Фељтон
Текстови
Последњи бедем - трећепозивци
Неви?ена храброст тре?епозиваца, којима командује мајор Риста Сандаљ, популарни ?и?а Риле. Погибија мајора Димитрија Туцови?а. "Не дам ти пут По?орек, него ?еш кроз беспу?е" пору?ује Живојин Миши?.
Ћемане Панте Циганина
Ме?у преживелим ратницима био је и Панта Циганин који је у једној руци носио ?емане, а у другој пушку. Како је погинуо храбри мајор Риста Сандаља. Миши? и Бојови? предвидели да ?е главни удар на Србију и?и преко Дрине.
Свака хуманост штетна!
У наредби команданта аустроугарског Деветог корпуса каже се: Рушите сваку ку?у, обесите најугледније људе, све сумњиве становнике убијте... Миши? и Степа до?екују Радомира Путника који се вра?а са ле?ења
Где је, стрина, Дрина?
Разбијени на Церу, аустроугарски солдати су безглаво бежали према Дрини убијају?и ?ак и своје рањенике. Француска артиљеријска муниција није за српске топове.
Бежанија у Мионици
У Мионици, испред школе, неред од бежаније и страхоте, а ?енерал Петар Бојови? лежи на две састављене скамије. Миши?у, идите, идите да прихватите Прву армију, наре?ује војвода Радомир Путник.
Наредба Првој армији
Миши? извештава Путника да је издао наре?ење командантима да у три ?аса ујутру крену у напад. Док се у европским престоницама о?екивала вест о краху српске војске, запо?ела је колубарска офанзива. "Овако тешко и жалосно стање код непријатеља ваља сада иск
Честитам вам, војводо!
У ове три ре?и војвода Путник даје до знања Живојину Миши?у да је за бриљантно изведену колубарску операцију ве? унапре?ен у ?ин војводе. Војници Дунавске дивизије, под командом пуковника Кајафе, настављају гоњење избезумљеног и растројеног непријатеља
Алал вера, Живојине!
О?у да ти ?еститам, ?енерале, не замери, ја сам Милован Петрови? из села Петке код Лазаревца. ?еститам и ја теби, Миловане, ово је твоја и твојих другова победа. Моја најмање
Нема капитулације!
Прва армија постиже успехе колико да омогу?и другима безбедније одступање. Не сме се капитулирати, грмео је Миши?, докле год постоји владалац, влада и војска, ма колико јака била, држава није изгубила своје би?е.
Пашић против гериле
Председник Владе стао уз престолонаследника Александра против предлога Живојина Миши?а да се пре?е на герилски на?ин ратовања. Герила - откуд му тај назив за безакоње и хајду?ију, пита се Паши?
Испит пред Србијом
Драмати?на седница Ве?а команданата у Пе?и 17. новембра 1915. године. Миши? против повла?ења, предлаже предах, па противофанзиву. Степа се противи: окренути се сад лицем према непријатељу, зна?и сести за коцкарски сто без икаквог улога.
Србија само поткусур
Никола Паши?, са молитвено скупљеним рукама и приљубљеним шакама испод браде, уздише, колута о?има по соби, повремено се заклати лево-десно на дрвеној столици, па спусти руке на сто и хикну. Миши?у, ја немам ништа да вам кажем. Другима бих имао. Некима би
Голгота као судбина
Миши? се противи одлуци о повла?ењу преко Албаније. Не обеш?аш?ујте народ и Србију, не брукајте претке, потомке сте ве? обрукали, срди се војвода. Кога сам ја обрукао, краља и Владу, баш ме брига за њих, одговара Степа
Пуцају линије фронта
Све линије одбране су изломљене, фронт је скршен, армије се повла?е, а Врховна команда заседа. Утркујемо се у бежанији са залудним бабама, доконом децом и беспосленим среским ?атама - предлажем да се стане, да нам сване, збори командант Прве армије
