ЧУО САМ ПУЦАЊ, МАРКОВО ЛИЦЕ ЈЕ БИЛО КРВАВО: Суђење за ратни злочин у загребачком логору Ракитја – Србе ударали док не буду модри

НАС тројицу, Марка Утржана, Ж. Л. и мене су одвели у подрум да туку. Везали су нам руке лисицама иза леђа и ударали палицама.

Специјални суд у Београду, Фото Н. Скендерија

Тукли су нас да нам душу убију. Извели су прво Ж. Л, а затим су мене повели назад у собу и онда сам чуо пуцањ. Окренуо сам се и видео Маркову крваву десну страну лица, испод ока. Тад ме стражар гурнуо да идем ка степеницама и скоро сам пао. Дошао сам у собу, сео на кревет и нисам знао за себе.

Ово је на данашњем суђењу у одсуству хрватском држављанину Бранку Тунићу Албанцу за ратни злочин у загребачком логору Ракитје над 16 заробљених војника ЈНА у септембру 1991. године, у судници Суда за ратне злочине у Београду испричао Т. Н. Он је казао да је Марка Утржана убио Бранко, који их је највише тукао и мучио зато што су Срби. Свима, који су одвођени у подрум на пребијање стављао је пиштољ на чело и претио, а њему је гасио и цигаре по леђима.

- Мислим да је П. С. после Марковог убиства чистио ту крв у подруму, а сутрадан ујутру смо ја и још један заробљеник поново рибали под, а у смећу смо напољу видели бачене крваве чаршафе - казао је Т. Н. - Бранко је кад год је улазио у спаваоницу где смо били заточени вадио нож, прислањао некоме на врат, викао и претио. У подруму те пита јеси ли четник и ако кажеш да ниси, они те бију што нећеш да кажеш, а ако кажеш да јеси опет те бију. Узму по два пендрека и ударају те свуда. Прислоне те уза зид, па шамарају и питају колико пута сам те ошамарио. Једном у трпезарији нисам узео виљушку за јело, јер није било и онда сам се вратио да тражим да ме не оптуже да сам украо и кад год сам рекао "треба ми виљушка", један је питао, "како" и ударао ме палицом. То је понављао више пута све док једна запослена жена ту није рекла: "Вилица".

Т. Н. каже да га је у Ракитју спасао један стражар.

Бранко Тунић, Фото ЕПА

- После Марковог убиства дошао је у собу, извео ме и питао имаш ли број телефона некога у Хрватској да те спаси. Мени је једином био враћен телефонски именик, јер сам писао латиницом. Дао ми је картицу и рекао: "Зови како знаш и умеш, ти си сутра следећи". Позвао сам куму, она је звала мужа и он ми је рекао да ће да гаранутује за мене, а ја сам повукао још једног друга. Сутрадан после чишћења подрума звали су нас и рекли имате посету на капији. Дошао је кумин муж, ту су нам дали неку потврду и рекли да смо слободни. Отишли смо у стан код куминих родитеља у Загребу, дали су нам да се пресвучемо и аутобусом смо отишли у Брчко.

На претресу је сведочио и С. А. који је у заробљеништву у Ракитју био 56 дана. Он каже да су га два пута пребили у подруму и једном по табанима пред свима, толико да три дана није могао да хода и иде на доручак. Тукли су га каже везаног палицама свуда осим по глави. Кад је дошао себи, раме му је било плаво и болело га је и данас вуче ту повреду. Кад су га довели у логор један црномањасти и низак човек му је стављао пиштољ под врат и тражио да ратује за њих, а каже да не може да се сети имена стражара који су га пребијали.

- Кад седим са више људи, посебно ако има непознатих ја једноставно помислим да ће неко да ме бије и ја онда бурно реагујем и нападнем га пре него што он мене удари. То ми се почело јављати последњих 15 година и то морам некако да решим. Сад имам у глави и да не смем да пијем лекове, јер ћу да умрем ако попијем - испричао је С. А.

Фото Приватна архива

ВРАЋАЛИ СЕ КРВАВИ И МОДРИ

У СУДУ је сведочио и оштећени М. П. који је рекао да њега нису тукли у Ракитју, али су га психички малтретирали.

- Био сам тамо изгубљен и престрашен, нисам знао ни како се зовем. Тај црни Бранко ми је у трпезарији стављао нож под грло и псовао српску мајку. Србе су издвојили у посебну просторију где смо спавали по двојица у кревету, поједине су одводили у подрум да туку. Враћали су се крвави и модри. Са мном је спавао Т. Н. и по сву ноћ би по повратку дрхтао. Причали су нам да их туку и да је Бранко упуцао Марка. један стражар нам је рекао да је Марко у сандуку отишао кући. Иначе, неколико стражара се нехумано понашало, а по суровости издвајао се тај Бранко. После кад сам пуштен наставио сам служење војног рока у Београду и дуго нисам могао да спавам, онда сам викао у сну и узнемиравао друге војнике, па сам ишао на лечење на ВМА.

БОНУС ВИДЕО - УЖАС КОЈИ СВЕТ НИЈЕ ВИДЕО: Отворена мултимедијална изложба о логору смрти у Јасеновцу

Препоручујемо

Црна Гора

0 0

ЛОРА - 30 ГОДИНА ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ: Одбор за политички систем о страдању резервиста ЈНА у хрватском логору

27. 12. 2022. у 06:45

Друштво

0 15

ЈОШ ВИДИМ СЕБЕ КАКО МОЛИМ: Чико, жив сам, немој, не убијај…

25. 12. 2022. у 08:00

Суђења

0 2

ОД БОЛА НЕ ЗНАШ НИ ГДЕ ТЕ ВИШЕ УДАРАЈУ: Потресно сведочење заробљениика из загребачког логора "Ракитје"

09. 12. 2022. у 21:00

Друштво

12 6

МОМ МАРКУ ЈЕ ПУЦАО У ГЛАВУ: Сведочење мајке и сестре убијеног војника ЈНА на суђењу за злочин у Ракитју

19. 11. 2022. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације