ЗВЕРИ СУ ЉУДИ У ОДНОСУ НА ОНОГ КО ИХ УБИ: Потресне речи свештеника на сахрани Горана, Гордане и Лидије Ђокић у Житковцу код Алексинца
ГОРАН Ђокић, његова супруга Гордана и њихова ћерка Лидија из Алексинца, који су брутално убијени 27. септембра, а њихова тела затим запаљена, сахрањени су јуче на гробљу у Житковцу.
Фото Ј. Ћ.
Заједно, како су и отишли у смрт, њихови ковчези спуштени су у исту гробницу.
На вечни починак Ђокиће је испратило неколико стотина људи, али је туговао и цео Алексинац, у којем је јуче био проглашен Дан жалости. Од раног јутра двориште Стојанке Ђокић, Горанове мајке, било је препуно људи који су долазили да запале свеће. У тишини су чекали да изјаве саучешће.
Након што је шест свештеника служило опело, колона дуга више од километра кренула је ка гробљу. Мук на гробљу у Житковцу парао је једино Стојанкин плач:
- Пустите мене да легнем уместо њих. Лико моја, лепотице моја, устани да бака уместо тебе легне.
БОЛ Опроштај од сурово убијених, Фото Ј. Ћ.
За двадесетпетогодишњу Лидију донет је бели крст. У белом ковчегу, она је сахрањена између оца и мајке.
Свештеник Горан Митић у потресном говору рекао је да имамо и људску обавезу да Горана, Гордану и Лидију испратимо и речима.
- Од пре неколико дана читава Србија је у шоку, Алексинац је утонуо у тишину, Морава је поцрвенела од стида - уместо људи плаче природа. Питају се сви да ли је могуће да неко изврши овакав злочин, који не можемо назвати ни зверским, јер звери су људи у односу на човека који је брутално убио и запалио Горана, Гордану и Лидију. Да ли су били криви зато што су били вредни или зато што су били породица? Злочинац им није узео само животе, већ је и њихова тела запалио. Нестала је лепота, нема више њихових лица. Нема њихових вредних руку. Све је поцрнело. Превелика је туга у дану њиховг испраћаја. И када прође овај дан, у којем сахрањујемо читаву породицу, остаће бол у срцима њихових најмилијих - рекао је свештеник.
Фото Ј. Ћ.
На сахрани су прочитане и опроштајне речи најближих:
- Целог живота могли смо да учимо од њих. Са њима је живот био посебно леп. Драгом Богу је требало мало више времена да састави дивну душу наше Лидије, па је зато била тако посебна - мали, плави насмејани зврк. Чекали смо је, а кад смо је дочекали, потпуно смо је размазили. Можда није постојало вољеније дете од наше Лиде, за њу су родитељи могли да скину и звезде са неба. Живот некад чудно подели карте, али ваш није готов, јер ћете заувек живети у нашим срцим.
Фото Приватна архива
ПОТРАГА
За починиоцем или више њих, још траје потрага, а на месту где су тела Ђокића спаљена полиција је претраживала сваки педаљ. Тела Горана, Гордане и Лидије пронађена су у суботу, а последњи пут виђени су шест дана раније управо у кући његове мајке Стојанке, одакле су кобне вечери кренули кући.
Препоручујемо
УМРЛИЦА ЗА ЂОКИЋЕ : На њој заједничка фотографија, жале их родбина и пријатељи
07. 10. 2021. у 11:19
НАЈНОВИЈЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О УБИСТВУ ЂОКИЋА: Младен Мијатовић открива - саслушано десет особа
04. 10. 2021. у 08:45
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)