to je stanje ludila. On je mene uverio da sam ja kriva sto on nije vise onaj covek sa pocetka veze, nezan i pazljiv, i da ja izazivam nasilje. I ja sam verovala, trudila se da se poboljsam, da ga ne nerviram, iskljucila iz svog zivota sve i svakoga ko mu je smetao, a smetali su mu svi moji. Ali nasilje se nastavilo. Sto je on bio gori, ja sam se trudila da budem bolja, a kopnila sam. Dok jedne noci, dok sam se pitala da li cu preziveti ovo batinjanje, nisam resila, ako ovo prezivim nikada me vise nece videti. Prvi put posle toga kad ga nije bilo, stavila nesto od stvari u ranac i pobegla. Nisam ga srela vise nikada, ali ga nikad nisam prijavila, a nikad i necu verovatno. Prosle su godine od tada i jos ga se bojim. Vratila sam se medju svoje prijatelje, nasla posao, imam stabilnu vezu, ali jos ga se bojim, susret sa njim ne mogu ni da zamislim. Fizicko nasilje nije bilo strasno kao psihicko i svaki minut njegovog psiho razgovora sa mnom bih uvek zamenila za deset samara. Psihicki me je najvise ubijao i ta vrsta nasilja mi je teze padala. Uverio me da nemam gde i kome da se obratim i da su i moji digli ruke od mene, da ne vredim nista. A i on je policajac, cenjen u svom okruzenju, ko ce mi verovati iako progovorim i ja sam verovala. A znao je kako da udari da ne ostavi trag, retko kad je bilo modrica ili neke vece posledice. Tako da nemojte govoriti i pitati se zasto neko nije uradio nesto, jednostavno vas ta osoba onesposobi da delujtete po tom pitanju. A to psihicki zdrava osoba ne moze da razume i ne morate da razumete, samo nemojte da osudjujete.