"СЕКС И ГРАД" НА БЕОГРАДСКИ НАЧИН: Детаљи наставка одбране Мирослава Мике Алексића

РЕДИТЕЉ Мирослав Мика Алексић наставио је данас изношењем одбране у Вишем суду у Београду у којем се бавио конкретним кривичним делима за која је оптужен, истоветним деловима исказа оштећених девојака и правилима која су важила у његовом драмском студију "Ствар срца". Он овим није завршио своју одбрану, коју ће наставити да износи почетком априла на следећем рочишту.

Фото: З. Јовановић

У судници је указивао да те девојке Милена Радуловић, Маша, Миљана истим речником описују ситуације за које је оптужен, попут - "шчепао за косу, јако ме стегнуо, почео да љуби убацивши језик у уста, што ме заболело, снажно гурнуо језик у уста, угурао језик у уста...

- Онда оптужница каже додирује их рукама по задњици, то су блудне радње. Оне имају истоветна сећања у различитим ситуацијама. Прво иде загрљај. Преписују једна од друге догађај који се није десио. Оне су се окупиле и имају контаминацију сећања, измишљају догађаје. Оне одлазе, а ја да искористим прилику да их ухватим за задњицу.

- Догађа се силовање, а он онда наређује. Тај мој наредбодавни тон у овим измишљеним цитатима је тужиљин допринос измишљеним сценама силовања. Огроман допринос, ем се догодило силовање, ем им се грубо наређује да иду. Код оптужби за недозвољене полне радње нема наредбодавног тона. Све то је нека лоша литература, то нема ни у мексичким серијама.

Оптужени указује и да је истоветност позивање девојака у његову канцеларију:

- А она је место кривичних дела, издвојен, скровит, тајан простор, буџак и још ноћ. Из цитата неколико сведока, који су похађали студио произилази да то није било искључиво место за наводна силовања, како је представљено, већ се у њу улазило и за друге ствари.

- У оптужници као и у мастер раду, који је унет у њу, има седам епизода, само ја серијал не бих назвао "Учитељ", већ бих употребио наслов неког Маркесовог романа. Ту се ради о пресликавању серије "Секс и град" и буквално неки делови садржаја овде се поклапају са садржајем из серије. Невероватно. Међутим, овде постоји још један мастер рад мале Ђикићке, која га за један енглески студио ради управо на ову тему. Тако да имамо "Секс и град" локално обојен. И наравно мора да се догоди судски процес, јер без тога нема серије.

- Неке ствари ћу апсолутно негирати, а неке не умем, јер нису нормалне. Николина каже мало је рећи да смо га се плашиле од малих ногу, да је повраћала пред час, долазила анксиозна. Мислим, тај стрес је сад много модеран. Страхове повезује са домаћим и шта ће Мика рећи. Уобичајени стрес кад не урадиш домаћи је само данас ненормалан, а увек је био нормалан. Николина каже да је дошла у канцеларију да ме обавести да иде на школовање у иностранство, али се плашила као да каже, јер Мика нема лепо мишљење о школовању у иностранству. Тај загрљај би у сваком случају био нормална људска реакција. Е сад, једна од вежби на пробама у студију је управо загрљај. Како да променом руке променимо значење. Девојке измакну главу, а мушкарци су то покушавали спуштајући руку на кукове или задњицу. Е то је Николина упамтила и пласирала овде.

- У вештачењу је рекла, "мама је вредна пожртвована, али емотивно незрела и не види ширу слику". То је њено тумачење маме. Разлог плакања што одлази из Србије, а у оптужници ја сам планирао и смислио да користим прилике да некога ухватим за задњицу и грубо стиснем. Она каже цео раговор је био непријатан. Јесте био, а то је произашло из њеног покушаја да кроз лаж објасни разлоге. Она је сва била у варијанти лажи, измишљених ствари. На крају сам рекао:" Хајде пиши то, можда може креативно да се искористи". Нисам претпостављао да ће то бити до патологије измишљена лаж - испричао је Алекисић. - Она је тражила да јој помогнем и разговарам са њеним родитељима да оде у Италију. Да одеш због незреле маме!? Овде је проблем преломних тренутака и људи који нису успели у својим жељама и намерама. А што неко има потребу да студира филмску организацију у Лондону због престижа маме и тате? Ја сам многе ствари код њих запазио, али нисам лекар и надао сам се да ће бити превазиђене.

Алексић каже да у оптужници стоји "кад је привукао она се збунила и уплашила", а да Николина то нигде није изјавила:

- Опис догађаја оштећене и у оптужници је различит, али је зато сличан са другим оштећеним. Николина каже да је о свему негативном што јој се дешавало, па и са Миком, једино причала са другарицом Иваном. Она је озбиљан некредибилан сведок са психолошким последицама. То је недопустива демонстрација зла. Све оне су у распону од 18 до 27 година и не желим да ружим нешто што још има шансу да буде боље, али толико доказа има да се оне оцрне.

Оптужени редитељ каже да је Николина казала да јој је најгоре било кад је сазнала шта се све дешавало Ивани и да је то било пред њен одлазак у Италију и да се ту нису ускладиле, јер се наводно дешавало после њеног одласка: 

- Постоје докази да је Николина на саслушању у полицији имала написано шта ће да говори, да је то поређено са Иваном и Миленом. Да су се договарали шта рећи и да их је неко усклађивао. Али кад дођу показаћу им материјалне доказе и све ће бити јасно. То са њом је био само бесмислени, глупи разговор, који не може да се каракретише као недозвољена радња.

Алексић је одговарао и на оптужбе Миљане Ћосић. Прочитао је из оптужнице "да је кренуо да изађе из студија, угаси светло, затим стао испред ње и рекао јој шта ће ти тај џемпер, баци га. Ухватио је за груди, стиснуо, па за задњицу и она је почела да плаче. Љубио је грубо гурајући језик, па додиривао унутрашњу бутину и завукао руку у хулахопке и додиривао прстима вагину. Затим је извадио руку, одмакао се, запалио цигарету и рекао: "Хладна си као змија, само ти је тело врело".

- Миљана је завршила режију, желела је да буде глумица, али није за то. Она је интелигентна, невероватно упорна, пави штребер, али без дара. Нема стваралачког дара и она то зна, али мени није опростила што сам јој рекао. Лаже кад је била на последњем часу у студију - казао је Алексић.

Тад је у судници устала пуномоћник те девојке адвокат Ирина Боровић, која је такође некада била у Алексићевом студију, и тражила од судије да му забрани да користи ту реч, јер се тиме вређају други, а Алексић је прокоментарисао да реч лаж нема синоним. На крају је судија рекао да ће га опоменути кад сматра да су у питању увреде.

Оптужени је казао да је уобичајено да гаси светла кад излази из студија:

- Шта је ту ненормално. Узео сам кључеве, цигарете, мобилни. Миља је стајала испред улазних врата. А она каже да је била у ходнику, да су се одједном угасила светла и да се укопала у месту. Онда креће мексичка серија, "није ме слушао, капци су му били до пола, завукао је руку под хаљину, била сам без чарапа". Код свих имате те чарапе, јер су оне препрека код силовања, па их неко имао, неко није, неко их је имао у јуну, а није у сред зиме.  Занимљиво је то инсистирање на детаљима, да је у руци носила џемпер. Јуни месец, а џемпер. Она је тад била дошла на час млађе групе да разговарамо о неком њеном раду, редитељској анализи. Последњи прекидач сам угасио код врата и то је све што се десило у драмском студију. Ко је аутор те њене изјаве? Миља сигурно није.

Алексић је указао и да је свуда збрка око његових руку:

- На коси су, па у хулахопкама, па на грудима... Ја као октопод. Запалио сам цигарету, погледао је и рекао: "Хладна си као змија, само ти је тело врело". Ово је вива Мексико! Даље се ничега не сећа, само после тренутка у стану када се тушира.  Изненадна рупа. На моје питање, једини пут када ме тужиља позвала на саслушање оштећених, шта се догодило по изласку из студија, она је рекла:"Ништа чега се сећа". Једне вечери смо се заиста враћали заједно Кнез Михаиловом улицом и десила се та моја реченица:"Ћеро, ти можеш да упишеш режију са лакоћом, али ниси за тај посао". Тешко је то рећи некоме, али је важно рећи на време. Она ће 60 питања из опште уметности да реши без грешке. На вештачењу је рекла да је још неодлучна у животу и да има одсуство компетенције за свој посао. Немојте да мислите да је то мени драго. Она је остала паметница, али је ли то разлог зашто си се јавила и све ово испричала. Ниско. Сели смо на последњу клупу у Пионирском парку у близини њене аутобуске станице и разговарали до 15 до 12. То је био тежак и истинит разговор, са сузама када је она у питању. Све друго не може ни у мексичкој серији да прође. Не можеш да се сетиш кад је почињао час, а годинама долазиш у исто време. Каже часови су почињали у 19 или 20 часова. Никада нису тад почињали.

Алексић је ртекао да не зна шта се догодило са том девојком:

- Не ради свој посао. Видели смо се после два или три пута и нормално се руковали, здравили, причали. Па који је то човек, који ће заборавити силовање. Причала је да је покушала да отвори кафић, па није ишло. Не иде ни режија. Рекао сам јој: "Па Миљо пиши о режији, то то знаш, али немаш маште да се њом бавиш". 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације